Ruska energetska kompanija Gasprom saopštila je danas da je ostvarila rekordan profit u prvoj polovini godine, uprkos zapadnim sankcijama zbog rata u Ukrajini.

Neto dobit iznosi 41,6 milijardi evra, dok je u 2021. godini, ruski gigant ostvario profit od 27,5 milijardi evra, navodi se u saopštenju Gasproma i dodaje da će biti isplaćene dividende.

"Uprkos pritisku od sankcija i nepovoljnom spoljnom okruženju, Gasprom grupaje ostvarila rekordne prihode i neto profit u prvoj polovini 2022, uz smanjenje neto duga i finansijskog rizika na minimum", rekao je zamenik direktora "Gasproma" Famil Sadigov, prenose RIA Novosti.

Zbog sankcija, Gasprom je ograničio ili čak obustavio isporuke gasa nekolicini zemalja EU.

Ruska kompanija “Gasprom” odlučila je da obustavi isporuke gasa francuskoj kompaniji “Enži”, jer nije u potpunosti platila za julske isporuke.

S tim u vezi, kako se dodaje u saopštenju, "Gasprom eksport" je obavestio "Enži" da u potpunosti obustavlja isporuke gasa počev od 1. septembra 2022. godine do dobijanja sredstava za isporučeni gas u punom obimu.

Francuska kompanija saopštila je ranije danas da je ruski "Gasprom" obavestio "Enži" da smanjuje isporuke gasa, počevši od danas, zbog neslaganja između strana u vezi sa primenom nekih ugovora.

Vlada Ukrajine odobrila je predlog za uvođenje sankcija patrijarhu moskovskom i cele Rusije Kirilu na 10 godina i još sedam predstavnika sveštenstva Ruske pravoslavne crkve.

Kako se navodi na sajtu Vlade, sankcije obuhvataju, između ostalog, blokadu imovine, obustavu tranzita resursa, letova i prevoza kroz Ukrajinu, obustavu ekonomskih i finansijskih obaveza, zabranu učešća u privatizaciji i zakupu državne imovine, kao i otkazivanje zvaničnih poseta, prenela je agencija RIA Novosti.

Pored patrijarha Kirila, na spisku sankcija nalazi se nekoliko mitropolita i arhiepiskopa.

Ova ograničenja tek treba da odobre Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine i predsednik Volodimir Zelenski.

U nastojanju da smanje zavisnost Evropske unije od ruskih fosilnih goriva, osam članica EU dogovorile su se danas da do 2030. godine povećaju sedam puta kapacitete za proizvodnju električne energije dobijene putem vetra u Baltičkom moru.

Kapaciteti vetroturbina na Baltičkom moru trenutno su 2,8 gigavata, a skoro sva postrojenja nalaze se u danskim i nemačkim vodama, prenosi Rojters.

Danska, Estonija, Finska, Nemačka, Letonija, Litvanija, Poljska i Švedska, koje sve izlaze na Baltičko more, dogovorile su se danas u prisustvu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da drastično povećaju proizvodnju energije putem vetra.

Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) saopštila je da podržava pokušaj Ukrajine da lučki grad Odesu stavi na Uneskovu listu svetske baštine.

Posle sastanka ukrajinskog ministra kulture Aleksandra Tkačenka sa generalnom direktoricom Uneska Odri Azule u Parizu, Unesko je u saopštenju navao da je mobilisao stručnjake da podrže Ukrajinu, a kako bi države članice Komiteta za svetsku baštinu mogle hitno da razmotre nominaciju.

Unesko želi da doda i Odesu na listu svetske baštine u opasnosti, kao i mesta svetske baštine Kijev i Lavov, koji su takođe ugroženi, prenosi Rojters.

Deo velikog staklenog krova i prozora Muzeja umetnosti u Odesi koji je otvoren 1899. godine, prošlog meseca je uništen.

Unesko će finansirati popravke muzeja, kao i finansiranje angažovanja dodatnog osoblja posvećenog zaštiti kolekcija.

Pomoći će i u digitalizaciji umetničkih dela i obezbediće zaštitnu opremu, navodi se u saopštenju Uneska.

Evropska unija doniraće Ukrajini više od pet miliona tableta protiv radijacije, zbog povećanog straha od nesreće u najvećoj evropskoj nuklearnoj elektrani Zaporožje.

Zaporoška nuklearka je pod kontrolom ruskih snaga od marta i nedavno se našla na udaru oružanih napada za koje se Kijev i Moskva međusobno optužuju.

U nekim oblastima, zvaničnici već dele pilule koje mogu da spreče telo da apsorbuje radioaktivni jod, preneo je Bi-Bi-Si.

Do sada su samo ljudima koji žive u krugu od 50 kilometara od elektrane ponuđene tablete kalijum jodida, ali količina doza koje će EU obezbediti omogućiće mnogo širu distribuciju, navodi britanski javni servis.

Mađarska mora da preduzme reforme vladavine prava pre nego što može da dobije bilo kakva sredstva EU za oporavak, rekao je u današnjem intervjuu ministar za evropske poslove Češke Republike, sadašnjeg rotirajućeg predsedavajućeg EU.

Mađarska i Poljska još nisu dobile milijarde evra sredstava za oporavak nakon pandemije od EU jer njihove vlade nisu sprovele zahteve Brisela o vladavini prava.

Češki ministar evropskih poslova Mikulaš Bek rekao je da jedva postoji ikakva volja u Komisiji ili među zemljama članicama da prihvate mađarska obećanja pre nego što vide delovanje.

Bek je rekao da je, dok je Poljska počela raditi prema rešenju, kredibilitet Mađarske narušen zbog manjka solidarnosti što se tiče određenih EU pitanja, kao naprimer zahteva da se Kiril, patrijarh Ruske pravoslavne crkve, ukloni s popisa antiruskih sankcija.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski primio je u Kijevu članove misije Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) koja je stigla u Ukrajinu da obavi inspekciju nuklearne centrale Zaporožje pod okupacijom ruskih snaga, saopštilo je ukrajinsko predsedništvo.

„Želimo da misija IAEA, predvođena generalnim direktorom (Rafaelom) Grosijem nađe način preko bezbednosnih koridora da stigne do centrale i da učini maksimum da se izbegnu opasnosti na svetskom nivou“, rekao je Zelenski tokom susreta, pokazuje video predsedništva.

Jedna od četiri ukrajinske centrale radi u Ukrajini. Centrala u Zaporožju je najveća u Evropi sa svojih šest reaktora i kapacitetom od po 1.000 megavata.

Centrala je pala u ruke ruskih trupa u martu ubrzo posle početka ruske ofanzive u Ukrajini i njen kompleks je bio meta više granatiranja za koja Moskva i Kijev optužuju jedni druge.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sastao se danas u Kijevu sa generalnim direktorom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafaelom Grosijem i njegovom delegacijom uoči posete predstavnika IAEA nuklearnoj elektrani Zaporožje.

Ukrajinski predsednik je zahvalio na dolasku misije IAEA u Ukrajinu i istakao da zbog ruskog zauzimanja nuklearne elektrane Zaporožje postoje veliki rizici u vezi sa eksplozijama, prekidom rada nuklearnih reaktora i isključenjem blokova NE sa ukrajinske mreže, preneo je Bi-Bi-Si.

Zelenski je govorio i o rizicima u vezi sa grejnom sezonom za ukrajinske građane i globalnoj pretnji zbog određenih nuklearnih rizika.

Zaporoška nuklearna elektrana nalazi se na levoj obali Dnjepra, najveća je nuklearka u Evropi po broju blokova i kapacitetu, a od marta je pod kontrolom ruske vojske.

Ukrajina i Rusija međusobno razmenjuju optužbe za granatiranje nuklearke.

Rusija je osudila uništavanje sovjetskih ratnih spomenika u tri baltičke države i optužila ih za progon svojih manjina koje govore ruski.

U saopštenju je rusko ministarstvo spoljnih poslova optužilo Latviju, Litvu i Estoniju da su krive za ksenofobiju i naglasilo da tretiraju etničke ruske manjine kao "ljude drugog reda".

"Takvi rusofobni pristupi sigurno će uticati na stanje bilateralnih odnosa s tim zemljama, koji su već u potpunom padu", saopštilo je ministarstvo.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apletonijarusenjeogromnogobeliskagp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4015744"]