0
Redžep Redžepović, mnogo poznatiji kao Lepi, čija je pesma "Iza oblaka" postala viralna, poslednjih meseci intrigira ceo region. Ovaj pevač imao je veoma težak put, radio razne poslove, menjao zemlje i gradove, i doskora ništa nije ukazivalo na to da će njegovo ime odnosno nadimak postati prepoznatljiv na estradi, a kako se to dogodilo, ali i šta mu se sve dešavalo u privatnom životu, otkrio je u razgovoru sa našim novinarom.
Lepi je upravo objavio novu pesmu koju je sam napisao. U pitanju je numera „Žene“, koja je odmah privukla veliku pažnju i izazvala brojne komentare.
PROČITAJTE JOŠ:
Zašto si se preselio u Sarajevo iz Novog Pazara?
„Ja sam 20 godina živeo u Berlinu i onda sam došao u Pazar. Sebe smatram umetnikom, a Pazar je takva sredina gde nikako nisam mogao da se ‘raširim’ i prvi put mi je sinulo ‘manje pametan živi tamo gde se rodio, a više tamo gde mu je lepše’, tako sam došao u Sarajevo gde mi je prelepo – da se ponekad čak i uplašim“.
Da li si kupio kuću?
„Nisam, još pregovaram. Malo imam probleme jer prodajem hotel u Pazaru, pa kada se to završi, onda ćemo to da završimo. Počeo sam sa gostovanjima po celoj Evropi, pa možda i tu nešto kapne“.
Pominjao se tvoj hotel u medijima…
„Bio sam vlasnik dva fizički odvojena objetka. U jednom su bili apartmani, a u drugom hotel. Apartmani su porušeni, tu se gradi zgrada i ja sam dobio četiri stana koje sad prodajem. S druge strane je hotel koji je ostao, njega takođe prodajem, to je u centru grada“.
Kako si stekao hotel?
„To je bila jedna livada i ja sam kupovao blokove. Dođem ovde na odmor, odnosno umor i sređujem te kamione betona. Odem posle za Nemačku i šaljem mu novac dok ga ne isplatim. Posle toga, treba mi jedno hiljadu, hiljadu i po evra da imam kod sebe tih petnaestak dana dok sam u Pazaru. Tako sprat po sprat, pet spratova ima 780 kvadrata. Hvala Bogu, izgurao sam i doveo do jednog standarda, ima podno i zidno grejanje“.
Da li si odmah pesmu objavio „Iza oblaka“?
„To je potrajalo malo, godinu, dve. Došao sam u Beograd i javio se Grandu, dali su mi broj telefona aranžera. Svaka pesma kroz koju je čovek prošao će živeti. Moje pesme sa tog albuma žive. Kad na nastupu vidim kako publika sa mnom peva, to je moj merak, ja u tim trenucima letim“.
Da li je pesma odmah postala hit ili je bilo potrebno vreme?
„Tada se nisam razumeo u taj internet svet. Sećam se da sam se vratio za Nemačku i tokom prve nedelje bilo je 24 pregleda, druge nekih 80. Mislio sam koliko sporo ide, drugi imaju stotine hiljada, ali dobro, promašio – promašio. Odjednom ‘bum’, pesma 10 hiljada, 20 hiljada, 50 hiljada…. To je bio neki drugi spot, pa je kuća za koju sam snimao to skinula. Posle nekog vremena sam ja stavio prvobitan spot“.
Uložio si samo desetak evra u spot?
„Ne mogu da budem precizan da li je 11 ili 12. Platili smo samo gorivo“.
Kada počinju nastupi?
„Počeo sam tada da nastupam, ali pre toga sam imao ženu Nemicu i ćerku i zbog tog mog noćnog života sam se razveo. Posle toga se opet ženim i dobijam sina, baš u tom najvećem hajpu kada je ‘Iza oblika’ postao hit. Tada je trebalo svuda da idem, ali rekao sam sebi da mi ne treba to i da mi je sin važniji, što je ispala prava odluka. Posle sam se razveo, ali on je ostao sa mnom. Našao sam vreme za sebe, ceo život sam drugima ugađao, svi oko mene su živeli lepo, a ja sam radio najviše, iskreno bio sam najpotcenjeniji, iako su mnogi od mene zavisili“.
Da li te je to bolelo?
„Naravno, ali ja nisam tip da dođem i kažem nekome ‘ne možeš tako’, ja puštam. Doći će vreme kada će taj čovek da se kucne o glavu i da shvati da ne valja i da se postidi“.
Čime si se bavio za to vreme?
„Građevinu nikad nisam prekidao, to je bio moj primarni izvor prihoda. Volim da stojim čvrsto, kod mene je porodica na prvom mestu, a to znači da kao muškarac zaradiš i da svi oko tebe budu siti“.
Kako su kolege reagovale?
„Vremenom sam naučio da se isključim, da idem dalje. Sve traume sam prevazišao, detinjstvo mi je najveća trauma. Još kao dečkić sam napravio odbrambeni stav, nikada nisam hteo da se tučem, ali sam naučio da se isključim. Na primer, gostovao sam u lokalu u Beogradu, noć pre odem tamo bila je proba i odem kod direktora u kancelariju, tu sedi nekoliko ljudi, jaka je muzika ja umoran – vrlo lako se isključujem. Sutra se naspavam u njihov drugi lokal bar da popijem kafu i prilazi mi devojka, priča sa mnom, kaže mi da smo se sinoć rukovali – a ja se ničega ne sećam. Sada je lepo biti Lepi“.
Razveo si se od druge žene, pa ponovo ušao u brak sa njom?
„Da, zajedno smo, sad je sve kako treba. Može da opstane ljubav i kad se prekine. Svaka ljubav se prekine kada postoji strana koja vuče za sebe, dok druga ne shvati kako. Maštao sam da budem kao moj deda, on je imao jednu ženu i trinaestoro dece, ceo život sa njom i to je lepota. Da sam se ja pitao i dalje bih bio sa prvom ženom, ali nije do mene bilo“.
Da li su deca nasledila talenat?
„Ćerka je u Berlinu, ona već peva, rokerka je, ima taj dar. Malo je povučenija, više je za neke manje svirke, a i u Nemačkoj nije baš popularno pevati na engleskom. Sin je sa mnom u Sarajevu, nije u tom svetu i ne zanima ga to. On mi je glavni kritičar, sve mi on prekontroliše“.
Kako reaguju njegovi drugari i profesori?
„Ne pričamo o tome, ja sam ga savetovao – budi svoj čovek i sve što radiš radi za sebe, ne treba tuđem perijem da se kitiš. Treba da počne odmalena, kao i ja, sačuvao sam ga od mnogih stvari, postavio sam svoja leđa i primao udarce“.
Da li si se plašio kakav ćeš roditelj biti?
„Nikada, još u detinjstvu sam jedva čekao da osnujem svoju porodicu. Nisam imao strah, ali tražio sam uvek neku sredinu da decu na neki svoj način usmerim. Mora čovek da nauči da nije nešto bitan, ne treba da se ističe, radi, zaradi, najvažnije je poštenje, to nema cenu, to sam usadio svojoj deci. To se jednom gubi u životu i tad si potpisao pakt sa đavolom“.
Odakle nadimak Lepi?
„Dobio sam ga u Berlinu, kada sam otišao tamo počeo sam da radim na jednoj velikoj građevini. Bilo je ljudi ko mrava, a ja sam bio kao pomoćnik, a ne mogu da zapamtim imena i sve dozivam ‘Lepi’. Za par meseci, postajem zidar, znao sam da moram da se borim. Kada odu kući ja ostanem još malo, uzmem malter i sam vežbam jer sam znao da će mi trebati. Kasnije ja dobijam pomoćnike i njima isto govorim ‘Lepi’ i onda oni meni uzvrate. Dolazim u Pazar i jedan drugar koji je radio u Nemačkoj, kaže ‘moj gazda traži jednog radnika, svi ga zovu Lepi, nađi mi njega’, ja šokira,n toliko dugo sam radio u Berlinu ne znam nijednog Lepog. Pozove svog šefa, on kaže: ‘Ima dugu kosu, stalno je vezuje u rep, živi kod autobuske stanice’ – onda shvatim da pričao o meni“.
Posle si napredovao?
„Deset godina sam radio kao zidar, radio sam i kao tesar, ali ovo sam više voleo jer si sam. Posle toga sam bio poslovođa, vodio sam pedesetak ljudi, bio sam ispod šefa koji ni ne zna šta se i kako radi. Onda sam otvorio svoju firmu“.
Koliko ti je trebalo da naučiš nemački jezik?
„Prvu ženu Ivonu, Nemicu, upoznao sam u Nemačkoj, studirala je engleski. Tamo godinu dana šalju studente u drugu zemlju da usavršavaju jezik. Mi se upoznamo, smuvamo se i kako je taj moj engleski više bio englesko – japanski, ona kaže ‘ajde ja ću da naučim tvoj jezik’ jer joj to stvarno ide. Počeli smo od ‘dobar dan’ i posle tri meseca pričali smo samo na srpskom. Sve je bilo super i posle nekoliko godina na jednog građevini, dolazi šef koji ne zna nemački i zove mene da mu prevedem i ja rekoh da ne znam, kaže on ‘ovde imaja kažem nisam za pare, ali nije mi verovao. Ćerka nije naučila naš jezik i danas pričamo na nemačkom. Posle kad sam se razveo, za šest meseci sam naučio nemački. Ima ljudi koji su i po 40 godina tamo pa ne znaju jezik. Kada sam tek došao bio sam prljav i nikakav, sećam s jedne scene tokom noći i ja idem i razmišljam ‘Bože, šta treba još da doživim, gladan sam, prljav sam’ i vidim jedan par, ona lepotica, i razmišljam kako Nemci žive, ali to se menja i shvatam kako je ta lepota sirova. Kod njih muž plaća svoje račune, žena svoje, nema tu duše, to sam samo ovde mogao da pronađem“.
Kako si došao u Nemačku uopšte?
„Došao sam do Mađarske i nailazim na jednog Albanca, oni prebacuju preko granice. To je organizacija, ko mafija, dolaze automobili, bio sam ja i sedam Albanaca, trajalo je 16 dana preko nekih planina. Nisam znao da ću završiti u Berlinu, tamo su me ostavili u nekom njihovom restoranu, polako sam izašao i počeo da životarim. Posle 15 dana sam želeo da se vratim i onda sam otišao i pitao jednog vozača iz Pazara da me vrati, novca nisam imao. Hteo je ali nisam imao vizu, mogli su da me uhapse, imao bih problema. Nisam smeo, to me je stopiralo, kasnije je sve bilo lepše. Otišao sam u Crveni krst, dali su mi neki stančić sa dvojicom cimera, bila je to zgrada samo za alkoholičare, beskućnike i te izgubljene duše.
Da li si napisao nešto o tome?
„Napisao sam pesmu ‘Zatvorska’, cela je u rok fazonu. Trebalo je da se zove ‘Venčanje’ jer ja ovde u Sarajevu spajam svoju izgubljenu dušu i detinjstvo. Ona tek treba da izađe“.
