Većina Nemaca je protiv napada na Iran

Masovni vazdušni napadi SAD i Izraela na Iran i žestok otpor režima mula gurnuli su Bliski istok u vanredno stanje. Iran nastavlja da granatira susedne zemlje, ciljajući ne samo vojne mete, već i civilnu infrastrukturu, uključujući hotele i aerodrome.

Desetine hiljada turista zarobljeno je u regionu Zaliva.

U Nemačkoj, američko-izraelska vojna operacija nailazi na široko neodobravanje, javlja Dojče vele, a piše Danas.rs.

Šest od deset Nemaca ne smatra da je ta ofanziva opravdana. To je, međutim, znatno manje nego što je bio slučaj sa američkim napadom na Venecuelu u januaru 2026. i invazijom na Irak 2003. godine.

Napadu na Venecuelu protivilo se 72 odsto Nemaca. Čak 80 procenata smatralo je da je rat u Iraku 2003. neopravdan. To pokazuje najnovije istraživanje ARD-Dojčlandtrend. Institut za istraživanje javnog mnjenja Infratest-dimap anketirao je između 2. i 4. marta 1.317 nemačkih birača s pravom glasa za to reprezentativno istraživanje koje se sprovodi jednom mesečno.

Posebno negativno reaguju birači levičarskih stranaka

Kada se razmatra stav nemačke javnosti o ratu u Iranu, zanimljivo je pogledati stranačku orijentaciju. Napad osuđuje samo 48 odsto glasača Alternative za Nemačku (AfD), stranke koja je delimično krajnje desničarska, kao i glasača konzervativnih stranaka CDU i CSU. Istovremeno, među glasačima stranaka levo od centra, taj procenat je i do 82 odsto.

Nemci su ujedno duboko zabrinuti zbog eskalacije sukoba i njegovih posledica: tri četvrtine ispitanih strahuje od širenja neprijateljstava na druge zemlje. Osam od deset je zabrinuto zbog uticaja rata na globalnu trgovinu. Iranska revolucionarna garda blokirala je prolaz kroz Ormuski moreuz u Persijskom zalivu. Brojni tankeri za naftu i drugi brodovi su nasukani. Cena nafte je naglo porasla – Nemci to takođe osećaju na benzinskim pumpama.

U istraživanju ARD-Dojčlandtrend, sedam od deset ispitanika zabrinuto je i zbog situacije u kojoj se nalaze ljudi u Iranu. Velika većina građana plaši se da, s obzirom na mnoštvo vojnih sukoba u svetu, sve više prevladava zakon džungle.

Ko je dobar partner za Nemačku? Poverenje Nemaca u velike sile, SAD i Rusiju, ostaje nisko: kao i u januaru, samo 15 odsto njih smatra SAD pouzdanim partnerom Nemačke, dok samo 12 procenata ocenjuje Rusiju kao pouzdanu. Izrael takođe nastavlja da se suočava sa skepticizmom kod većine nemačkih građana: skoro sedam od deset njih ne vidi Izrael kao pouzdanog partnera za Nemačku. Mišljenja o Ukrajini ostaju podeljena: četiri od deset veruju toj zemlji, dok skoro polovina sumnja u njenu pouzdanost. Francusku i Veliku Britaniju, s druge strane, većina smatra pouzdanim partnerima.

Zabrinutost zbog globalne situacije utiče i na to kako se doživljava nivo pretnje s kojim se suočava Nemačka: na početku rata u Ukrajini u februaru 2022. godine, nešto više od polovine građana smatralo je da trenutna globalna situacija preti Nemačkoj. Sada je takvih više od tri četvrtine.

Zabrinuta je i nemačka vlada

Za nemačku vladu je aktuelna situacija u regionu Zaliva dodatni teret u ionako već napetoj situaciji. Nemačkoj ekonomiji ne ide dobro. Stanovništvo ubrzano stari, što vrši dodatni pritisak na sisteme socijalnog osiguranja. Ukoliko bi rat sa Iranom potrajao duže vreme, to bi moglo ozbiljno da utiče na globalnu ekonomiju. Nemačka bi takođe osetila posledice.

Vladajuća koalicija Demohrišćana (CDU/CSU) i Socijaldemokrata (SPD) na vlasti je već deset meseci. Kancelar Fridrih Merc (CDU) obećao je nemačkom narodu da će se mnoge stvari poboljšati pod njegovom vladom, ali do ekonomskog uspona još uvek nije došlo. To frustrira građane. Samo su pristalice CDU/CSU uglavnom zadovoljne učinkom vlade. Generalno, tri četvrtine ispitanih u anketi ARD-Dojčlandtrend su nezadovoljne. Te brojke su jedva nešto bolje od onih prethodne vlade, koalicije SPD, Zelenih i FDP-a.

Vladajuće stranke ne bi imale većinu da su sada izbori

Nezadovoljstvo građana ogleda se i u tzv. „nedeljnom pitanju“ ankete, odnosno pitanju za koga bi glasali da su izbori sada u nedelju. Ako bi se dakle sada održali izbori za Bundestag, vladajuće stranke ne bi više imale većinu. CDU/CSU bi trenutno dobile 28 odsto (+2). Njihov koalicioni partner, SPD, izgubio je jedan procenata i sada ima 14 odsto. AfD bi dobila 23 odsto (-1), Zeleni 13 odsto (+1). Levica je na devet odsto (-1). Savez Sara Vagenkneht, koji nije zastupljen u Bundestagu, imao bi četiri odsto (+1). Bivša vladajuća stranka, FDP, pala je ispod tri procenta i zato je u kategoriji „Ostali“.