Kako uklanjanje spomenika otvara nove podele u Crnoj Gori: Na udaru ratni zločinci, ali i odžačar

Politika "naši dobri, njihovi loši"

Spomenici kontroverznim ličnostima i događajima širom Crne Gore mogu biti uklonjeni samo ako vlast odluči da te teme zatvori u cilju napretka celog društva. Međutim, kako sagovornici „Vijesti“ navode, aktuelne partije to ne čine, već zajedno sa crkvom koriste osjetljive istorijske teme kako bi održavale društvo u stalnoj napetosti.

Priču je otvorilo nedavno uklanjanje spomenika četničkom komandantu Pavlu Đurišiću u selu Gornje Zaostro kod Berana i komandiru vulnetara Jusufu Čeliću u Vusanju kod Gusinja. Iako su spomenici uklonjeni, oni nisu konfiskovani – Đurišićev se sada nalazi u manastiru Đurđevi stupovi, a Čelićev u zgradi opštine Gusinje.

Ministarka Vujović naglašava da izuzetaka neće biti i da će svi sporni spomenici morati da budu uklonjeni:
„Nema selektivne primene. Ministarstvo će u saradnji sa inspekcijama, lokalnim samoupravama, policijom i tužilaštvom štititi kulturnu baštinu i istorijski integritet države.“

Ciklično izazivanje kriza

Istoričar Miloš Vukanović smatra da bi uklanjanje svih spornih spomenika bilo moguće jedino uz politički konsenzus, ali da vlast to ne želi jer joj odgovara stalna kriza.
„Dio vlasti zajedno sa crkvom koristi osjetljive teme kako bi stalno izazivao nove krize. Tako je lakše prikriti političke i ekonomske neuspehe, neispunjena obećanja i koruptivne projekte“, kaže on.

Dodaje da su i DPS ranije, kao i partije posle 2020, sledile politiku oportunizma – „od mira u kući do izazivanja što većeg haosa u kući“.

Politički rizik za vlast

Član udruženja Antifašisti Cetinja Ivan Mijanović ocenjuje da je uklanjanje spomenika Đurišiću i Čeliću deo građana doživeo kao napad na nacionalni identitet.
„Svaka strana voli sebe da prikaže kao žrtvu istorije, a svoje saradnike okupatora kao branioce naroda. Zato nijedno uklanjanje spomenika ne može proći bez tenzija, jer se uvek potencira nečija ugroženost“, kaže on.

Mijanović upozorava da je uklanjanje spomenika Srpskoj pravoslavnoj crkvi poseban izazov, jer zadire u samu biračku bazu vladajućih partija. Kao primer navodi publikaciju CDT-a u kojoj su navedena četiri spomenika SPC postavljena bez saglasnosti države.

„Jedini način da država pokaže kredibilitet jeste da princip važi za sve. Tenzije će svakako postojati, ali će biti privremene ako se uklanjanje sprovodi dosledno i uz objašnjenje razloga.“

Sporna ploča u Morinju

Posebno osetljivo pitanje jeste spomen-ploča u Morinju, postavljena 2022. u znak sećanja na logor za zarobljene hrvatske civile tokom rata devedesetih. Inspekcija je više puta tražila njeno uklanjanje, ali je Vojska Crne Gore to sprečavala.

Vukanović upozorava da bi skidanje ploče značilo negiranje zločina i otvaranje novih podela u društvu, ali i narušavanje odnosa sa Hrvatskom, članicom EU:
„Crna Gora ima i međunarodnu obavezu da obeleži zločin u Morinju. Njeno uklanjanje značilo bi podršku opasnom nacionalističkom revizionizmu.“

Mijanović dodaje da ta ploča ne veliča zločince, već priznaje zločin počinjen u ime sopstvene države, i da upravo zato ima posebnu vrednost u procesu pomirenja.

Od Petnjice do Herceg Novog

Ministarka Vujović zatražila je proveru u više opština – u Plužinama, Herceg Novom i Petnjici – gde postoje sporna obeležja. U Herceg Novom je nedavno uklonjen spomenik odžačaru Rudolfu Karužiću Njunju, poznatom kao lokalna legenda, a u Petnjici se proverava da li je ulica nazvana po ratnom zločincu Osmanu Rastoderu, vođi Muslimanske milicije koja je sarađivala sa fašistima.

„Selektivna pravda je gora od nepravde“

Sagovornici upozoravaju da je najveći problem selektivan pristup.
„Gora od nepostojanja pravde je selektivna pravda. Ako se uklanjaju jedni spomenici, a drugi ostaju zbog političkih interesa ili crkvenog pritiska, država rizikuje potpuni gubitak poverenja građana“, poručuje Vukanović.

Mijanović se slaže da bi selektivan pristup produbio međunacionalne tenzije i dodatno oslabilo poverenje u institucije.