Jedna od najpoznatijih bendova bivše Jugoslavije bila je "YU grupa", koju su osnovali tri brata, Žika, Rade i Dragi Jelić.
Žika, Rade i Dragi su 1970. godine oformili bend i počeli sa radom, a u velikoj ispovesti za Nova.rs Dragi Jelić je ispričao kako su izgledali njihovi počeci, kroz šta možemo da sagledamo i istoriju jugoslovenskog i srpskog rokenrola, a govorio je i o propuštenoj šansi da napravi svetsku karijeru, te o razvodu kao posledici popularnosti.
PROČITAJTE JOŠ:
Kako sada gledate na vašu karijeru koja traje 53 godine?
„Ne vraćam se unazad, meni to kao da je skoro bilo, pola veka je čudo, ali kontakt sa mladim ljudima, putovanja, da li ima nešto lepše kada vas svi cene i cene to što vi radite i to me održalo i do danas. Kolege me pitaju šta radiš, a ja kažem da radim na novim pesmama, ja i dalje imam potrebu i dok me to bude držalo, YU grupa će živeti, ne radim to da bih se dokazao, nego uživam u tome. Svako od nas da neki doprinos, kada uđemo u studio to je predivan osećaj, kada snimim pesmu ja nju više ne preslušavam. Pre nego što uđem u studio pustim pesmu nekome ko je neutralan, da čujem da li je bljak ili je dobro. Ja to pitam da bih potvrdio ono što mislim da je u redu.“
I dalje nastupate, dosta omladine dolazi na vaše nastupe, koliko vam to imponuje?
„Prošle godine smo napravili koncert u Domu omladine, takav koncert je neponovljiv, na taj koncert su došli ljudi koji vole ‘YU grupu’ i veome je bio veliki emotivni naboj kod svih, oni koji su bili naše godište prisećali su se nekog vremena, pa su poveli i svoje unuke. Na naše koncerte dolaze od 7 do 77 što se kaže, ali niko nije bio stariji od Žike, on ima 81 godinu.“
Kako su izgledali vaši počeci, kada ste Rade, Žika i vi snimali snimili prve pesme i počeli da nastupate?
„Mi smo prvo osnovani kao ‘Albatrosi’, tada nismo snimali ništa, moji prvi snimci i naš prvi ulazak u studio je bio u ‘Studiju 6’, to je bilo 1965. godine i tu smo napravili snimak koji je emitovan u okviru emisije ‘Sastanak u 9 i 5’ i sada se sećam kako je to zvučalo, ali toga više nema u arhivi. Prvi snimci koje sam ja radio van braće je bilo sa grupom ‘Siluete’, tada sam ušao u štos i znao sam kako da namestim ton gitare ali tek sa YU grupom sam doživeo pravo sviranje benda.“
Koliko se zarađivalo od rokenrola tih godina?
„Početkom 1966. sam otišao u grupu ‘Siluete’ i oni su tada zarađivali puno para, a ja bio učenik i dalavi su mi koliko im je moral dozvoljavao. Svirali smo u Skoplju i sećam se da sam za veče zaradio dve plate svog oca. Kada sam došao kući, moji su mislili da sam ja to pokrao. Zarađivalo se dosta, ali počeli smo da živimo od toga kad smo osnovali YU grupu. Od 1970. do 1974. se odlično zarađivalo – to znači da ako je moj otac zarađivao 30 hiljada mesečno, ja sam zarađivao 300 hiljada, ali taj novac lako ode. Nismo štedeli i razmišljali o nekim godinama, a ne znam kada će te godine doći, verovatno kada okačim gitaru o klin. Zadovoljan sam ovime što je do sada stvoreno, sada sam u fazi kada razmišljam samo da je zdravlja, sve ostalo ćemo lako.“
Titu ste svirali na jednom rođendanu?
„To je bilo 1978. godine, u to vreme je to bila čast, nemam potrebu da se kajem. Mislio sam da će to duže da traje, došli smo dan-dva ranije da pregledaju sve instrumente, kontrola je bila neverovatna. To je bilo na ulazu u Dom omladine, nama su rekli da počnemo da sviramo, mi sviramo i što kaže Žika ‘Ne znam da li je trajalo 10tak minuta’, prekidan, prekidamo i tišina. Tito odlazi u salu i dalje se nastavlja program i sve to mora da stoji tamo dok on ne izađe. Mislim da on nas nije uopšte registrovao. Mi smo prvih 5-6 godina svirali samo da bi nas ljudi čuli, a i da se širi glas jer tada nije postojao internet. Ili uđeš u radio, pa te puštaju, a do televizije je bilo mnogo teško doći. Za uspeh benda je moralo puno da se ulaže i nikome nije to padalo teško. Od 1970. do 1974. smo bili mnogo popularni, a onda je grupa stala i onda se pojavilo bend ‘Belo dugme’, Rade, Žika i Bata Kostić su zajedno sa ‘Belim dugmetom’ svirali i uvodili njih u posao.“
Malo je falilo da napravite i svetsku karijeru?
„Nismo ništa mi odlučili, ta karijera nije zaživela. Mi smo 1973. godine u februaru otišli u London da kupimo muzičke instrumente, u to vreme se mnogo lako putovalo do Londona, kupili smo instrumente i tamo su nam živela dva drugara koja su se bavila garderobom za Američke bendove. Bili smo tamo 7 dana i rekli su nam zašto ne probamo da pokucamo na vrata, znamo neke ljude i mi smo tako krenuli. Probali smo u jednoj, drugoj, trećoj kući, i u toj trećoj muzičkoj kući ‘CBS’ nam ponude saradnju, ali da mi koristimo instrumente koje smo iznajmili, za njih je bilo čudno, pitanje je koliko su oni i čuli za Srbiju, ali su se potrudili. Ja sam pevao pesme na engleskom, prepevao sam, i trebalo je da počnemo da snimamo i toliko smo dobar utisak ostavili da su nam rekli da ne treba ništa da platimo. Tog dana nas zove drugar i kaže da je Hala sportova na Novom Beogradu rasprodata i da se ne šalimo da ne dođemo. Koncert je bio 4. marta. Žika i ja samo se dogovorili da se vratimo za Srbiju, međutim, tu se pojavio čovek koji je vodio ‘Marki’ klub“, priča Žika i otkriva zašto nisu bili spremni za svetsku karijeru.
„Taj naš producent ga je pozvao i pitao da li možemo da nastupamo, i on je pristao da nastupimo kao predgrupa. Za dva dana i dve noći ti drugari su nam sašili sjajna odela, mi smo se pojavili kao marsovci u tom klubu i ljudi nisu mogli da veruju o čemu se radi. Pevali smo na engleskom, vide da ne pevamo čisto, nisu znali odakle smo. Tada se pojavio menadžer jednog popularnog benda i kaže da imamo ponudu od njega, da potpišemo ugovor na 6 meseci i čeka nas turneja, ali ne vredi, Žika i ja smo rešili da se vratimo. Ovde smo bili najpopularniji, Rada je odmah prihvatio. Da ostanem tamo i da za 6 meseci zaradim onoliko koliko bi zaradili ovde za 2 meseca. Nismo bili spremni za tako nešto, sada kada bi mi neko ponudio probao bih, mladim ljudima govorim da se velike prilike dešavaju samo jednom u životu, ako ih ne iskoristite, ne treba da vam bude žao, ali uvek se možete vratiti tamo gde se bili. Žika i ja se nikada nismo kajali, uvek smo govorili ‘Ko zna zašto je to dobro’.“
Dragi Jelić nam je ispričao da nije poročan, ali da je jednom probao marihuanu, a kako se to odrazilo na njega poslušajte u videu koji se nalazi na početku teksta.
BONUS VIDEO: ISPOVEST: „Bila sam samohrana majka i bez novca, dok mi je bivši muž radio stvari koje se ne rade ženi koja rodi i podiže tvoje dete“: Kaja Ostojić o mučnoj borbi nakon razvoda
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare