Dojče vele: Rudnici na Balkanu su problem, drastičan primer je Bor

„Rudarstvo na Zapadnom Balkanu: Kako suzbiti autoritarni ekstraktivizam?“ – to je nazvi publikacije autora Vedrana Đihića i Marka Kmezića sa Univerziteta u austrijskom Gracu koja je bila povod da se u sredu uveče održi tribina u organizaciji fondacije Hajnrih Bel, bliske nemačkim Zelenima. Publikacija, inače, najavljuje širu studiju koja bi trebalo da bude objavljena u maju.

Na tribini su, osim autora Kmezića, učestvovali i Jovan Rajić, predsednik Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) iz Beograda, kao poslanik nemačkog Bundestaga iz stranke Zeleni i dobar poznavalac prilika na Zapadnom Balkanu, Boris Mijatović, piše Dojče vele.

„Autoritarni ekstraktivizam“

Studija poredi Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju kako bi ispitala na koji način politički, institucionalni i društveni faktori oblikuju rezultate rudarskih projekata. Istražuje se i pitanje da li proces pristupanja Evropskoj uniji jača standarde u vezi sa očuvanjem životne sredine i regulatorno usklađivanje ili, naprotiv, dodatno učvršćuje postojeće izazove u upravljanju.

Smeštajući rudarstvo u kontekst Strategije EU za kritične sirovine, studija naglašava šire geopolitičke i ekonomske uloge, kao i razloge zbog kojih slični projekti izazivaju različite nivoe javnog otpora i društvenih sukoba na Zapadnom Balkanu.

Sam naslov publikacije – u čijoj izradi je učestvovao niz stručnjaka iz trusta mozgova pod imenom „Savetodavna grupa za politiku Balkana u Evropi“ (The Balkans in Europe Policy Advisory Group, BiEPAG) – sugeriše da je rudarenje na Balkanu povezano s nizom negativnih pojava. I dok su na nekada na tim prostorima rudarstvo i rudari bili povezivani sa herojima rada i prosperitetom, danas su prve asocijacije uništavanje životne sredine, iskorišćavanje lokalnih resursa i socijalni problemi.

Drastičan primer rudnika bakra u Boru

Kao najdrastičniji aktuelni problem sa rudarenjem ističe se rudnik bakra u Boru koji je, kako se moglo čuti, de fakto ekstrateritorijalna površina gotovo izvan dometa institucija Srbije. Tu je ukazano i na ostale probleme koje sa sobom dovodi takva vrsta ekonomskog procesa.

„U Boru ne možete praktično da vidite ništa drugo nego kockarnice u kojima ti kineski radnici provode svoje slobodno vreme. Građani Bora prepušteni su svojoj sudbini“, rekao je jedan od autora studije Kmezić za DW.

„Ne dao bog nikome da živi ovde“

U čemu je problem ako se zna da eksploatacija ruda može da pokrene i neke pozitivne ekonomske procese, i to ne samo za manjinu nego i većinu?

„Problem je sistemske prirode, sam politički sistem koji daje regulatorni okvir. Problem nije rudarenje, problem je nedostatak vladavine prava i demokratije koja bi u čitav proces uključila i stručnjake i širi sloj javnosti u raspravu o rudarenju, tako da u tom smislu možemo govoriti o problemu“, kaže Kmezić.

Zlatna groznica i pitanje pohlepe

Poslanik nemačkih Zelenih, Boris Mijatović, ocenjuje da je s rudarenjem stvar jednostavna: tu nastaje mnogo otpada, trovanja hemikalijama i uništavanja okoline, a želja za zaradom je ogromna.

„A pošto je otpad skup i zbrinjavanje opasnih materija još skuplje, tu je često prisutan visok stepen kriminalne energije koji teži tome da skine s vrata te skupe obaveze. I zato su potrebni jaka zakonska regulativa i jaki državni organi koji će taj biznis da kontrolišu“, kaže Mijatović. Ukazuje ujedno da je dodatni problem utvrditi koliko tačno sirovina se iskorišćava.

Pa da li je uopšte – naivno upitano – moguće da se eksploatacija sirovina odvija u korist svih koji učestvuju? Odgovor koji se mogao čuti u Berlinu je složen, kao što je složena i tema.

„To je veoma emocionalna tema i ’zlatna groznica’ počiva na tome da svako pokuša da pronađe svoju sreću“, kaže Mijatović. „Ljudi se u svojoj pohlepi za bogatstvom nisu previše promenili. Samo danas, za razliku od 19. veka, ne govorimo samo o zlato, nego i o litijumu, kobaltu i ostalim retkim sirovinama koje su nam potrebne za našu industriju“, zaključuje poslanik Zelenih u Bundestagu.

Projekat Rio Tinta u dolini Jadara definitivno ugašen?

A kako stvari stoje sa projektom koji je postao simbol za „zverski kapitalizam“ na Zapadnom Balkanu - projektom Rio Tinta u dolini Jadra za koji su se, dok građani nisu pokazali otpor, zalagali i Brisel i Berlin.

Projekat je zbog nekih nerešenih sudskih postupaka trenutno zamrznut, kaže za DW Jovan Rajić. Drugi deo se odnosi na aktuelnu političku situaciju.

„Mislim da vlast u Srbiji u ovom trenutku sebi ne može da dozvoli buđenje još jednog problema, pored svih problema koje trenutno ima“, ocenjuje Rajić.

On ne veruje ni da će se, nakon eventualne smene vlasti, po tom pitanju nešto promeniti.

„Ja mislim da se niko ko dolazi nakon Vučića neće osećati ugodno kada se radi o ponovnom pokretanju tog pitanja. S druge strane, ni građani neće reagovati drugačije nego do sada. Mogućnost da se građani pridobiju za taj projekt je definitivno propala – ako je ikad i postojala“, zaključuje Jovan Rajić.