21
Francuski premijer Fransoa Bejru izgubio je glasanje o poverenju u Narodnoj skupštini, što znači da njegova vlada zvanično pada. Bejru je odmah najavio ostavku, dok se predsednik Emanuel Makron suočava s novom fazom duboke političke i institucionalne krize, prenosi CNN.
Za Bejruovu vladu glasalo je 194 poslanika, dok je 364 bilo protiv. Rezultat je bio očekivan jer su i levo i desno orijentisane opozicione partije unapred najavile da neće podržati paket mera štednje vredan 44 milijarde evra.
Bejru je apelovao da je redukcija javnog duga i smanjenje rashoda neophodna kako bi Francuska izbegla finansijski kolaps. Predloženi rezovi uključivali su ukidanje državnih praznika, zamrzavanje socijalne potrošnje i smanjenje subvencija, ali poslanici nisu pokazali spremnost da podrže te mere, navodi Gardijan.
PROČITAJTE JOŠ:
Ovo je već peta smena premijera pod Makronom u poslednje dve godine, što dodatno potvrđuje političku nestabilnost koja potresa zemlju. Makron sada mora da imenuje novog premijera koji bi mogao da obezbedi većinu u podeljenom parlamentu ili da raspiše vanredne izbore, što bi moglo da otvori put kohabitaciji, istorijski poznatoj situaciji u kojoj predsednik mora da prihvati premijera iz opozicione stranke.
Francuska se već duže vreme bori sa javnim dugom koji premašuje 113% BDP-a. Bejru je upozorio na „egzistencijalnu pretnju“ ako se ne krene u kontrolu duga od 3,4 biliona evra, ali predlozi su izazvali bes javnosti, sindikata i političkih stranaka. Projekcije pokazuju da će troškovi servisiranja duga rasti sa 30 milijardi evra 2020. godine na više od 100 milijardi evra do 2030. godine.
Makron ima nekoliko opcija: imenovati novog premijera iz desnog centra, zaokrenuti ka levici ili raspustiti parlament i raspisati vanredne izbore. Spekulacije uključuju:
Svaki od potencijalnih kandidata suočava se sa gotovo nemogućim zadatkom da provede proračun kroz podeljeni parlament u kojem nijedna stranka nema apsolutnu većinu.
Opozicione partije, uključujući levicu i krajnju desnicu, ujedinile su se protiv Bejrua, a pokret „Bloquons Tout“ najavio je talas protesta protiv Makronove politike. Sindikati su pozvali na demonstracije 18. septembra, dok građani traže veću pažnju na troškove života, bezbednost i imigraciju, a ne samo na fiskalne rezove.
Pad Bejruove vlade u Francuskoj prati i pažljivo posmatranje srpskog predsednika Aleksandra Vučića, jer Francuska igra ključnu ulogu u strateškim i ekonomskim projektima koje je on planirao u Srbiji. Francuska je do sada bila najveći evropski partner u nekoliko kritičnih oblasti:
Beogradski aerodrom „Nikola Tesla“: Francuska kompanija Vansi dobila je koncesiju na 25 godina, što znači kontrolu nad jednim od najvažnijih transportnih čvorišta u regionu.
Beogradski metro: Francuska je uključena kroz više ugovora – Memorandum o razumevanju potpisan 2014., angažovanje RATP Developmenta 2023. i ugovor konzorcijuma Deutsche Bahn i Systra za izgradnju prve linije metroa, vredan 46 miliona evra.
Kupovina Rafale aviona: Vučić je potpisao višemilionski ugovor o nabavci francuskih borbenih aviona, što dodatno jača vojnu saradnju dve zemlje.
Nuklearna energija: Vučić traži francusku ekspertizu za razvoj nuklearnih kapaciteta, ističući da Srbija za deset godina neće imati dovoljno električne energije bez nuklearne proizvodnje. Francuska pokriva oko 70% svoje energije iz nuklearnih reaktora, što je Vučiću model za energetsku sigurnost.
Vučić je istakao da Francuska igra ključnu ulogu u privlačenju investitora i modernizaciji srpskog energetskog sektora, uključujući fabrike baterija i projekte zelene energije. On je jasno dao do znanja da Francuska treba da bude partner ne samo kroz tehnologiju, već i kroz obuku kadra i strateški nadzor ključnih sektora.
Vučić je više puta naglasio svoju “apsolutnu fleksibilnost” u saradnji s Makronom, čak i mogućnost direktnih poziva predsedniku Francuske u pola noći radi strateških konsultacija, jer naravno da takve stvari ne mogu da sačekaju. Ova dinamika i narativ predsednika Srbije pokazuje da se Vučić oslanja na francusku stabilnost i odlučnost, a pad Bejruove vlade mogao bi odložiti ili redefinisati projekte u Srbiji, za koje sam tvrdi da su ključni i od velikog značaja.
Pad Bejruove vlade jasno pokazuje da drugi mandat Makrona prolazi kroz turbulencije, političke greške i pad popularnosti centrističkih ideja. Sa javnim dugom na trećem mestu u Evropi i sve većim troškovima servisiranja, Francuska se nalazi u ozbiljnoj finansijskoj i političkoj neizvesnosti.
Predsednik Makron sada stoji pred istorijskom odlukom: da li da pokuša da formira petog premijera u manje od dve godine ili da raspusti parlament i otvori put vanrednim izborima, sa svim rizicima koje to nosi po stabilnost EU i partnerske odnose, uključujući one sa Srbijom.
