0
Krajem aprila i početkom maja, Nemačku i Evropu je zatresla neobična vest. Nakon 16 godina kontinuirane vlasti i političke dominacije Hrišćansko-demokratske unije, ankete su zabeležile rezultate koji mogu da slute na promenu. Zeleni su u relativno kratkom roku, kao kontinuirano drugoplasirana stranka, prešli u solidno vođstvo.
PROČITAJTE JOŠ:
Hrišćansko-demokratska unija bila je opterećena trapavim procesom vakcijancije, korupcionaškim aferama, osrednjim rezultatima na regionalnim izborima i unutrašnjim sukobima oko kancelarskog kandidata na septembarskim izborima. Zeleni su u istom vremenskom intervalu vešto promovisali svoju kancelarsku kandidatkinju, Analenu Berbok, uz pažljivo zidan imidž u prethodnih nekoliko godina.
Par nedelja nakon ovih događanja, rejtinzi su se stabilizovali. Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i zeleni su danas po podršci rame uz rame, na rezultatima od 24% do 27%. Iako se doskorašnja prednost CDU-a od i preko 15% u februaru istopila, situacija koja ukazivala na ogroman zeleni talas, deluje manje izvesno. Ukoliko se sadašnji trendovi nastavi, deluje da će kampanja biti prilično neizvesna do poslednjeg trenutka.
Trenutne pozicije
U ovom momentu CDU i zeleni deluju kao ravnopravni takmaci, sa različitim prednostima i manama u toj trci. Socijaldemokrate, liberali, desničarska Alternativa za Nemačku ili Levica trenutno su daleko od ove dve partije i samo određeni neočekivani događaj im može pomoći. U ovoj trci između „crnih“ i zelenih, ostvarivanje prvog mesta je glavni cilj, pa makar i pobednička prednost bila i merena decimalama.
Prvoplasirana stranka bi time imala osnovano pravo da traži kancelarsko mesto i kandiduje naslednika ili nasledicu Angele Merkel. U ovom momentu zeleni imaju prednost duha vremena i talasa pozitivnih događaja koji idu na njihovu ruku. Ekološke teme su jedna od glavnih međunarodnih tema i konstatno je prisutna u medijima, što partiji kojoj je to glavna programska tačka, ide u korist. Kancelarska kandidatkinja Berbok je dobro kotirana u anketama, a glasanje za ovu partiju više ne predstavlja preveliki rizik. Zeleni su deo vlasti u 11 od 16 regionalnih vlada, te su birači već upoznati da se ne radi o radiklanoj partiji i da promena CDU-a ne bi značila preveliki potres.
Na drugoj strani, demohrišćani uprkos haotičnom periodu od februara do maja, imaju svoje komparativne prednosti. Nemački birači ne vole rizike i konzervativni su što se tiče većih političkih eksperimenata. Kao stranka za koju nemački birači tradicionalno najviše glasaju, to predstavlja prednost.
Njeni poslanički kandidati su etablirani i poznati, a CDU je garant sigurnosti. Partiji ide na ruku što se vakcinacija značajno ubrzala, što će brzo dovesti do umanjivanja mera, intenziviranju ekonomskog rasta i samim tim optimizma. Birači koji postanu optimistični nemaju razloga da rizikuju ili nešto radikalno menjaju.
Od kampanje u narednim mesecima se može očekivati upravo borba između dve partije za definiciju izbora, teme i same trke. Zeleni će se truditi da nametnu ugao gledanja da je promena potrebna i da je dosta bilo decenije i po vlasti demohrišćana, koji nisu isporučili rezultate tokom COVID-19 pandemije i pojedinci unutar nje su ogrezli u korupciji. Na drugoj strani, demohrišćani će se truditi da se predstave kao siguran i proveren izbor, odnosno kao stranka koja je Nemačku provela kroz brojne krize, bez većih posledica i da birači nemaju potrebu da rizikuju. Ko bude uspešniji u nametanju svog ugla gledanja, ostvariće prednost u septembru.
Gde se vodi borba?
Kao i u većini demokratija sa proporcionalnim izbornim sistemom, politička borba se i u Nemačkoj vodi na centru. Dve glavne partije se u ovakvim trkama bore za glasove većine umerenih birača. U takvoj borbi se partije trude da svoje političke platforme adaptiraju prosečnom biraču i da njima deluju kao najviše „zdravorazumske“, a najmanje „ideologizirane“. Slične strategije primenjujui CDU i zeleni.
Hrišćansko-demokratska unija se tokom svih mandata Angele Merkel najuspešnije prilagođavala prosečnom biraču. Merkel je kao kancelarka usvajala delove programa svojih konkurenata i dobro balansirala, čak i tokom migrantske krize. Iako je ova strategija dovela do razočarenja kod konzervativnijeg dela glasača i jačanja antimigrantske Alternative za Nemačku, ovu je partiju ojačalo kod drugih grupa. Demohrišćani su privukli birače stranog porekla, Turke, žene i najumerenije glasače, koji su mahom tradicionalno bili podrška levičarskim partijama.
Na drugoj strani, zeleni su od 1980-ih prešli veliku putanju od radikalnije i aktivističke partije do mejnstrim catch-all stranke. Partija je od sebe odaljila radikalne i kontroverzne grupacije, a svoje komunikacije i imidž osavremenila. Zeleni su kao partija uspeli da se etabliraju kod visokoobrazovanih, mladih, urbane populacije, manjina i žena. Analena Berbok je sa svojom ličnošću dobra ambasadorka ideje i duha ove partije i onoga što ona predstavlja. U pitanju je sveža, mlada, komunikacijski vešta i pragmatična stranka, kakva je i njena kanclearska kandidatkinja.
Ove dve partije će se truditi da najumerenije birače, dobrim delom žene i ljude migrantskog porekla, uvere da su baš oni najsigurnija opcija za njih. To neće biti lak zadatak, jer obe stranke imaju svoje adute i mane. U sledeća četiri meseca i CDU i zeleni trudiće se da mikrotargetiraju različite uže biračke grupe. U slučaju potencijalnog neočekivanog kolapsa jedne od dve glavne partije, liberalni FDP i socijaldemorkate (SPD), biće u pripravnosti.
Šta se može očekivati?
U ovom momentu deluje da partijski naslednici Angele Merkel ne mogu da računaju na povoljnu poziciju iz perioda pre marta, ali da ni zeleni ne mogu da očekuju prelak proboj kako se činilo u aprilu. Izvesnije je da će se u naredna četiri meseca trka između ove dve stranke biti dosta neizvesnija i bliža. Novo liderstvo CDU-a biće na testu da dokaže da li je doraslo Angeli Merkel i njenim političkim veštinama, dok će Analena Berbok morati da dokaže da su zeleni dorasli ulozi da vode glavnu silu Evropske unije.
Ukoliko se pogledaju stavovi birača i njihova očekivanja, najveći broj njih voleo bi da na vlasti vidi upravo koaliciju ove dve stranke. U tom scenariju, koji nije stran u regionalnim parlamentima, prvoplasirano mesto će odrediti kancelara. Sa druge strane, zeleni imaju veći koalicioni potencijal.
Dok CDU ne želi da pravi koalicije sa tvrdom desnicom oličenom u Alternativi za Nemačku i tvrdom levicom oličenom u partiji Linke, zeleni isključuju samo rad za tvrdim desničarima. Iz tog razloga će možda imati više manevarskog prostora, ali sa većom rezervom od strane liberalnog FDP-a, koji možda bude nužan u sabiranju i koji ne voli gušenje privrede ekološkim regulacijama.
Zbog svega nevedenog, nemački izbori će biti neizvesniji nego što deluju. Na mesto Angele Merkel niko neće doći lako, niti će mu to mesto biti poklonjeno. Dok su prethodni izbori 2017. bili izbori gde se pobednik već znao, ali je bilo pitanje sa kim će vladati, ove godine se ne može ništa lako pogađati.
Nemački glasači su danas dosta manje sigurni u svoj izbor, što otvara mnoge mogućnosti, a na dve glavne partije je kako će ih iskoristiti. Zeleni deluju da imaju blagu prednost, ali kancelarsko mesto neće lako dobiti, jer Hrišćansko-demokratska unija ozbiljan protivnik, iako trenutno ranjen.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
