Dok svet gori, Evropa pregovara: Kako su propali samiti EU

Danas, dok se krize nižu jedna za drugom, raste nezadovoljstvo tempom kojim lideri 27 država članica – okupljeni u Evropskom savetu – donose odluke, posebno kada je reč o bezbednosti i spoljnoj politici, piše Politiko. Bivši danski premijer i nekadašnji generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen upozorava da je sistem zastareo: „Evropa je danas u stalnom kriznom režimu, a njen sistem odlučivanja jednostavno nije napravljen za to“. On dodaje da nema vremena za spora usaglašavanja: „Ne možete čekati da se Savet dogovori oko saopštenja dok svet gori“.

Spore reakcije

Primeri sporosti su brojni. EU je poslednjih meseci više puta zakazala da zauzme jedinstven stav o ključnim pitanjima – od pomoći Ukrajini vredne 90 milijardi evra, preko sankcija Rusiji, do reakcije na rat u Iranu. Na jednom od poslednjih samita u martu, lideri su sate proveli raspravljajući o tehničkim detaljima sistema trgovine emisijama, dok su istovremeno ugroženi energetski interesi Evrope na Bliskom istoku. Jedan zvaničnik EU to je sumirao rečima: „Reći da je ETS najveće pitanje dok velika gasna polja gore – pomalo je čudno“.

Slične kritike dolaze i iz samog političkog vrha. Holandski premijer Rob Jeten upozorio je da građanima više nije moguće objasniti zašto Evropa reaguje tako sporo, dok je francuski predsednik Emanuel Makron priznao da je EU „ponekad previše spora, svakako, i da joj je potrebna reforma“. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otišla je korak dalje, ocenivši da pravilo jednoglasnosti stvara „sistemske blokade“ i pozvala na ukidanje nacionalnog veta u spoljnoj politici.

Odbrana sistema

Ipak, ima i onih koji brane postojeći sistem. Evropski savet je zamišljen kao mesto gde se okupljaju svi lideri i kroz kompromis donose zajedničke odluke. Jedan zvaničnik EU priznaje da bi proces mogao biti efikasniji, ali ističe da je to i dalje „daleko najbolji forum“ za rešavanje ključnih pitanja. Sličan stav ima i bivši belgijski premijer Aleksandar De Kro, koji podseća da je EU tokom pandemije kovida uspela da brzo reaguje i organizuje zajedničku nabavku vakcina i veliki fond za oporavak. „Evropska konstrukcija ponekad zahteva vreme da donese odluke“, rekao je, ali dodaje: „Bio sam deo trenutaka kada su odluke bile vrlo odlučne“.

De Kro čak smatra da opreznost EU ima i svoje prednosti, posebno u svetu koji sve više oblikuju nepredvidive odluke američkog predsednika Donalda Trampa:
„Nije uvek loše konsultovati se sa partnerima i razmišljati unapred… Ne možete kriviti evropske zemlje što su promišljene i oprezne.“

EU ne uspeva da se prilagodi

Ipak, svet se menja brže nego što EU uspeva da se prilagodi. Raspad starih savezništava, rast globalnih tenzija i niz kriza pokazali su da dosadašnji način odlučivanja više nije dovoljan. Rasmusen podseća da je situacija početkom 2000-ih bila potpuno drugačija: „Rusija je bila partner u G8, Amerika nedvosmislen saveznik… Taj svet više ne postoji“.

Zbog toga se sve češće pominju ideje o reformi – od ukidanja veta u spoljnoj politici, do stvaranja posebnog Evropskog saveta za bezbednost koji bi brže donosio odluke. Međutim, takve promene otvaraju i nova pitanja. Profesor političkih nauka Žil Pitors upozorava da bi uvođenje glasanja kvalifikovanom većinom moglo da izazove ozbiljne demokratske dileme, dok jačanje Evropske komisije nailazi na otpor država članica koje ne žele da joj prepuste previše moći.