Pevačica je u ispovesti za Nova.rs prvi put javno progovorila o svim krugovima pakla kroz koje je prošla u životu.
Mirna Košanin je svoju muzičku karijeru započela u Švajcarskoj, a naša publika ju je upoznala kada se pojavila u popularnom takmičenju „Zvezde Gradna“ 2009. godine.
Pored muzika, Mirna već godinama piše pesme za domaću estradu, jedno vreme šila je haljine koje su nosile skoro sve pevačice na javnoj sceni, a sada se odlučila za stilizovanje.
PROČITAJTE JOŠ:
O privatnom životu pevačice jedno vreme su brujali svi mediji, ali iz jednog razloga sve informacije o njoj su obrisane sa interneta. Sa samo 19 godina postala je majka, a godinu dana nakon porođaja usledio je pravi pakao u njenom bračnom životu zbog čega je odlučila da se razvede i otputuje u Švajcarsku.
Na samom početku razgovoram, ona nam je ispričala kako je izgledalo njeno odrastanje u Kraljevu, ali i da je osnovnu školu završila kada se desilo bombardovanjem, te zbog toga nije imala maturu, a zbog bezbednosti je morala da ostane u Kraljevu. Kako ističe, roditelji su je upisali u srednju Šumarsku školu u kojoj se ona nije snašla. Nakon dve godine se prebacila u srednju Ugostiteljsku školu, nakon čega je ostvorila svoj kozmetički salon.
Otvorila si kozmetički salon u Kraljevu, kako je funkcionisao taj biznis?
„Dobro, ali dobila sam ponudu da idem u Švajcarsku, da pevam. Ostala sam tamo duže od planiranog, tamo sam upoznala svoju ljubav i ostala pet godina. Salon nije mogao da funkcioniše, jer gde nema mačke miševi kolo vode, tako da je moj tata zatvorio.“
Jako mlada si postala majka.
„Sa 19 godina sam rodila dete i to mi je najbolji potez u životu. S obzirom koliko znam sebe, jako sam ambiciozna, ali da tada to nisam uradila ne znam da li bih još uvek, ceo život sam samo želela da radim. Ja sam sebi zacrtala ciljeve: da imam muško dete, da sa 35 godina sama sebi kupim stan, da se nikada ne prodam i da ostvarim sebi želju da imam prizemnu kuću iz nivoa u staklu i da gledam u baštu. Što se braka tiče, nije funkcionisalo, sada smo u dobrim odnosima, a što se tiče starateljstva od starta je pripalo meni.“
Je li teško odgajati dete kao samohrana majka?
„Skoro mi je drugarica rekla ‘Miki, toliko te poznajem a ti nikada nisi izgovorila da si samohrana majka’. Možeš da budeš samohrana majka i pored muškarca ako nemaš čoveka koji ti pomaže, koji sa tobom gradi dom i gaji decuM, ti si samohrana majka. Pojam samohrana majka je počeo da se zloupotrebljava, ako krenemo na tu temu biću bezobrazna. Sama sam odgajila svoje dete, sve sam uradila punim srcem i sa gomilom snage, a onda kada nisam imala – nisam tražila. Kada padnem, ustanem i idem dalje. Nikada nisam rekla: ‘Šta ću sutra?’ Ja sam uvek raspoređivala, imam 4 koverte u kući, za hleb, račune, za dečije potrebe i štek.“
Da li si zbog finansijski razloga otišla u Švajcarsku?
„Ne, otišla sam tamo da se sklonim od problema koje sam imala tada kao mlada mama. Kosta je napunio godinu dana, roditelji su mi bili velika podrška. Išla sam vikendom tamo, a preko nedelje sam bila ovde i to mi je pomoglo da prebrodim period posle razvoda.“
Hoćeš da podeliš sa nama kakav je bio taj razvod?
„Ružan, bilo je okršaja, bilo je nasilja, ali ja nikada u životu nisam rekla ‘O Bože’. Iz te priča sam izašla sa osmehom na licu, nikada nisam pustila suzu za tim čovek. Samo sam gledala kako ću da budem dobra mama, da mu kupim jaknu, patike i uplatim letovanje, tu kreće moja borba da postignem sve što sam zacrtala i tu sam dobila najveću snagu. Što se tiče odnosa sa bivši mužem ne bih ulazila u detalje, on sada ima drugu porodicu, i želim mu sve najbolje.“
Kako se desio angažman u Švajcarskoj?
„Pozvale su me kolege, trebala im je pevačica. Tamo sam upoznama čoveka sa kojim sam kasnije živela, mi smo bili pred brakom, ali sam se ja uplašila zbog prethodnog propalog braka i pobegla dok je on bio na poslu. Bili smo idealan par. On je pregovarao sa gazdama kluba gde sam ja radila, ja sam bila klinka, nisam znala da cenim neke stvari.Napustio je svoj posao i nije mi puno objašnjavao, sa kolegom je sklopio ugovor da rade godinu dana bez dinara i nakon toga ko ostvari veći procenat postaje vlasnik. Bio je jako nervozan u tom periodu, a ja sam bila dete koje je prošlo traumu, plašila sam se svake njegove grube reakcije kada drekne na mene, rekla sam da to ne želim, uzela sam torbicu i novčanik i otišla. Sve stvari koje sam nosila od čarapa do bundi su ostale tamo i ja se nikada nisam vratila.“
Da li si se pokajala?
„Da je bila istinska želja da ostanem tamo ostala bih, ali taj nemir u meni je presudio da ipak odem. Taj čovek je na kraju postao vlasnik te firme i sada je najveći mulitimilioner u Švajcarskoj. Došao je jednom za Beograd, javio mi se i vratio mi sve stvari. Dosta lepih stvari sam naučila od njega. Ja nemam kompleks da odem u klub bez šminke, a to me je on naučio.“
Nakon toga si došla u Zvezde Granda?
„2009. godine sam bila u ‘Zvezdama Granda’. Došla sam u Kraljevo na vikend i svi moji drugari su išli na audiciju i ja reko idem i ja. Niko od njih nije prošao, samo ja, ali nisam se radovala. Meni je bilo dobro u Švajcarskoj, a znala sam da ako prihvatim moram da putujem iz Švajcarske, radim tamo, radim turneje sa Belih dugmetom, a inače kada se zaljubim sam kreten, i ja svu energiju usmerim na partnera i zanemarim posao. Ja još nisam pronašla partnera koji će mene da isprati, razume moju energiju jer ja ne spavam.“
Da li si i partnerima pokušavala da nametneš takav stil života?
„Mogu da kažem da nisam imala sreće sa partnerima, rastanci nisu bili normalni, osim ovog dečka za koga sam odustala iz straha. Stefan sa kojim sam bila verena je oboleo od raka i ja sam tu ugrozila svoje zdravlja, ali on je danas živ i zdrav što je meni drago.“
Stefan je bio fitnes trener, on je oboleo dok ste bili zajedno?
„Lekari su mu konstantovali migrenu, ja znam šta je migrena, ja je imam, nikoga neću da pljujem ali smatram da ni doktori nisu ono što su bili. Rekla su nam da ima migrenu, a da sam ja nekulturna i da izađem iz sale. Ja sam tražila da se uradi magnetna i onda su zvali mene u salu iz koje su me izbacili da mi kažu da ima tumor. Motivacija nestaje od strane lekara i profesora, zamisli da si u takvoj situaciji, očekuješ da ti doktor da nade i vere i da se smeješ, a ne da ti kaže da može da se desi da ne možeš da govoriš, ostaneš invalid. Meni su rekli da treba da ga ostavim, on ima još tri meseca života. Smatram da to nije fer, to nije etički, nije uredu.“
Kako je izgleda tvoj i Stefanom život kada ste saznali da mu je ostalo još tri meseca života, po rečima doktora?
„Agonija, on je odmah smešten u bolnicu. U tom momentu ga više nisam doživljavala kao dečka, nego kao osobu koju volim i pred kome je ceo žviot. On nije imao podršku osim mene i svog oca, ja sam u tom trenutku zarađivala više, da li se meni neko zahvalio ili ne, nije bitno. Ljudi su me osuđivala kada sam izašla iz te veze, ne možete da me osuđujete jer ne znate šta je agonija kroz koju sam ja prošla, ličnosti se menjaju, kao i situacije, neko to doživi kao zadnju slamku i kaže sad živim punim plućima. Ja sam smršala 14 kg za 11 dana. Bila sam u štiklama i farmericama to veće u urgentnom, a ja pošto ne vozim, nije me sramota da kažem da sam išla tramvajima da nađem lekove, doktore, ljude, sve što treba. Na kraju, on je trebao da bude operisan u Kliničkom Centru Beograd ali nije operisao jer ja nisam želela, mnogi su me kritikovali zbog toga.“
Nisi htela da bude operisan ovde u Srbiji ili?
„Nisam želela u tom trenutku. Ja sam u detinjstvu imala više puta fraz, sa 6 godina je bio najjači i moji su se oprostili od mene ali sam se vratila. Sve velike stvari su mi se dešavale na Spasovdan i na Krstovdan, 100 puta sam samu sebe spasila verujući u svoje instinkte. Kada je Stefan trebao da se operiše, njegov brat me je odvezao kući da odspavam sat vremena i ja sam sanjala nešto. Sanjala sam ženu koja mi govori ne ne i stavlja mi ruku na oko. Otišla sam sa Stefanovom bivšom devojkom, pozvala sam je i pitala da li hoće da mu bude podrška. Nabavila sam joj zdravsteni mantil kada treba da se ušunjamo da mu budemo podrška. Ima sam i te momente, da ga nasmejemo kada se pojavimo zajendo. Ona se složila sa mnom da se ne operiše, mi smo ga nagovorile, svi su bili ljuti. Vratili smo se u stan, nije bio dobro, imala sam ženu koja je biohemičar, iz Sarajeva, napravila je neke kapi da pije, mesec dana je to pio i počeo je da priča, hoda. Došla sam do doktora Joksimovića i hvala Bogu on je uspešno operisan, sada je živ, zdrav i koliko znam i voljen.“
2011 godine si imala problem sa implantima, kako je izgledala ta borba?
„Estetska hirurgija je smišljena da se nešto popravi u slučaju da nešto ne valja. Išla pod nož jer sam svoje dete dojila godinu ipo dana, otišla sam sa roditelja na VMA, imala sam 21 godinu. Telo je počelo da mi odbacuje implante, kada sam se rastala sa tim dečkom iz Švajcarske otišla sam na kliniku, neću da imenujem koju, otišla sam kod jednog doktora ali on nije bio tu i nije mogao da me primi, primio me je jedan lekar koji važi za najboljeg na toj klinici. Uplatila sam rekonstrukciju implanata i ostala sam u bolnici, probudila sam se potpuno nepokretna, nisam mogla da pomerim ni mali prst. Satima sam molima da mi donesu vodu, niko me nije čuo, na kraju je čovek koji je bio sa mnom u šok sobi onako operisan doneo vodu. Sledeće čega se sećam, sestre su me preslvačile i jedna je samo rekla jaoj, nisam shvatila u tom trenutku o čemu se radi, sutra kada sam došla sebi videla sam da nešto nije u redu.“
„Doktor je izvadio trojke, a ugradio petice ispod mišića, kada je sve to prošlo, pitala sam doktora koji mi je kasnije spašavao život u čemu je bio problem, on mi je objasnio da kada se jednom urade implanti, svaki sledeći put to mora da se uradi na istom mestu jer implant oko sebe ima opnu i to sraste kada ga izvadiš, tkivo ostaje, ti moraš da vratiš na isto mesto. Ne možeš ispod mišića jer koža ne može da nalegne, on je gurao što veći implant da to nalegne na svoje ali nije legno. Tetka me je izvadila sa klinike, obećali su da će mi pokloniti novu operaciju.“
„Kod tetke mi je pozlilo, primili su me zelenu, tata me je u savijenom položaju odvezao, 10 puta su me isšpricali da bi me ispravili, jedva sam živu glavu izvukla, dobila sam takvu infekciju, niko nije hteo da skida konce jer nije hteo da popravlja nešto što nije uradio. Meni su počele da otkazuju ruke i noge, posle 3 meseca su me vozili za Beograd, da skinem konce, tri meseca sam nosila drenove, to je non stop curilo. Novine su pisale svašta, bilo je jako puno naslova na guglu, sad više nema ništa, sve je pobrisano. Bilo je naslova raznih, javilo se mnogo žena toj redakciji, pobrisano je verovatno da bi se sačuvao doktor. Ni jedna do nas nije imala predoperativnu pripremu, otpuštena sam bez otpusne liste. Tata i brat su bili sa mnom, skinuli su mi konci, prvi put se srećem sa tim doktorom i on se tu zeza, kaže mi gde si ti mala šta si digla frku, nije komentarisao sopsteni rad. Mi smo posle toga otišli kod sestre na Dorćol da popijemo kafu, tata mi kaže šta je to. Meni su rane zinule obe, počela je da lije krv, vratili su me brzinski nazad.“
„Ušivali su me na živo, drala sam se kao magarac, cela bolnica me je čula. Nakon toga sam iimala još 4 operacije. Otišla sam u Sarajevo kod jednog doktora koji je predsednik svih plastičnih hirurga u Evropi ako sam dobro razumela, on mi je rekao da zna šta sam prošla, ali on da skupi 5 vrstih hirurga neće moći da reši moj problem. Zamisli taj osećaj koji sam tada imala, ta agonija je trajala godinama, dok taj implant nije pukao, ta agonija je trajala godinama dok me nije operisala doktorka Biljana Ćertić koja me je spasila. Kada sam se probudila ona je mene dočekala sa kiflicama i sa osmehom. Ja sam se sa estrade povukla zbog toga, toliko je ružnih komentara pisano: ‘Je li ovo ona silikonjara?’, ‘Je li ovo ona što se operiše svaki dan’,… Agonije je trajala od 2011. do 2018. godine.“
Mirna Košanin je otvoreno govorila i o turneji u Australiji gde je otišla sa pevačicama koje ne poznaje, a gde je za malo završila u „rukama“ ljudi koji su „iza zakona“, takođe nam je ispričala da je na početku karijere išla na časove pevanja kod Maje Odžaklijevske, a kakvo iskustvo nosi iz tog perioda, pogledajte u videu iznad teksta.
BONUS VIDEO: „Moj dečko pored mene krvav i zavijen, a nasilnika koji mu je otvorio glavu ostavili da sedi unutra s nama“: Potresno svedočenje pevačice o stravičnim scenama nasilja u „Zadruzi“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar