"Bojim se da ostanem sama i zalivam cveće, da li je to kraj?": Olivera Kovačević o karijeri, Tijaniću i zašto je jutarnji program radila "po kazni"

Novinarka, autorka i urednica RTS-a, Olivera Kovačević, bila je gošća Mondo podkasta "Nešto moje" koji vodi Ksenija Mijatović i tom prilikom otkrila je zašto je "Jutarnji program" radila po kazni i ko u Srbiji treba da bude najplaćeniji.

"Nikada nisam maštala da budem novinarka. Dvoumila sam se između biologije i sociologije. Imala sam svaku diplomu, od Alasove do Vukove, i onda je moj otac stalno govorio: 'Molim te, uči medicinu, znaš ono, valja nam neki lekar u familiji', a ja kao neću... i da li ću na biologiju, da l' na sociologiju... kako sam završila na sociologiji, to je tako bilo, kroz šalter, i onda sam na studijama radila u novinama. U NIN-u sam radila istraživanje... mi smo bili anketari koji su išli po kućama, po terenima...", prisetila se Olivera na početku razgovora.

"Sećam se u Surdulici na nekoj njivi, idemo sa čovekom koji sa konjem nešto ore, a mi popunjavamo anketni listić, studenti, u fazonu - bože, šta ovo nama u životu treba! I radeći u NIN-u kod Ljube Stojića, tu sam počela da pišem nešto o ljudima, dok mi on nije rekao: 'Dušo moja, ima audicija na televiziji 'Politika', ti si za televiziju'. I ja kao, dobro, 'ajde, bez ikakvih ambicija. Mene nije vodilo to - želim da budem slavna, da se bavim novinarstvom, nego je to bila neka '93. godina, neka užasna vremena, i šta kao - na televiziju, hajde, okej. I tako sam u stvari počela da radim na televiziji."

Olivera je dalje objasnila kako je napredovala u karijeri.

"Nikada nisam bila ambiciozna da nešto sada budem urednik. Meni se to nekako prirodno dešavalo da radim svoju emisiju. Ja sam pre svega autor na televiziji. Svaku emisiju koju sam radila, sama sam osmislila, to su sve moji formati. Ne samo svoje emisije, i drugima. I onda sam, u stvari, u nekom periodu, kada me je Dragan Bujošević pozvao da budem urednica zabavnog programa, bila kao - zabavni program, a sada radim nekoliko specijalnih pesma za Evroviziju, koja je jedna od njih."

"Ali, uopšte ta ideja da iz informativnog programa, jer sam se ceo život time bavila, iako sam ja uvek radila neki infotejnment je jer sam razumela televiziju, zato što sam sociolog. Posmatrala sam je iz pozicije građanina i mediokriteta, i gledaoca, šta on želi da vidi, šta želi da čuje."

"To je ono kada sedite sa vašom babom i sad baba sluša i kaže: 'E vidiš, to i ja mislim', ali ne zna baba da to artikuliše ili ono kada gledate i pa prvo krenete da ogovarate onoga ko je na televiziji - ju, vidi je na šta liči. Ju, gledaj joj frizuru! Joj, kakve cipele… je l' tako? Šta prvo radimo kad gledamo? Gde je ovaj kupio te cipele, bog te vidi na šta liči… i onda dok ti shvatiš da treba da ga slušaš, doviđenja! To je ono što se prvo nauči na televiziji. Utisak. Šta je sve utisak, šta sve ti emituješ i kako izgledaš i kako si obučen i kakav ti je stav, a onda, ako si sve te stepenice prošao, možda počnu i da te slušaju.”

Ostvarila najveći šer u istoriji "po kazni"

"Ja sam Tijaniću tražila da ne radim više političku emisiju jer su mi dosadni sagovornici, jer ih sve znam. Idem da radim 'Nedeljno popodne', a on mi kaže: 'Ne može, to je previše skupo, neće to biti gledano'.

"Pitam: 'Izvini kako može da bude negledano? Pa sve što sam radila ti je bilo gledano. Postavila sam 'Oko', najgledanija ti je bila emisija. Terao si me da radim 'Jutarnji program' nasilno, za kaznu, ostvarila sam najveći šer u istoriji merenja jutarnjih programa'. Ne može da se obori zato što danas imate više televizija sa jutarnjim. Ne može. Nije mi dao. Nije mi dao u stvari da izađem iz političkog novinarstva."

Olivera je objasnila i kako gleda na mlade kolege ili ljude sa kojima sarađuje.

"Znam mnogo mladih koji su daroviti, koji su vredni, a nisu dobili priliku ili su je kasno dobili. Kažem jednom kolegi - 'pa ti si mlad', a on mi odgovori: 'Šta sam bre ja mlad, imam 45 godina, ostario sam ovde sa vama dok sam dobio posao'. Mislim da je dobro za mlade ljude da u početku menjaju poslove, menjaju kompanije, menjaju firme, jer to je dobro da se oslobode straha od autoriteta."

"Profesori u školama treba budu najplaćenija profesija"

"Kada kažu, jao, nema više vrednosti, ovo, ono... ima vrednosti, samo pitanje kojih. Obrazovanje u odnosu na naše srednjoškolsko danas je posustalo pre svega zbog nepoštovanja institucije škole, profesora, a onda i znanja. E sad, tu je taj lanac, mislim da profesori u školama treba budu najplaćenija profesija u ovoj zemlji, znači, plaćeni tako da se svi, i ti i ja, borimo da budemo profesori u školi.Tako treba da budu plaćeni i lekari, zdravstveni radnici i profesori. To bi bio taj salto kojim bi se naše društvo na neki način trglo, jer vi ne možete da dozvolite situaciju da ambiciozne majke dolaze da drže lekciju profesorima zašto njihovo dete nije ovo i ono. Ne zaboravimo, imali smo takvu užasnu tragediju u školi od koje se mi još nismo ni emotivno, ni racionalno oporavili kao građani ovog društva, sa tim pitanjima kako se to nama desilo, zašto se to nama desilo, a ima svoje razloge. Zato mislim da je obrazovanje ključ, sve drugo se savlada, naučite i da se oblačite i da se šminkate i da stojite i da se ponašate, ali kada razgovarate, pa kada izgovorite glupost, znači onda otvorite tu viziju vašeg neznanja. Dva puta to uradite - vi ste eliminisani."

Kovačevićeva je ovom prilikom otkrila i kakva je privatno.

"Učena da uvek pomažem slabijem od sebe i da ne dozvoljavam da se sile na slabijima. To je nešto recimo što sam iz kuće ponela. Zato vrlo često, kada vidim nešto, odmah poželim da budem neka vikinška ratnica. Da prebijem odmah pola ulice!"

Istakla je i da nije spremna da se osami.

"Ljudi negde odu, pa onda sade bašte, pa uzgajaju cveće. Ja sam to često videla. Ja se bojim toga. Bojim toga da dođem u tu situaciju. Mislim, ja imam neke dve, tri saksije na terasi, ali znaš… da li je to kraj? Kada kreneš da sadiš biljke…".

"To jesu hrabri ljudi, ti koji mogu da se osame i kojima nije potreban drugi čovek. Onim sujetnima, oni se predstavljaju i žele da ih doživite onakvima kakve oni u stvari nisu. Oni žele da se vi njima divite. A sujetni se vrlo lako nalaze, udružuju i tako dalje", zaključila je ona za Mondo.