"Neće se setiti niko ništa da uradi s tim programima jer se godinama gradi odnos javnosti u kome se prosto minimizira, umanjuje i podsmeva bilo kakvoj empatiji. Gradi se potpuno suprotno. Rijalitiji grade nedostatak empatije i potpuno pojačavanje tih granice između labilnih, i nas - nazovi normalnih. To je nešto na čemu se radi godinama i to je nešto što je jako teško vratiti na neke prethodne koloseke, jer mediji to konstantno podgrevaju... kako naslovima tako i tekstovima", kaže u razgovoru za Nova.rs psiholog Lidija Vasiljević, ističući koliko je neljudski i opasno igrati se sa umovima, kako učesnika rijaliti programa, tako i gledalaca koji isti konzumiraju.
PROČITAJTE JOŠ
Redovno smo svedoci nervnih slomova učesnika rijalitija, čak toliko da je gledalište i naviklo na scene unižavanja ljudskog dostojanstva onih koji i po nekoliko godina žive pod kamerama. Da posledice višemesečnog boravka u zatvorenom prostoru pred milionima gledalaca i te kako mogu biti pogubne po učesnike rijaliti programa, dokaz je i poslednji događaj u “Zadruzi”.
Učesnica Miljana Kulić se u trenutku nervnog rastrojstva ošišala na ćelavo, što je psiholog Lidija Vasiljević u razgovoru za Nova.rs označila kao “poslednji vapaj” ili poziv upomoć.
Naime, pomenuta učesnica poslednjih pet godina živi u rijalitiju, a još pre ulaska u isti označena je kao emotivno i psihički labilna o čemu je i sama pričala u programu. Ona je međutim vremenom upadala u sve teža stanja, pa osim toga što je na psihijatrijskoj terapiji i često na jakim sedativima što je takođe i sama pričala pred kamerama, ona je u par navrata pokušavala i da naudi sebi. Tako je tokom trudnoće koju je i iznela u rijalitiju, pokušala da popije jako sredstvo za čišćenje kupatila, da bi zatim probala i da komadom stakla sebi prereže vene.
Koliko kobne posledice mogu imati učesnici rijaliti programa nakon višegodišnjeg boravka u ovakvom okruženju i uslovima, te koliko štetnu poruku produkcije istih šalju publici, za Nova.rs govori psiholog Lidija Vasiljević.
„Neće se setiti niko ništa da uradi s tim programom jer se godinama gradi odnos javnosti u kome se prosto minimizira, umanjuje i podsmeva bilo kakvoj empatiji. Gradi se potpuno suprotno. Rijalitiji grade nedostatak empatije i potpuno pojačavanje tih granice između labilnih, i nas – nazovi normalnih. To je nešto na čemu se radi godinama i to je nešto što je jako teško vratiti na neke prethodne koloseke, jer mediji to konstantno podgrevaju… kako naslovima tako i tekstovima“, objašnjava Vasiljević za Nova.rs i nastavlja:
„Oni pojačavaju tu granicu i uvlače publiku u ulogu nekoga ko se oseća dobro zato što nije puk’o, nego je kao okej, jer se nalazi na sigurnom mestu. Ti rijaliti učesnici su nameđutim na nesigurnom mestu, što je tačno, jer za nekoga ko je labilan tako kao što je ta žena Miljana Kulić, to što se tamo dešava je zapravo samo pojačavanje njene patologije. Ona je em izolovana, em je izložena konstantnom stresu i ismevanju i nekim raznim reakcijama drugih. Pritom koliko sam ja čula, a i svi smo čuli, to je da njih jako ucenjuju i maltretiraju iz produkcije tog rijalitija, tako da su oni nekako između dve vatre. Nemaju slobodu kretanja i izražavanja i plus ne mogu da izađu ako sam dobro razumela. Mogu da izađu ali bez novca, a oni razmišljaju verovatno da ako su tolko proveli vremena negde, da je glupo da odu bez prebijene pare kad su se već toliko namučili“, priča psiholog, pa se osvrće na konkretan slučaj učesnice Miljane Kulić.
PROČITAJTE JOŠ
„Još je teže to što je ona žena. Žene su još ranjivije u tim situacijama zato što se dodatno svi bave njihovom seksualnošću, izgledom i ponašanjem i sve je to kao igra. Mislim da je ženama najgore, pogotovo ženama koje su labilne. Jer one nemaju podršku ni muškaraca ni žena“, kaže Vasiljević i ističe da je zapravo jako važno da na monstruoznosti koje se dešavaju u rijalitiju reaguju institucije.
„Za to odgovara produkcija. To su ljudi koji su je primili u takvom stanju, još i izazivali i pojačavali njenu labilnost i njene reakcije. ako bi se odlučila na nekakav drastičniji korak, što se nadamo da se neće dogoditi, oni bi bili odgovorni. Ona je punoletna, tako da joj tu zakon n enože pomoći, ali ako je ona već apelovala i tražila pomoć kroz taj rijaliti, insteresantno je da psihijatri ne reaguju. Ali oni iza kojih stoje neke institucije. Ja mogu da kažem da je to sadistički, da je nemilosrdno, neempatski, da je krajnje neljudski puštati i dozvoljavati da se neko tako muči i da se izlaže takvim ponašanjima i reakcijama koje su štetne po njemu psihu, ali iza mene ne stoji nikakva institucija, ja sam pojedinac“, objašnjava Vasiljević i dalje ističe:
„Trebalo bi da reaguje ili Ministarstvo zdravlja ili neko ko se bavi mentalnim zdravljem i ima određenu funkciju. Neko od njih bi trebalo da kaže – ovo ne smemo da dozvolimo, zato što u našoj državi treba da bude na snazi zabrana kršenja ljudskih prava, ovo je na nivou neke vrste zlostavljanja. Treba pitati nekoga ko je direktor neke ustanove mentalnog zdravlja od kredibiliteta. Treba ih pitati – ljudi šta vi radite? To je vaš resor. Mi koji se bavimo privatno ovim poslom, naravno, imamo društvenu odgovornost i važno je da se kaže, ali oni imaju mnogo jasniju odgovornost od nas, oni kreiraju programe, oni bi trebalo da vode računa da se zakonski akti poštuju, ja to kao pojedinac-ne mogu“, zaključuje ona za Nova.rs.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar