2
Novoizabrani predsednik Donald Tramp ponovo je izazvao burne reakcije svojim izjavama o potrebi da Sjedinjene Američke Države preuzmu kontrolu nad Grenlandom i Panamskim kanalom. Tome su se usprotivile mnoge države, a evo zbog čega su baš ove dve lokacije na Trampovoj "listi želja".
Donald Tramp želi da Sjedinjene Američke Države kupe Grenland zbog njegovih strateški značajnih resursa, jačanja nacionalne bezbednosti i pružanja otpora kineskom uticaju.
Osim toga, želi da sprovede najveću transakciju nekretninama u svojoj karijeri jer Grenland smatra „masivnim“ i izuzetno fascinantnim zbog svoje veličine na mapi.
PROČITAJTE JOŠ:
Grenland je teritorija Danske, iako se geografski nalazi u Severnoj Americi. Tramp je tokom svog prvog predsedničkog mandata pokušao da nagovori Dansku da proda Grenland, ali je naišao na oštro odbijanje.
Nakon što je danska premijerka Mete Frederiksen nazvala ideju „apsurdnom,“ Tramp je otkazao državnu posetu Danskoj 2019. godine i nazvao je „nepristojnom“.
Nedavno je ponovo pokrenuo temu kroz svog ambasadora u Danskoj, a čak je njegov sin Donald Tramp Mlađi posetio Grenland, kako je pisao BBC.
„Čujem da su ljudi na Grenlandu veliki pristalice ‘Make America Great Again’ pokreta. Grenland je neverovatno mesto i ljudi će značajno profitirati kada, i ako, postane deo naše nacije. Mi ćemo ga zaštititi i ceniti od ovog surovog spoljnog sveta. Učinimo Grenland ponovo velikim“, rekao je Tramp.
Grenland je najveće ostrvo na svetu, a njegov položaj je strateški ključan. Nalazi se na važnim morskim putevima poput Severozapadnog prolaza i ispod arktičkih avionskih ruta, što ga čini vitalnim za vojnu i ekonomsku kontrolu.
„Pogledajte mapu. Ja sam trgovac nekretninama. Obožavam mape i uvek sam govorio: ‘Pogledajte veličinu ovoga. Trebalo bi da bude deo Sjedinjenih Država'“, izjavio je jednom prilikom Donald Tramp za Njujork Tajms.
Grenland je bogat prirodnim resursima, uključujući retke minerale koji su ključni za proizvodnju vojne opreme, zelenu energiju i industrijske tehnologije. Trenutno, Kina dominira globalnim tržištem ovih minerala. Kupovina Grenlanda mogla bi smanjiti američku zavisnost od kineskih zaliha i predstavljati geopolitički uspeh, što je Trampu veoma važno.
Prema istraživanju iz 2023. godine, 37 od 50 minerala koje SAD nemaju dovoljno mogu se pronaći u Grenlandu u značajnim količinama. Osim toga, Grenland poseduje 7% svetske sveže vode, kao i treće najveće rezerve nafte i gasa na Arktiku.
Na Grenlandu se nalazi Pitufik svemirska baza (ranije poznata kao Tule baza), najsevernija američka vojna baza, koja igra ključnu ulogu u sistemima ranog upozorenja na balističke rakete. Kontrola Grenlanda omogućila bi SAD-u nastavak korišćenja ove strateške baze.
Grenland je ključan za Donalda Trampa i zbog rastućeg uticaja Kine i Rusije u Arktiku. Ove dve sile sarađuju na jačanju svog prisustva u regionu koji je bogat resursima i može postati novi trgovački centar zbog klimatskih promena.
Kineski lideri vide Arktik kao novi izvor sirovina i priliku za ispoljavanje svoje moći, dok Rusija ulaže ogromna sredstva u vojno i ekonomsko jačanje u ovom području. Kupovina Grenlanda bila bi simbol američke snage u vreme kada konkurenti sve više ulaze u region.
PROČITAJTE JOŠ:
Iako je Tramp pokazao veliki interes, Grenland nije na prodaju. Ostrvo je 2009. godine dobilo pravo na samoupravu od Danske i ima pravo na proglašenje nezavisnosti u budućnosti.
Grenlandski premijer Mute Egede bio je izričit: „Nismo na prodaju i nikada nećemo biti na prodaju. Ne smemo izgubiti svoju dugu borbu za slobodu“.
Kupovina Grenlanda bila bi ogroman finansijski poduhvat. Prema proceni iz 2019. godine, cena bi mogla dostići čak 1,7 biliona dolara, pod uslovom da je Grenland uopšte dostupan za kupovinu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
