Za 1. januar nije planirana isporuka ruskog gasa preko Ukrajine: Energent poskupeo u Evropi

Uprkos ruskoj invaziji na Ukrajinu, ruski državni gigant Gasprom i dalje je preko mreže gasovoda u Ukrajini gasom snabdevao druge zemlje Evrope, posebno Slovačku, Moldaviju i Mađarsku. Po podacima koje je GTSOU objavio na svom sajtu, planirana količina za sredu je „nula kubnih metara“.

Cena evropskog gasa je danas premašila granicu od 50 evra po megavat-satu, prvi put posle više od godinu dana, od oktobra 2023, posebno zbog isteka tranzitnog sporazuma Ukrajina i Rusija i jer je ova zima hladna. Poskupljenje je posledica očekivanog obustavljanja isporuke ruskog gasa preko Ukrajine, koja je od 1. januara više neće dozvoljavati, potvrdio je danas ukrajinski operater.

Austrija, Mađarska i Slovačka su i dalje veoma zavisne od ruskog gasa.

Po Oksfordskom institutu za energetske studije, taj prekid će dovesti do ubrzanja opadanja evropskih rezervi gasa i pritiska za poskupljenja. Niske temperature od kraja oktobra su već izazvale veće korišćenja grejanja, a manje sunca i vetra dovelo je do većeg udela struje koja se proizvodi u elektranama na gas. Zalihe gasa su u proseku na 73% kapaciteta rezervoara u zemljama Evropske unije, po platformi Evropskog agregiranog inventara za skladištenje gasa (AGSI), dok su u isto doba 2023. godine bile 86%.

Evropska komisija je u petak, 29. novembra, saopštila da u zemljama Evropske unije 1. februara popunjenost zaliha treba da ;bude bar 50 odsto, dok se ranije tražilo ;45 odsto popunjenosti kapaciteta.

Gasprom je u subotu najavio da će 1. januara prekinuti isporuku gasa Moldaviji zbog finansijskog spora s njom, a posmatrači uzimaju u obzir i politički motiv te odluke: ta bivša sovjetska republika je upravo ponovo izabrala proevropsku predsednicu, Maju Sandu. Komercijalni spor Moldavije s Gaspromom prethodio je ruskoj invaziji na Ukrajinu i tiče se podružnice Moldovagaza koja je u 50% vlasništvu te ruske grupe.

Uz sve to, rastući udeo američkog komprimovanog tečnog prirodnog gasa (LNG) koji bi zamenio ruski prirodni koji se transportuje cevovodom u Evropu, strukturalno je povećao troškove po megavat satu od početka rata u Ukrajini.

Od invazije na Ukrajinu u februaru 2022. EU je smanjila svoje potrebe za ruskim gasom, ali po rečima Kristofa Halsera, analitičara kompanije Ristad Energy, ruski gas i dalje predstavlja 14% ukupne potrošnje EU u 2024. godini što je više nego prethodne godine, kada je predstavljao 12% potreba.

Hladnija zima od očekivane ili dalja kašnjenja u projektima LNG mogli bi kratkoročno dovesti do cena od oko 60 evra po megavat-satu gasa, smatra Danijela Sabin Hatorn, analitičarka Capital.com. Cena je takođe pod pritiskom premije rizika koja je povezana sa eskalacijom rata Rusije protiv Ukrajine, posebno posle odluke predsednika SAD Džozefa Bajdena da ovlasti Kijev da koristi američke rakete za gađanje ciljeva u Rusiji.

Dugoročno, predstojeće predsedavanje Donalda Trampa u SAD trebalo bi da „ubrza ekspanziju američke LNG infrastrukture“ i „ojača globalno snabdevanje“, objašnjavaju analitičari kompanije Ristad Energy. Evropa bi trebalo da ima najveću korist od dolaska Trampa na vlast u pogledu gasa: trgovinski rat SAD i Kine kojim on preti, bi mogao da „poremeti protok LNG između te dve zemlje, kao što je bilo 2019.“, kažu analitičari.

To bi značilo manju konkurenciju za potražnju za američkim gasom, a EU bi mogla da ga kupuje od SAD i izbegne kaznene tarife kojima i njoj preti Tramp iz drugih razloga.

Bonus video: Global fokus: Rusija i Ukrajina pred Trampom