Zašto je penziona reforma tako veliki problem u Francuskoj: Koje promene predlaže Makron i koji su sledeći koraci FOTO

Koje su promene u penziji koje predlaže Makron?Minimalna opšta starosna granica za odlazak u penziju će porasti sa 62 na 64 godine, neki radnici u javnom sektoru će izgubiti privilegije i doći će do ubrzanog povećanja broja godina rada potrebnih da se kvalifikuju za punu penziju. Promene su bile deo Makronovog manifesta za njegov reizbor na drugi mandat 2022. godine.Nije li Makron ranije pokušao da promeni penzioni sistem?Da. Godine 2019., tokom svog prvog mandata, izneo je drugačiji plan za ujedinjenje složenog francuskog penzionog sistema. On je tvrdio da je oslobađanje od 42 posebna režima za sektore u rasponu od železničkih i energetskih radnika do advokata bilo ključno da bi sistem ostao finansijski održiv. Tada nije želeo da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju, prenosi Gardijan.

Protesti protiv tih predloga trajali su duže od bilo kog protesta do sada. Makronove promene su na kraju odložene na početku pandemije koronavirusa 2020. godine.Ko je protestovao na ulicama poslednjih nedelja?U retkom prikazu jedinstva, svi sindikati – uključujući umereni centar – predvodili su proteste od početka ove godine, organizujući neke od najvećih demonstracija, koje su dostigle vrhunac prošlog utorka kada je oko 1,28 miliona ljudi izašlo na ulice.Radnici u transportu, energetskom sektoru, nastavnici i radnici u javnom sektoru, uključujući muzejsko osoblje, protestovali su.Štajkuju i radnici gradske čistoće, što je dovelo to toga da se nakupilo više od 7.000 tona otpada širom polovine Pariza.Sindikati kažu da će remont kazniti ljude sa niskim primanjima u fizičkim poslovima koji imaju tendenciju da rano započnu svoju karijeru, primoravajući ih da rade duže od diplomaca, koji su manje pogođeni promenama.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se dve trećine Francuza protivi promenama penzija i podržava protestni pokret.Zašto su penzije takva politička tačka žarišta u Francuskoj?Penzijski sistem se vidi kao kamen temeljac negovanog modela socijalne zaštite u zemlji.Za razliku od tržišno vođenog sistema Ujedinjenog Kraljevstva, Francuska ima penzioni sistem koji se ceni zbog onoga što političari nazivaju „solidarnost među generacijama“ – pri čemu radno stanovništvo plaća obavezne naknade za plate za finansiranje onih koji su u penziji. Svi francuski radnici dobijaju državnu penziju.Francuska ima najnižu starosnu granicu za državnu penziju među glavnim evropskim ekonomijama i troši značajan iznos na podršku sistemu. Ali radno aktivno stanovništvo plaća visoke naknade za plate i vidi pravedne penzije kao osnovu načina na koji društvo treba da funkcioniše.Svaki francuski predsednik u poslednjih 40 godina je na neki način menjao zakone o penzionisanju, što je obično izazivalo gnev u anketama i demonstracijama na ulicama.

Zašto je Makron odlučio da koristi posebna ovlašćenja da iznudi promene umesto glasanja u parlamentu?Donji dom parlamenta, Narodna skupština, trebalo je da glasa u četvrtak popodne. Ali Makron je doneo iznenađujuću odluku u poslednjem trenutku da umesto toga koristi posebna ustavna ovlašćenja da progura planove bez glasanja, jer nije bio siguran u podršku dovoljnog broja poslanika.Posebna ovlašćenja sadržana u članu 49.3 ustava dozvoljavala su vladi da zaobiđe članove parlamenta.Premijerka Elizabet Born objavila je odluku u parlamentu usred haotičnih scena u kojima su poslanici radikalne levice iz sveg glasa pevali Marseljezu u pokušaju da je spreče da govori.Upotreba posebnih ovlašćenja ilustruje Makronovu tešku poziciju u parlamentu. Ostao je ozbiljno potkopan u Narodnoj skupštini nakon što njegova centristička grupacija nije uspela da osvoji apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima prošlog juna usred velikih dobitaka krajnje desnice i radikalne levice.Bez većine, vlada je morala da se osloni na poslanike desničarske stranke, Les Republicains, da podrže promene penzija. Ali uprkos nedeljama pregovora, brojke se nisu poklapale.Šta se dalje dešava?Političari levice pozvali su sindikate da nastave štrajkove i ulične proteste.Opozicioni političari će u naredna 24 sata pokušati da izglasaju nepoverenje vladi, što će dovesti do glasanja, možda već u ponedeljak. Ali da li će ovo proći ili ne zavisi od toga kako će se opozicione stranke, koje su radikalno jedna protiv druge, grupirati. Radikalna levica ne želi da se pridruži krajnjoj desnici Marin Le Pen.

Prethodno izglasano nepoverenje ovoj vladi nije prošlo jer nisu dobili apsolutnu većinu od 287. Mnogo toga zavisi od toga da li će desničarska stranka, Les Republicains, glasati za nepoverenje.Ranije to nisu činili. Lider stranke Erik Sioti rekao je u četvrtak da njegova stranka neće izglasati nepoverenje svom imenu.Ako izglasavanje nepoverenja ipak prođe, Makron bi mogao da povuče vladu i izvrši rekonstrukciju kako bi se formirala nova vlada. On takođe ima moć da odluči da raspusti parlament i raspiše vanredne opšte izbore, iako to nije njegov najverovatniji izbor.BONUS VIDEO: Francuska na ulicama, Makron ne reaguje

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=francuskanaulicamamakronnereaguje-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5554782"]