Šta nije znao Vasa Ladački? Piše Ivan Mrđen

Zato ću večeras prošetati do “Dorćol Platza” da poslušam šta o stvarima srca imaju da kažu profesorka Tamara Džamonja Ignjatović, koja na Odelenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu predaje kurseve iz oblasti kliničke psihologije i mentalnog zdravlja, te Dejan Hristov, lekar internista koji se u svakodnevnoj praksi bavi prevencijom i lečenjem bolesti srca, autor nedavno objavljene knjige pod jednostavnom naslovom “O srcu (mom i vašem)”.

“Ovo” nije samo još jedna knjiga o srcu. Ovo je priča o srcu kakvu još niste čuli”, tako beogradska izdavačka kuća “Librum” predstavlja ovaj svoj “hit”, u kome su “medicinski fenomeni vrsno i duhovito prevedeni na jezik svakodnevnog života, dajući odgovore na najčešća pitanja o srcu i njegovim bolestima”.

Neka od tih pitanja i sam sebi postavljam otkad mi je doktor Luka Vukmirović početkom aprila prošle godine u Gradskoj bolnici ugradio jedan stent, mada me je, da budem iskren, za šetnju do Dobračine 59, najviše privukla najava da će u večerašnjem razgovoru učestvovati i moj kolega Petar Janjatović, koji se čitav život i radni vek bavi - muzikom.

Možda on može da objasni ono “voleo je lepu al’ sirotu, uz'o bi je, samo da je znao, voleš jednom u životu, sad bogatu il' sirotu, to ne bira pamet, nego srce...”

Ili makar ono šta je mislio Toše Proeski, opet preskačem onu prokletu crticu u koju stane čitav život, kad je pevao da “srce nije kamen, da ga samo baciš iz kaputa, kao kartu poslije puta”.

Ako se on ne seti, setiće se svakako moja prijateljica Marijana M. Rajić, u svojstvu moderatora čitavog hepeninga, koji, by the way, počinje u 18 časova.

* * *

Dr Dejan Hristov je rođen 1980. godine u Surdulici, odrastao u Dimitrovgradu, a Medicinski fakultet završio u Nišu, gde i sada radi. Početkom 2018. je kompletirao specijalizaciju iz interne medicine, uz dodatna usavršavanja u Sloveniji, Meksiku i Rumuniji. Osim medicine, ističe se i kao muzičar i pisac, frontmen benda “Liga izuzetnih džentlmena”, autor dva romana i veoma je aktivan i na društvenim mrežama.

Redovno komentariše aktuelne prilike u zemlji Srbiji, od nedavne ujdurme oko izbora u Lekarskoj komori Srbije do svakodnevnih zbivanja. Tako je nedavno na promociji knjige “O srcu (mom i vašem), koju je imao u Pirotu, u razgovoru sa nekim finim ljudima saznao da tamošnji predsednik opštine zove nastavnike i preti im zato lajkuju objave na Fejsbuku koje su vezane za studentske proteste.

Usledio je njegov komentar: “Zamislite vi to. Toliko nam dobro ide, da predsednici opština nemaju drugi posao nego da vam prate profil na Instagramu. Ali tu nije kraj, zašto stati na predsednicima opština.

Odavno, recimo, znam da se za napredovanje na fakultetima danas ispred referenci i ostalih nebitnih stvari prvo proveravaju vaše društvene mreže, za to su dekani posebno zainteresovani. Znam takođe i da glavne sestre po raznim zdravstvenim ustanovama imaju ceo tim podguznih muva (teško da ih možemo nazvati ‘ljudima’), koji skrinšotuje objave lekara i sestara, proveravaju ko lajkuje objave, i onda redovno te informacije prosleđuju višim instancama. Isto je u svim državnim preduzećima. To je najveća javna tajna danas, botovi i skrinšoteri.”

* * *

Živimo u zemlji u kojoj su i politička opredeljenja postala medicinski fenomen. U prevodu, bolesnika na sve strane!