"Filmovi ne treba da zauzimaju političke stavove": Šta je Vim Venders rekao pred Berlinale što je toliko uzburkalo javnost?

Berlinale važi za politički najangažovaniji među tri najveća evropska međunarodna filmska festivala, ali predsedavajući žirija ovogodišnjeg izdanja, reditelj Vim Venders, sa novinarima je podelio stav koji je dočekan, blago rečeno, "na nož".

Upitan o ulozi filmova u trenutnoj klimi rata i društvenih previranja, autor ostvarenja "Nebo nad Berlinom" rekao je da filmsko stvaralaštvo vidi kao čin izgradnje mostova i podsticanja empatije.

„Da, filmovi mogu da promene svet“, rekao je novinarima u nemačkoj prestonici na početku jedanaestodnevnog događaja. „Ne na politički način. Nijedan film zaista nije promenio mišljenje nekog političara, ali… možemo da promenimo predstavu koju ljudi imaju o tome kako bi trebalo da žive.“

Međutim, kada ga je jedan od novinara na konferenciji upitao o nemačkoj podršci Izraelu tokom rata u Gazi i „selektivnoj“ solidarnosti sa opkoljenim narodima širom sveta, Venders se usprotivio ideji da filmska industrija ili festival treba aktivno da zauzimaju političke stavove.

„Moramo da ostanemo izvan politike jer, ako pravimo filmove koji su isključivo politički, ulazimo u polje politike“, rekao je. „Ali mi smo protivteža politici, mi smo suprotnost politici. Moramo da radimo posao ljudi, a ne posao političara.“

Poljska producentkinja Eva Puščinjska, članica Vendersovog žirija, ocenila je da je način na koji je pitanje postavljeno „nepravedan“.

„Naravno, trudimo se da razgovaramo sa ljudima i da ih podstaknemo na razmišljanje, ali ne možemo da budemo odgovorni za to kakvu će odluku doneti – da li će podržati Izrael ili Palestinu“, rekla je.

„Postoje mnogi ratovi u kojima se vrši genocid, a o njima ne govorimo… Dakle, ovo je komplikovano pitanje i pomalo nepravedno.“

Internet je, očekivano, Vendersove reči dočekao podeljeno. Jedan deo publike ih vidi kao "izdaju" slavnog reditelja, dok drugi razumeju poruku koju je hteo da pošalje:

"Veoma razočaravajuće od čoveka koji je nekada rekao da su svi filmovi politički, naročito oni koji sebe nazivaju zabavom";

"Smatram da žiri zaista treba da se drži podalje od politike, ali filmovi svakako mogu da se bave njome";

"Ako vas to sada razočarava, razočaralo bi vas i pre nekoliko decenija. On je izuzetno dosledan po ovakvim pitanjima. Neće nikome govoriti šta da misli niti kako da glasa."

Podsetimo, sedmočlani panel biraće među 22 dugometražna filma iz celog sveta za glavne nagrade Zlatnog i Srebrnog medveda, koje će biti dodeljene na svečanoj ceremoniji 21. februara.

Festival će biti otvoren filmom "Nema dobrih ljud"i rediteljke Šarbanu Sadat, koji se predstavlja kao prvi avganistanski romantični film, a biće prikazan van takmičarske konkurencije.

Većina od približno 200 igranih filmova i dokumentaraca u programu Berlinala stavlja akcenat na uticaj geopolitičkih previranja i borbi za prava širom sveta, primetio je Venders.

„Film ima neverovatnu moć saosećanja i empatije“, rekao je. „Vesti nisu empatične. Politika nije empatična, ali filmovi jesu. I to je naša dužnost.“

Berlinale se, zajedno sa festivalima u Kanu i Veneciji, ubraja među najvažnije filmske festivale u Evropi.