1
U okviru velike regionalne klupske turneje Parni Valjak stiže i u Beograd. BitefArtCafe će 8. i 9. novembra biti domaćin jednom od najvećih bendova današnjice.
Posle pauze u radu benda zbog smrti legendarnog Akija, Parni Valjak ove godine predstavlja novo poglavlje rada, a višedecenijskoj postavi se priključio mladi pevač Igor Drvenkar, koji je na brojnim klupskim i festivalskim nastupima širom regiona oduševio publiku interpretacijom bezvremenskih hitova kojima je dao posebnu energiju. Već s prvim taktovima pažljivo odabranog koncertnog repertoara, koga čine bezvremenski klasici poput “Stranica dnevnika”, “Jesen u meni”, “Dođi”, “Ugasi me”, “Zastave”, generacijski raznolika publika je s radošću prihvatila novo poglavlje rada jednog od najznačajnijih bendova na ovim prostorima, o čemu su za Nova.rs govorili upravo Igor i dugogodišnji član benda Husi.
Koliko je teško opstati svih ovih decenija kao prepoznatljivo ime sa prepoznatljivim zvukom u moru hiperprodukcije i novih izvođača koji, čini se, nastaju na svakom koraku?
Hus: Ne slušaš ništa, radiš svoj posao i sve je lako. Ako čovek ne pokušava da prati trendove, ako ne pokušava da podilazi onome što je moderno, nego radi nešto svoje, ispašće dovoljno specifičan da ima svoju prepoznatljivost.
Nastupate i širom bivše Jugoslavije, a ti nastupi su uvek prepuni. Da li mislite da kod vaše publika preovladava neki osećaj jugonostalgičnosti?
Hus: Velika većina naše publike danas ne zna šta je Jugoslavija. Mi imamo publiku od 15, 20, 25 i 30 godina, kakve oni veze imaju sa jugonostalgijom, to možda kod ovih starijih. A da li naše pesme bude jugonostalgičnost, stare pesme bude osećaj nestolagičnost za mladošću, nekim sretnijim vremenima.
Igor: Ja kad ih pjevam, meni bude lepa sećanja, ona mladost – iako sam star. Mislim da bude setu na lepe trenutke, a onda i na ostale.
Izbacili ste dva nova singla, dobili novog clana grupe, takve stvari su uvek izazov. Na koji način vi uspevate da ih prebrodite i izborite se za svoje mesto pod muzičkim nebom?
Hus: Teško je govoriti o kvaliteti, jer ko je tu da meri šta je kvalitetno? Ljudima se sviđa ono što im se sviđa, ne možemo meriti ukuse, možemo umišljati i možemo donekle, donekle glazbu kritičkim uhom slušati, ali ljudi se vode svojom emocijom, svojom dušom, svojim razumom.
Hus: Rekao sam na početku i ne znam drugačije – radiš ono što je ispravno, što te veseli i što ti se sviđa, na taj način biraš s kim radiš, pred kojom publikom sviraš, gde sviraš. Sve radiš po nekim svojim instinktima i nadaš se da će biti sve u redu.Sa Igorom smo kliknuli, bilo je proba, pokušaja i razmišljanja pre njega, ali nismo ga znali, kada je došao na prvu probu smo se svi nasmešili od uha do uha, jer je na momente zvučalo kako treba – na momente jer nije bio u top formi. Ali smo kliknuli i činilo se da bi to moglo funkcionisati, za sve treba vremena i rada. Kako bih rekao, moramo peći zanat da postanemo dovoljno dobri, to ubrzano prolazimo s Igorom i na najboljem putu smo da bude još bolje nego što je sada – a sada je super.
Igor: To su trenuci koje nikada neću zaboraviti, prvo poznavajući te ljude, to nikada neću zaboraviti. Proba mi je postala najdraži deo dana, trebaće mi mnogo vremena da sve to osvestim. Na sceni se mora uživati, to je uslov broj jedan.
Hus: Koncert krene i šta se dešava, to se dešava, mora biti uživancija.
PROČITAJTE JOŠ
Šta očekujete od nastupa u Beogradu i čemu se publika može najviše radovati?
Hus: Ne znam ćemu se oni mogu najviše radovati, odlučili smo se za klupski prostor, mali prostor, da celo region obiđemo na taj način, kao da je novi početak, prirodno je da krenemo od malih mesta, da se suočimo s ljudima oči u oči, pa ćemo opet doći velike dvorane na red.
Igor: Mene to jako veseli, publika može očekivati da ćemo se svi zabaviti, biće nam ludo i napravićemo najbolju žurku u gradu i uživati.
