Zaboravite na stari Dizni: Likovi će od sada biti druge nacionalnosti ili LGBT

Izvršna direktorka “Volta Diznija”, Keri Burk, rekla je da želi da do kraja godine ta kompanija drastično poveća “inkluzivnost” u svojim produkcijama, navodeći da će najmanje do 50 odsto likova iz produkcije “Diznija” biti pripadnici LGBTQ+ zajednice ili etničkih manjina."Ja ovde govorim zapravo kao majka dva kvir deteta. Jedno dete je transrodno, drugo panseksualno, ali vam to govorim i kao lider kompanije", navela je ona.Podsetimo, ovo nije prva promena koja je zadesila Diznijeve crtaće, a jedna od promena koja je izazvala najveću polemiku na društvenim mrežama je to što će Mini Maus ostaviti svoju dobro poznatu crvenu haljinicu i zameniti je plavim odelom.Iz kompanije su objasnili da u svojim crtanim filmovima žele da promovišu snažne i zdrave pojedince, kao i da uklone rodne stereotipe - da devojčice nužno moraju da nose crvene haljinice, a dečaci plave pantalone.https://twitter.com/realchrisrufo/status/1508926408332034049?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1508926408332034049%7Ctwgr%5E%7Ctwcon%5Es1_&ref_url=https%3A%2F%2Fwww.kurir.rs%2Fzabava%2Fpop-kultura%2F3904463%2Flikovi-iz-crtanih-filmova-bice-od-sada-druge-rase-i-sksualne-orijentacijeDizni je ranije obrisao i nekoliko svojih filmova sa striming platformi zbog toga što su "promovisali stereotipe" o ljudima drugačije boje kože.Sociolog Dario Hajrić ranije je za Nova.rs objasnio ovaj fenomen.„Da bismo bili u stanju da uspostavimo pravilan odnos prema ovakvim postupcima kompanije „Dizni“, najpre moramo da razjasnimo da li problem rasizma u tim delima postoji ili je reč o nekakvom teroru političke korektnosti. Najpre, treba da nam bude jasno da govorimo o društvu koje je daleko neposrednije i na više nivoa obeleženo rasizmom nego naše, pa je samim tim i prag osetljivosti na takve pojave opravdano niži“, rekao je Hajrić ranije za Nova.rs.„Uzmimo konkretan primer: jedan od negativaca u „Mačkama iz visokog društva“ je kosooka žuta mačka koja svira klavir štapićima za jelo. Nama to deluje kao bezopasan stereotip, ali zamislimo je u drugoj verziji. Da mačka negativac nosi šajkaču, opanke i tetura okolo s flašom šljivovice, opravdano bismo to prepoznali kao referencu na stereotipe vezane za našu kulturu. Sada zamislimo da se negativci u blokbaster crtaćima redovno prikazuju kao stereotipni Srbi i shvatićemo da tako nešto zaista nije prijatno, i da u tome postoji tendencija“, objasnio je on.„Na to se nadovezuje američka istorija, puna ropstva, segregacije, nasilja prema američkim starosedeocima, interniranja Amerikanaca japanskog porekla nakon Drugog svetskog rata, koja sve takve stereotipizacije pretvara u otvorene uvrede manjinama. U mnogim od tih slučajeva rasističke predrasude više imaju izvor u lenjosti autora nego u svesnoj želji da se one iskažu. Ako nemate mašte da svojim negativcima stvorite uverljive ličnosti i tako ih učinite zanimljivim, posegnućete za simbolima koji ih označavaju kao „egzotične“: boja kože, druga kultura, način oblačenja ili čak fizičke karakteristike poput telesnih deformiteta.“

Kako je objasnio Hajrić, moderno vreme bacilo je svetlo na ovakve slučajeve.„Danas se na to obraća mnogo više pažnje, ali ranijih decenija to je bila potpuno uobičajena praksa. Savremena dela mogu da se skrutinizuju u realnom vremenu, ali postavlja se pitanje šta raditi sa onima koja postoje decenijama ili duže, kao što je slučaj ne samo sa crtaćima nego i sa mnogim vrednim književnim delima. Pre deset godina vodila se polemika da li Tvenovog „Haklberi Fina“ treba ukloniti iz kurikuluma zbog upotrebe reči „nigger“, koja bi se kod nas trebala prevoditi kao „crnja“. S jedne strane, ako je u novim izdanjima zamenite politički korektnim terminom, menjate izvorno delo i na neki način retroaktivno „perete“ i Tvena i sopstvenu istoriju. S druge strane, danas to jeste uvredljiva reč koju koriste još samo rasisti, i koja ne treba biti normalizovana tako što se švercuje kroz proslavljeno kniževno delo“, rekao je on za Nova.rs ranije.Odgovor je, dodao je tada, složen.„Kao i tada, i sada je odgovor pomalo složen: niti treba prosto prepravljati dela niti ih treba ostaviti kakva jesu. Pošto je rasizam i dalje živa tema, kao što možemo videti iz uzroka protesta „Black Lives Matter“, moramo o njemu pričati tako da razjasnimo šta je tu zapravo problem. Žute mačke i mačke sa šajkačama ne žuljaju same po sebi – ono što zaista smeta su neprijatne istine koje one otkrivaju o društvu koje ih prodaje i koje im se kikoće umesto da oseti nelagodu.“„Označavanje određenih crtaća kao neprikladnih za određeno godište je neefikasno ako nije praćeno edukacijom u školama, razgovorom u okviru porodice, i iskorenjivanjem sistemskog rasizma. Uklanjanje crtaća predstavlja guranje tog procesa pod tepih, i zato treba čuti šta stručnjaci iz zajednica koje su se nalazile na udaru predrasuda savetuju. Dizni ima svoj komad odgovornosti, ali problem je daleko širi od njihove kompanije i zato se ne može očekivati da će oni sami moći da ga reše sve i da najiskrenije pokušaju“, zaključio je Hajrić ranije za naš portal.BONUS VIDEO: I tek tako... Seks i Grad: Šta nam smeta?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=itektakoseksigradtanamsmeta-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2837420"]Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.