INTERVJU "U poslu i životu inspiriše me hrabrost ljudi koji veruju u bolje društvo": Milan Marić o seriji "Senke nad Balkanom 3"

Mračna atmosfera, složeni likovi i istorijski kontekst učinili su da ova priča preraste u svojevrsni televizijski fenomen, o kojem se intenzivno govori i na društvenim mrežama i u javnosti.

Jedan od istaknutih aktera ove popularne sage, glumac Milan Marić, u razgovoru za Nova.rs otkriva detalje o novim epizodama, ali i govori o izazovima koje nosi rad na ovako kompleksnom projektu. On se osvrće na zahtevnost produkcije, specifičnosti glumačkog procesa u seriji koja je postavila visoke standarde, kao i na saradnju sa autorom i rediteljem Draganom Bjelogrlićem, koji stoji iza prepoznatljivog stila „Senki“.

Pored toga, Marić govori i o sopstvenom profesionalnom putu – kako bira uloge, koliko ga oblikuju različiti projekti i na koji način uspeva da održi balans između javnog i privatnog života.

„Senke nad Balkanom“ su stekle kultni status – šta publika može da očekuje od treće sezone?

"Treća i finalna sezona Senki nije kraj jedne serije na koji smo navikli. Autorski tim serije je napravio sezonu koja je potpuno autentična, ali pripada Senkama i mislim da je jedna od tajni uspeha celog serijala hrabrost da se ne naslanjaju na uspehe prethodne sezone, već da svaki put krenu faktički ispočetka."

Koliko je rad na ovakvoj seriji glumački i produkcijski zahtevan u odnosu na druge projekte?

"Produkcijski ne znam sa sigurnošću, mogu samo da pretpostavim šta znači raditi epohu sa tolikim brojem lokacija, glumaca i statista. Pogotovo u ovim okolnostima u kojima su Senke 3 snimane, sa raznoraznim zabranama i podmetanjima klinova u točkove. A glumački je veoma izazovno, jer su Senke kao serija poznate po jakim, upečatljivim i zanimljivim likovima."

Kako izgleda saradnja sa Draganom Bjelogrlićem?

"Dragan je prvenstveno dobar glumac, ali se svojim projektima uspostavio i kao jako dobar reditelj, prepoznatljivog stila. To što je on prvenstveno glumac, a onda reditelj, nama glumcima dosta pomaže u radu sa njim, jer jako dobro poznaje glumačke mehanizme i zna da glumce zaštiti, zna na vreme da prepozna naše nesigurnosti i zna kako da reaguje, ali zna i da prepozna kada se krene u pogrešnu stranu i da to zaustavi, a da nas ne poremeti."

Vaša karijera je obeležena raznovrsnim i zahtevnim ulogama – kako birate projekte i šta presudi da kažete „da“?

"Slušam svoj stomak pri odabiru uloga. Ne znam da li je to intuicija, glava ili miks svega toga po malo, ali ja to zovem stomak. Pokušavam da pratim svoje odrastanje, svoje unutrašnje procese i na osnovu svega toga donosim odluku."

Koliko su Vas dosadašnje uloge promenile kao glumca, ali i kao čoveka?

"Izgradile su me uloge kao glumca, ako nikako drugačije onda makar iskustveno, ali ne samo uloge, nego i rad sa različitim rediteljima i kolegama. Nisam želeo da se odreknem pozorista, a ni snimanja i siguran sam bio da te obe strane tog istog posla grade kao glumca i mislim da nisam pogrešio, iako je bilo poprilično naporno te stvari paralelno održavati. A kao čoveka, ne znam. Naš posao je divan zato što te 'tera' na neku vrstu preispitavanja sopstvene duše i da ideš u neke sopstvene kutke u koje možda nikada ne bi zašao da se ne bavim tim poslom. Ono što mislim je da taj proces rasta tebe kao čoveka, tj tvog ličnog razvoja, prati i tvoja glumačka strana, a ne obrnuto."

Mlađa publika Vas pamti po ulozi Tome Zdravkovića – da li Vam je taj projekat otvorio neka nova vrata ili doneo dodatni pritisak?

"Nikakav pritisak ne osećam zbog tog filma, naprotiv - ponosan sam na ono što smo uradili. A što se tiče novih prilika mislim da se tu desila jedna apsurdna situacija. Uspeh tog filma je neke naveo da me baš zbog toga ne zovu, a neke da me baš zovu. I jedni i drugi  sa potpuno pogrešnim premisama. No, to je nasa kinematografija."

Kako danas gledate na početke svoje karijere i da li biste nešto uradili drugačije?

"Ponosan sam na ono što sam uradio do sada i ništa ne bih menjao, jer sam to uradio sam i onako kako sam u tom trenutku mislio da bi trebalo. Sve greške koje su se na tom putu dešavale, trebalo je da se dese i nešto sam iz njih naučio. A sve lepe stvari koje su se desile su tu da ih se setim onda kada se navuku sivi oblaci."

Kako uspevate da sačuvate privatnost u vremenu kada su javne ličnosti stalno pod lupom medija?

"Tako što svojom privatnošću nikada nisam medijski kalkulisao i onda nisam ni imao problema da je sačuvam. Meni je moj privatni život izvor iz kojeg crpim motivaciju i snagu. Mnogo sam vremena, truda i rada uložio u njega, ulažem i dalje, tako da ga cenim i volim i ne želim da ga na bilo koji način bagatelišem."

Šta Vas danas najviše inspiriše – u poslu, ali i u životu van scene?

"Hrabrost ljudi koji, pored svega što se dešava u ovoj zemlji, veruju u bolje društvo."