Miloš Avramović, reditelj "Južnog vetra", govori u razgovoru za Novu da radeći na filmu nije razmišljao o porukama koje on šalje. Kaže da je njegova ideja kao scenariste bila da prikaže krimi dramu o Petru Marašu, ali i navodi da bi u svom sledećem filmskom ostvarenju voleo da vidi i holivudsku zvezdu Al Paćina.
Za samo dve nedelje od početka prikazivanja, „Južni vetar: Ubrzanje“ je postigao ogromnu gledanost. Da li ste očekivali ovakav uspeh ili je postojala bojazan da se publika „zasitila“ ove priče?
„To se očekivalo na početku zato što Južni vetar ima mnogo fanova koji su jedva čekali da vide film. Mislim da se publika nije zasitila, ako mislite na Južni vetar priču, zato što je posle filma i serija imala ogromnu gledanost i bila izuzetno popularna, možda i popularnija od filma. Ako mislite na žanr kriminalističkog filma, podzemlje, žestoki momci, publika se širom sveta nikada neće zasititi takve priče. Tako je od samo početka kinematografije pa sve do danas.“
Film ste snimali tokom pandemije, koliki je bio izazov raditi u ovim uslovima?
„Bilo je teško. Veliki stres koji vas lagano melje zato što snimanje može da se prekine u svakom trenutku. Mere su bile takve da ako je jedan član ekipe pozitivan, svi idemo u karantin. U periodu snimanja vakcina još nije bila dostupna. Morali smo da se redovno testiramo, nosimo maske ceo dan po vrućini, čuvamo maksimalno, a to je bilo teško zato što je dobar deo ekipe dolazio iz inostranstva. Ekipa je bila disciplinovana i odgovorna i nismo imali nijednog zaraženog.“
Priznali ste da godinama niko nije verovao u ovaj projekat. Zašto ste mislili da je bilo bitno istrajati i ispričati ovu priču?
„Zato što sam znao da ću ako budem stpljiv i uporan, da snimim dobar film. Tu nisam imao dilemu i nisam sumnjao u sebe. Razmišljao sam da ako sada odustanem sa tekstom koji je super, sa jasnom idejom i planom kako da ga snimim, kako ću se boriti za projekte u koje ne verujem 100%? Koji mi nisu toliko važni i ne doživljavam ih lično.“
Miodrag Radonjić je nedavno rekao da kriminal u filmu svima nama služi kao upozorenje. Da li je to bio Vaš cilj kada ste stvarali „Južni vetar“?
„Iskreno, nije. Hteo sam da napravim jedan uzbudljiv krimić za bioskope i ispričam priču o Petru Marašu. To je sve. Bez neke velike filozofije. Nisam imao ideju da pravim ovaj film kao neko vaspitno sredstvo ili upozorenje društvu, a posebno ne omladini, zato što je ne doživljavam kao bezumnu masu, bez svesti i savesti. Smatram da je to neka druga vrsta filma. Nešto što je možda važilo u vreme socijalizma, kada je film služio kao propaganda i vaspitno sredstvo. Ako je mladima porodica prenela prave vrednosti, ako su vaspitani da razlikuju dobro i zlo, fikciju od realnosti, onda za njih nema problema. Mogu da gledaju i slušaju šta hoće. Ta tema je malo naporna, ali razumem i da je ljudima lakše da iz straha ili ličnih problema za sve optuže neki film ili muziku, literaturu, način oblačenja. To je mnogo veći problem, ali tako je bilo kada sam ja bio klinac, tako će izgleda biti i u budućnosti.“
Nedavno ste govorili o odgovornosti koju bi roditelji trebalo da preuzmu kada je u pitanju usmerenje dece, odnosno njihova zaštita od kriminala. Da li mislite da je to jedini način zaštite ili je moguće nešto uraditi na sistemskom nivou?
„Siguran sam da je moguće učiniti mnogo toga na sistemskom nivou, ali to je samo pomoćno sredstvo. Porodica je sve. Temelj. Izvor svega što je dobro i što je loše. Problem maloletničke delikvencije nisu uspele da iskorene države koju su mnogo razvijenije od naše, ali to ne znači da ne treba da se trudimo i ostavimo porodicu na cedilu. Neki ljudi jednostavno nisu sposobni da se sami nose sa izazovima roditeljstva. Ti neki budući programi bi prvenstveno trebali da budu fokusirani na rad sa roditeljima, a tek onda sa decom. Nekada deca trpe nasilje u porodici pa se i sama okrenu nasilju, i u takvim situacijama razgovor sa nepoznatom osobom može da pomogne, privremeno, i verovatno je kasno. Emotivne rane koje su nanete od strane roditelja, poverenje koje je izgubljeno, verovatno nikada neće moći da se zaleči i obnovi.“
Zbog neovlašćenog deljenja linka za film „Toma“ je nedavno uhapšena jedna osoba. Kako vi gledate na ovaj slučaj, da li je takva reakcija opravdana i kako zaštiti filmska dela?
„Reakcija je opravdana zato što su te situacije jasne i regulisane su zakonom. Možda je bila preterana za moj ukus, zato što su ljudi imali osećaj da će im specijalci uskočiti kroz prozor ako pogledaju piratsku kopiju „Tome”. Definitivno je neophodan neki oblik edukacije publike da shvate da je to zaista krivično delo. Utisak je da ljudi toga nisu svesni. Misle, ma to je samo film, napravljen je da ga gledamo i evo, gledamo ga. Tako i ja mogu da pomislim, ma to je samo pljeskavica, napravljena je da se pojede, pa ću da je pojedem i neću da platim. To je iracionalno, infantilno razmišljanje, i zato je potrebna edukacija. Generalno, i kada se to desi, svi se osećamo nezaštićeno, ne postoji način da se efikasno spreči piraterija i nadoknadi šteta. Nemamo adekvatne zakone i tehnologiju da bi se iskorenilo. U Nemačkoj se, koliko znam, vrši monitoring internet saobraćaja i samo vam na adresu stigne kazna, koja nije mala.“
Koga biste od holivudskih zvezda voleli da vidite u sledećem filmu?
„Al Paćina.“
Šta je u planu za Vas nakon „Južnog vetra“, u kom žanru biste voleli da se oprobate?
„Kao producent spremam dve zanimljive serije za sledeću godinu. Tinejdzersku seriju i SF akcionu avanturu. Kao reditelj, nadam se da ću sledeće godine pokenuti projekat “Seobe”. Televizijsku adaptaciju remek-dela Miloša Crnjanskog. To bi bila kruna moje karijere, i ostvarenje sna još iz fakultetskih dana.“
BONUS VIDEO: Biković: „Južni vetar“ ne promoviše kriminal, to je besmislica
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare