Uticajni članovi američkog Senata traže da se Dodiku vrate sankcije: „Radi na rušenju države BiH“

Naime, američka senatorka Džin Šahin, demokratkinja iz Nju Hempšira, rangirana članica Odbora za spoljne odnose Senata, navela je u saopštenju da bi Trampova administracija trebalo dase stidi zbog odluke da se Dodiku skinu sankcije, piše Danas.

Milorad Dodik, istakla je, koristi secesionističu retoriku i potkopava integritet Dejtonskog mirovnog sporazuma, što je u suprotnosti sa obrazloženjem administracije za uklanjanje sankcija Dodiku i njegovim saradnicima krajem prošle godine.

„Poseta Dodika Vašingtonu jasno je pokazala da nije zainteresovan da interese svih građana Bosne i Heercegovine stavi ispred svojih političkih interesa. Trampova administracija treba što pre da mu ponovo uvede sankcije u skladu sa obaveznim sankcijama koje sam obezbedila u najnovijem Zakonu o nacionalnoj odbrani“.

Pozivu senatorke Šahin pridružio se i senator Dik Durbin, koji je i ranije u više navrata kritikovao Dodika zbog njegovih antidržavnih postupaka.

Durbin je prošle godine u izjavi za Glas Amerike kazao da „dok je Dejtonski sporazum okončao užasni sukob, zabrinjavajući postupci ljudi, poput Milorada Dodika, koji to kvare i dalje postoje.

Njegov plan za rušenje teško postignutog mira ne sme prevladati. Stabilnost na Balkanu ostaje važan američki i evropski interes i ja u potpunosti podržavam mere za sprečavanje bilo kakvog nazadovanja.

Američki kongresmeni Šahin i Durbin, bili su među grupom demokrata i republikanaca koji su i prošle godine od državnog sekretara SAD Marka Rubija tražili „hitnu akciju i zaštitu suvereniteta Bosne i Hercegovine“.

U pismu Rubiju izrazili su zabrinutost zbog tadašnjih poteza Milorada Dodika, koji je, kako je navedeno u pismu, izvršio napad na ustavni poredak Bosne i Hercegovine i Dejtonski mirovni sporazum.

Američki senatori i kongresmeni pozvali su i tada da se upotrebe sankcije kako bi se sprečilo pogoršanje situacije u BiH.

Između ostalog tražili su da se prošire ciljane sankcije Dodiku i njegovima pomagačima, uključujući dodatna financijska ograničenja i zabranu putovanja za one koji podrivaju suverenitet Bosne i Hercegovine.

Takođe, tražili su i povećanje diplomatskog angažmana s Bosnom i Hercegovinom, uključujući imenovanje posebnog izaslanika za zapadni Balkan koji će koordinirati politiku.

Pismo su tada potpisali Čak Grejsli, Džin Šaihn, Džejms Rip, Dik Durbin, Tom Tilis, Kris Van Holen, Piter Velč, En Vagner i Majk Kvigli.

Podsetimo, Ministarstvo finansija i trezora Sjedinjenih Američkih Država (OFAC) donelo je krajem oktobra prošle godine odluku o ukidanju sankcija za nekoliko osoba iz Republike Srpske, a što je povezano sa dogovorom Milorada Dodika i nove američke administracije.

Sankcije su ukinute Miloradu Dodiku, Željki Cvijanović, Radovanu Viškoviću, Nenadu Stevandiću, Siniši Karanu, Petru Đokiću, Staši Košarcu, Srebrenki Golić, Džerardu Selmanu, Rajku Kuzmanoviću, kao i drugim visokim funkcionerima RS.

Takođe su uklonjeni članovi porodice Dodik, Igor i Gorica, te više biznismena povezanih s Dodikovim porodičnim i političkim krugom: Đorđe Đurić, Vlatko Vukotić, Aleksandar (Aco) Dobrić, Mirko Dobrić, Milenko Ćićić, Marko Gujaničić i Dalibor Panić.

Dodik je punih osam godina bio pod sankcijama SAD koje su mu uvedene 2017. jer se „usprotivio Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine i prekršio zakon, te predstavlja značajnu pretnju u vezi sa ometanjem provedbe Dejtonskog sporazuma“.