Pad premijera Francuske i Vučićeva zabrinutost za projekte u Srbiji

Rezultat glasanja i posledice

Za Bejruovu vladu glasalo je 194 poslanika, dok je 364 bilo protiv. Rezultat je bio očekivan jer su i levo i desno orijentisane opozicione partije unapred najavile da neće podržati paket mera štednje vredan 44 milijarde evra.

Bejru je apelovao da je redukcija javnog duga i smanjenje rashoda neophodna kako bi Francuska izbegla finansijski kolaps. Predloženi rezovi uključivali su ukidanje državnih praznika, zamrzavanje socijalne potrošnje i smanjenje subvencija, ali poslanici nisu pokazali spremnost da podrže te mere, navodi Gardijan.

Ovo je već peta smena premijera pod Makronom u poslednje dve godine, što dodatno potvrđuje političku nestabilnost koja potresa zemlju. Makron sada mora da imenuje novog premijera koji bi mogao da obezbedi većinu u podeljenom parlamentu ili da raspiše vanredne izbore, što bi moglo da otvori put kohabitaciji, istorijski poznatoj situaciji u kojoj predsednik mora da prihvati premijera iz opozicione stranke.

Dug i bes u društvu

Francuska se već duže vreme bori sa javnim dugom koji premašuje 113% BDP-a. Bejru je upozorio na „egzistencijalnu pretnju“ ako se ne krene u kontrolu duga od 3,4 biliona evra, ali predlozi su izazvali bes javnosti, sindikata i političkih stranaka. Projekcije pokazuju da će troškovi servisiranja duga rasti sa 30 milijardi evra 2020. godine na više od 100 milijardi evra do 2030. godine.

Ko bi mogao biti naslednik Bejrua?

Makron ima nekoliko opcija: imenovati novog premijera iz desnog centra, zaokrenuti ka levici ili raspustiti parlament i raspisati vanredne izbore. Spekulacije uključuju:

• Sebastijena Lekornua, ministra odbrane i dugogodišnjeg Makronovog saradnika;


• Katrin Voltren, ministarku rada, sa socijalno-političkim centrističkim fokusom;


•  Erika Lombarda, ministra ekonomije, poznatog po razboritosti u javnim finansijama;


• Džeralda Darmanena, ministra pravosuđa, simbol oštrijeg zaokreta ka redu i zakonu.
  

Svaki od potencijalnih kandidata suočava se sa gotovo nemogućim zadatkom da provede proračun kroz podeljeni parlament u kojem nijedna stranka nema apsolutnu većinu.

Politička blokada i protesti

Opozicione partije, uključujući levicu i krajnju desnicu, ujedinile su se protiv Bejrua, a pokret „Bloquons Tout“ najavio je talas protesta protiv Makronove politike. Sindikati su pozvali na demonstracije 18. septembra, dok građani traže veću pažnju na troškove života, bezbednost i imigraciju, a ne samo na fiskalne rezove.

Vučić i strateška uloga Francuske u Srbiji

Pad Bejruove vlade u Francuskoj prati i pažljivo posmatranje srpskog predsednika Aleksandra Vučića, jer Francuska igra ključnu ulogu u strateškim i ekonomskim projektima koje je on planirao u Srbiji. Francuska je do sada bila najveći evropski partner u nekoliko kritičnih oblasti:

Infrastrukturni projekti

Beogradski aerodrom „Nikola Tesla“: Francuska kompanija Vansi dobila je koncesiju na 25 godina, što znači kontrolu nad jednim od najvažnijih transportnih čvorišta u regionu.

Beogradski metro: Francuska je uključena kroz više ugovora – Memorandum o razumevanju potpisan 2014., angažovanje RATP Developmenta 2023. i ugovor konzorcijuma Deutsche Bahn i Systra za izgradnju prve linije metroa, vredan 46 miliona evra.

Energetski i vojni sektor

Kupovina Rafale aviona: Vučić je potpisao višemilionski ugovor o nabavci francuskih borbenih aviona, što dodatno jača vojnu saradnju dve zemlje.

Nuklearna energija: Vučić traži francusku ekspertizu za razvoj nuklearnih kapaciteta, ističući da Srbija za deset godina neće imati dovoljno električne energije bez nuklearne proizvodnje. Francuska pokriva oko 70% svoje energije iz nuklearnih reaktora, što je Vučiću model za energetsku sigurnost.

Privlačenje investicija i dugoročna strategija

Vučić je istakao da Francuska igra ključnu ulogu u privlačenju investitora i modernizaciji srpskog energetskog sektora, uključujući fabrike baterija i projekte zelene energije. On je jasno dao do znanja da Francuska treba da bude partner ne samo kroz tehnologiju, već i kroz obuku kadra i strateški nadzor ključnih sektora.

Vučić je više puta naglasio svoju “apsolutnu fleksibilnost” u saradnji s Makronom, čak i mogućnost direktnih poziva predsedniku Francuske u pola noći radi strateških konsultacija, jer naravno da takve stvari ne mogu da sačekaju. Ova dinamika i narativ predsednika Srbije pokazuje da se Vučić oslanja na francusku stabilnost i odlučnost, a pad Bejruove vlade mogao bi odložiti ili redefinisati projekte u Srbiji, za koje sam tvrdi da su ključni i od velikog značaja.

Francuska u političkom vrtlogu

Pad Bejruove vlade jasno pokazuje da drugi mandat Makrona prolazi kroz turbulencije, političke greške i pad popularnosti centrističkih ideja. Sa javnim dugom na trećem mestu u Evropi i sve većim troškovima servisiranja, Francuska se nalazi u ozbiljnoj finansijskoj i političkoj neizvesnosti.

Predsednik Makron sada stoji pred istorijskom odlukom: da li da pokuša da formira petog premijera u manje od dve godine ili da raspusti parlament i otvori put vanrednim izborima, sa svim rizicima koje to nosi po stabilnost EU i partnerske odnose, uključujući one sa Srbijom.