0
Presuda suda u Berlinu kojom je ruski državljanin Vadim Krasnikov (56) osuđen na doživotnu kaznu zatvora, uzburkala je strasti na relaciji Moskva-Berlin. Nova nemačka šefica diplomatije proterala je dvojicu ruskih diplomata, dok iz Kremlja odbacuju presudu uz najavu da će Nemačkoj uvesti „adekvatne mere“.
Sud u Berlinu u sredu je proglasio krivim Vadima Krasnikova za ubistvo gruzijskog državljana čečenskog porekla Zelimkana Kangošvilija. Ubistvo se dogodilo 2019. godine u Berlinu, a nemački sud smatra da je Kangošvili ubijen po nalogu Moskve.
U presudi se navodi da su ruske službe bezbednosti Krasnikovu dale sredstva za izvršenje ubistva i lažni pasoš mesec dana pre zločina Krasikov je pasoš sa imenom Vadim Sokolov podigao u ruskom gradu Brjansku, a potom podneo zahtev za vizu i došao u Berlin, u avgustu 2019. godine.
Prema saznanjima tužioca, Krasikov je bio komandant specijalne jedinice Federalne službe bezbednosti (FSB). U svom zahtevu za vizu naveo je da radi za firmu „Zao Rust“ iz Sankt Peterburga. Kako će se kasnije ispostaviti, faks broj „Zao Rusta“ koristile su dve firme kojima upravlja Ministarstvo odbrane Rusije pod čijom je kontrolom i FSB.
Kangošvilu je ubijen usred bela dana 2019. godine na putu do džamije u malom berlinskom parku Tirgarten. Tužioci su naveli da je ubica na biciklu Kangošviliju prišao s leđa i dva puta ga upucao u torzo iz pištolja „Glok“ sa prigušivačem. Žrtva je pala na zemlju kada je napadač treći i fatalni put povukao obarač. Nemački istražitelji kažu da je ubistvo bilo „dugo planirano“ i da je izvršeno „hladnokrvno“.
Regionalni sud u Berlinu saslušao je svedoke, koji su rekli da su alarmirali policiju nakon što su videli čoveka da baca periku, odeću i bicikl u obližnju reku. Informacija je omogućila policajcima da uhapse osumnjičenog pre nego što je uspeo da pobegne sa mesta zločina električnim skuterom. Kod njega je pronađeno oko 3.700 evra i 110 poljskih zlota (oko 24 evra), kojima je trebalo da plati troškove u Berlinu i pobegne iz Nemačke nakon izvršenog zadatka.
Pročitajte još:
Berlinski sud saopštio je da Krasikov snosi „posebno tešku odgovornost“, što znači da neće imati pravo na uslovni otpust nakon odsluženih 15 godina zatvora.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je ranije opisao ove navode kao „apsolutno neosnovane“.
Nakon ubistva Kangošvilija 2019. godine, Nemačka je proterala dvojicu ruskih diplomata, navodeći kao razlog nedostatak saradnje sa istragom. Taj potez je podstakao Rusiju da u znak odmazde protera dvojicu nemačkih diplomata.
Isti scenario dogodio se i posle izricanja presude pre nekoliko dana, što je izazvalo burnu reakciju Moskve. Ruski ambasador u Nemačkoj Sergej Nečajev odbacio je presudu kao „apsurdnu“.
„Ovakav zaključak suda izaziva veliku zabrinutost. To je očigledno neljubazan čin koji neće ostati bez odgovora“, rekao je Nečajev.
Nakon njegovih primedbi, ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok ga je pozvala na razgovore, a dva člana njegovog kabineta proglasila „nepoželjnim u Nemačkoj“.
Ovo ubistvo predstavlja ozbiljno kršenje nemačkog zakona i suvereniteta Savezne Republike Nemačke, upozorila je Berbok, dok se Kremlj sprema na snažan odgovor.
Kangošvili je gruzijski državljanin čečenskog porekla koji se borio protiv ruskih trupa u Čečeniji, a ruske vlasti su ga optužile da je član ekstremističke organizacije „Emirat Kavkaz“.
Moskva tvrdi i da je umešan u seriju napada 2009. godine u Nazranu, glavnom gradu republike Ingušetije, ali i da je upleten u planiranje i organizovanje bombaškog napada na moskovski metro 2004. godine kada je poginulo deset osoba. Ruski predsednik Vladimir Putin pre dve godine Kangašvilija je nazvao „krvožednim teroristom“.
Kangošvili, koji je preživeo više pokušaja atentata, sa porodicom je pobegao u Nemačku 2016. godine, gde je zatražio azil. Tvrdio je da i po dolasku u Nemačku i dalje prima pretnje.
BONUS VIDEO Anketa sa ulica ukrajinskih sela i rovova o razgovorima Putina i Bajdena
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
