Tramp hoće da učini Ameriku mnogo, mnogo većom: Evo šta je sve na njegovom spisku želja

Za razliku od ranijih ideja, poput one da Kanada postane „51. američka država“, koje su delovale kao humorističke provokacije, ovoga puta Trampova retorika nosi ozbiljan ton. Njegovi komentari jasno pokazuju da je reč o planovima koji se temelje na strateškim i ekonomskim razlozima, a ne samo na populističkim potezima.

Ambicija za Grenland

Grenland, najveće ostrvo na svetu, ponovo se našlo u centru pažnje američke politike. Tramp je još 2019. godine izrazio interes za kupovinu Grenlanda, a sada tvrdi da bi preuzimanje kontrole nad ostrvom bilo od presudnog značaja za nacionalnu bezbednost i ekonomsku budućnost SAD.

Osim strateškog položaja, Grenland poseduje bogate rezerve retkih minerala, koji su ključni za proizvodnju naprednih tehnologija. Takođe, topljenje arktičkog leda otvara nove trgovačke rute i vojno-strateške mogućnosti, što dodatno povećava značaj Grenlanda u globalnoj igri moći.

„Za potrebe nacionalne bezbednosti i slobode širom sveta, Amerika smatra da je kontrola nad Grenlandom apsolutna potreba“, napisao je Tramp na društvenim mrežama.

Međutim, reakcija Grenlanda i Danske bila je odlučna. Grenlandski premijer Mute B. Egede ponovio je da ostrvo nije na prodaju: „Grenland je naš, nije i nikada neće biti na prodaju. Nećemo izgubiti našu dugu borbu za slobodu.“ Danska vlada je ostala uzdržana, navodeći samo da se raduje saradnji sa novom američkom administracijom, izbegavajući direktnu polemiku.

Tokom svog prvog mandata, Tramp je na Tviteru objavio sliku obale Grenlanda sa digitalno dodatom sjajnom Trampovom kulom na pejzažu. Slika je bila naslovljena: „Obećavam da ovo neću uraditi Grenlandu“.

U avgustu 2019. godine, Tramp je potvrdio novinarima da je zainteresovan za kupovinu Grenlanda, što je izazvalo radoznalost i debatu. 

„Veoma smo dobri saveznici sa Danskom, štitimo Dansku kao što štitimo velike delove sveta. Tako se pojavila ideja i rekao sam: ‘Naravno, to bi bilo zanimljivo.’ Strateški je interesantno i bili bismo zainteresovani, ali ćemo malo razgovarati s njima. Mogu vam reći da to nije prioritet broj jedan“.

Volstrit žurnal je prvi izvestio o Trampovom interesovanju, navodeći izvore koji su rekli da je ideju pominjao „sa različitim stepenima ozbiljnosti“.

Ideja je stavljena po strani nakon što je Džo Bajden preuzeo funkciju 2021. godine, ali se ponovo pojavila u javnosti nakon Trampove pobede. Još tada je član danskog parlamenta odbacio je mogućnost da SAD kupe Grenland kao američku teritoriju. Prema objavi Rasmusa Jarlova, danski parlament ne namerava da ponudi teritoriju nikome, a posebno ne Sjedinjenim Državama.

„Nezavisnost Grenlanda zahteva odobrenje danskog parlamenta i promenu našeg ustava,“ napisao je Jarlov. „Mogu vam garantovati da nema šanse da bismo odobrili nezavisnost samo da biste mogli da kupite Grenland. Lepo zamišljeno, ali zaboravite.“

Ovo nije prvi put da Sjedinjene Države razmatraju kupovinu strateški važnog arktičkog kopna.

Posle Drugog svetskog rata, predsednik Hari Truman ponudio je Danskoj 100 miliona dolara za Grenland 1946. godine, ali je Danska odbila. Ideja se pojavila još 1945. godine, kada je senator Oven Brusker iz Mejna nazvao Grenland „vojnom potrebom“ podržanom od strane američkih vojnih lidera. Sledeće godine, zvaničnik Stejt departmenta naveo je da bi Zajednički štab trebalo da se zalaže za kupovinu teritorije. U decembru 1946. godine, državni sekretar Džejms Berns čak je ponudio danskom ministru spoljnih poslova Gustavu Rasmusenu mogućnost kupovine kao najjednostavnije rešenje.

Američko interesovanje za Grenland datira još dalje u prošlost. Godine 1867. Stejt department je istraživao mogućnost kupovine Grenlanda i Islanda, prepoznajući njihov strateški značaj.

Ako bi Danska hipotetički pristala da proda Grenland Sjedinjenim Državama, to bi predstavljalo najveće proširenje američke teritorije u istoriji, nadmašujući kupovinu Luizijane iz 1803. godine.

Panamski kanal

Tramp je takođe kritikovao Panamu zbog visokih naknada koje naplaćuje američkim brodovima za prolazak kroz Panamski kanal. Nazvavši te naknade „potpunom pljačkom“, Tramp je zapretio povlačenjem iz sporazuma iz 1977. godine, kojim je SAD predao kontrolu nad kanalom Panami.

„Naknade koje Panama naplaćuje su apsurdne. Ovo je pljačka naše zemlje i odmah će prestati“, poručio je Tramp, posebno se osvrnuvši na povećanje cena zakazano za početak sledeće godine. Takođe je izrazio zabrinutost da bi kanal mogao pasti u „pogrešne ruke“, što je aluzija na sve veće kinesko prisustvo u regionu.

Panamski predsednik Hose Raul Mulina odgovorio je odlučno: „Svaki kvadratni metar Panamskog kanala deo je Paname i ostaće tako. Suverenitet i nezavisnost Paname nisu tema za pregovore.“

Tramp je na društvenim mrežama odgovorio: „To ćemo još videti“, i objavio sliku američke zastave u sred zone kanala sa rečenicom „Dobrodošli u Kanal SAD“.

SAD su izgradile kanal početkom 1990-ih dok su gledale kako da olakšaju tranzit trgovinskih i vojnih brodova. Vašington je predao kontrolu tog plovnog puta Panami 31. decembra 1999, prema sporazumu koji je još 1977. potpisao tadašnji predsednik Džimi Karter.

Povratak ekspanzionističkoj politici?

Trampova vizija „Amerike na prvom mestu“ u praksi se sve više oslanja na ideje koje podsećaju na imperijalističke poteze iz prošlosti, poput onih Teodora Ruzvelta. Njegova retorika ukazuje na to da granice suvereniteta drugih zemalja za njega nisu nepovredive, posebno kada su u pitanju američki bezbednosni i komercijalni interesi.

Dok su eksperti za Arktik ranije odbacivali Trampovu ideju o kupovini Grenlanda kao šalu, danas se o njoj govori ozbiljnije, jer su u igri globalni strateški i ekonomski faktori. Grenland bi, prema nekim analitičarima, mogao iskoristiti ovo interesovanje za jačanje svojih veza sa SAD, posebno kroz ulaganja u turizam i eksploataciju retkih minerala.

Neki spekulišu da Trampova oštra kritika Paname ima korene u ličnom sukobu iz 2018. godine, kada je njegova kompanija izgubila kontrolu nad hotelom u Panami posle sudskog spora. Trampov poslovni interes i politička strategija često su isprepleteni, što dodatno komplikuje odnose sa zemljama poput Paname.

Kanada kao 51. država SAD

Tramp je više puta predložio da Kanada postane deo SAD-a, nazvavši to „sjajnom idejom“.

„Niko ne može da objasni zašto subvencionišemo Kanadu sa preko 100.000.000 dolara godišnje? Nema smisla! Mnogi Kanađani žele da Kanada postane 51. savezna država. Uštedele bi ogromno na porezima i vojnoj zaštiti. Mislim da je to sjajna ideja. 51. država!!!“ napisao je na svojoj platformi na društvenim mrežama. Tramp je tako ponovo prozvao Kanadu i vladu premijera Džastina Trudoa, koju je potresla šokantna ostavka ministarke finansija Kristije Frilend. 

„Velika država Kanada je zapanjena jer je ministarka finansija dala ostavku, ili je otpuštena, sa svoje pozicije od strane guvernera Džastina Trudoa,“ napisao je Tramp u ponedeljak. „Njeno ponašanje bilo je potpuno toksično i nimalo pogodno za sklapanje dogovora koji su dobri za vrlo nezadovoljne građane Kanade. Neće nedostajati!!!!“ Ove podrugljive objave dolaze usred tenzija između dve zemlje nakon što je Tramp zapretio da će uvesti tarife od 25 procenata na kanadsku robu i optužio vladu da ne rešava pitanja trgovine i imigracije. Nakon sastanka s Trudoom u njegovom rizortu Mar-a-Lago na Floridi krajem novembra, Tramp je počeo da naziva Trudoa „guvernerom“ „Velike države Kanade“.