0
Podrška birača američkom predsedniku Donaldu Trampu na najvišem je nivou u njegovom dosadašnjem mandatu dok su SAD suočene s korona virusom, mada se nameće pitanje koliko će se održati taj rast, kakav lideri obično beleže u vreme nacionalne krize, posebno kako vremenom ekonomske posledice pandemije počnu da grizu, pišu svetski mediji.
Tramp i bivši potpredsednik Džo Bajden su u neizvesnoj trci za predsedničke izbore u novembru, pošto je prema anketi lista Vašington post i televizije ABC News aktuelni predsednik imao rast podrške tokom krize pandemije korona virusa, ističe vašingtonski list.
U odnosu na zaostatak od sedam poena u februaru, Tramp je, prema anketi objavljenoj u nedelju, skoro izjednačen sa svojim verovatnim izazivačem u novembru – među registrovanim biračima, bivši potpredsednik ima 49 odsto, a Tramp 47 odsto podrške. U istoj anketi, među svim odraslim Amerikancima, Bajden ima 50 odsto, a Tramp 44 odsto, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Trampu se najviše veruju po pitanju ekonomije, a Bajdenu kad je reč o zdravstvenoj zaštiti, dok je, kako navodi Vašington post, po pitanju kome građani veruju više u borbi s korona virusom, razlika između njih dvojice statistički beznačajna.
Anketa je sprovedena u trenutku kada je Tramp dostigao najviši nivo odobravanja tokom svom predsedničkog mandata, ali i u vreme kada je pandemije poremetila život u Americi i kada je većina ljudi politiku ostavila po strani, ističe list, ukazujući da je pitanje koje stoji u osnovi svih ankete da li je rast podrške Trampu u anketama trajan ili „minimalistička verzija“ skoka popularnosti koji predsednici obično dobijaju u vreme nacionalne krize.
S druge strane, anketa Foks njuza, jedne od najkonzervativnijih televizija u SAD, pokazuje da Bajden, iako primoran da ostane u svojoj kući odakle emituje govore koje uglavnom ignorišu mediji, ima skoro devet odsto prednosti u odnosu na Trampa, piše londonski Tajms.
Bajdena prema toj anketi podržava 49 odsto ispitanih, a Trampa 40 odsto, ali je dodatan razlog za brigu predsednika, ističe Tajms, što je podrška bivšem potpredsedniku još veća u nekim ključnim delovima SAD koji mogu odlučiti ishod predsedničkih izbora. U okruzima u kojima su Tramp i Hilari Klinton 2016. godine bili na 10 odsto poena razlike, Bajden ima prednost i do 25 odsto.
S naznakama da mu je povećana podrška, Tramp se na Tviteru hvalio da su „rejtinzi“ njegovih konferenciji za novinare o koronavirusu sustigli veoma gledane utakmice američkog fudbala ponedeljkom i finale rijaliti emisije „Neženja“ (The Bachelor).
Poslednje ankete pokazuju da je Tramp izjednačio ili prevazišao svoje najbolje rezultate u anketama, ali takođe da udeo glasova koje bi dobio u izbornoj trci s Bajdenom zaostaje za procentom onih koji odobravaju kako radi posao, ukazuje Politiko.
Ankete, kako ističe portal, pokazuju da veći nego uobičajeni udeo glasača naklonjenih demokratama i nezavisnih glasača kaže da odobrava kako Tramp obavlja posao predsednika. Istovremeno, ankete ukazuju da je procenat onih koji pozitivno ocenjuju predsednika, manji od procenta onih koji kažu da bi glasali za njega.
U Vašington post/Ej-Bi-Si njuz anketi, procenat onih koji odobravaju Trampov rad prvi put je veći nego onih koji ne odobravaju: 48 odsto naspram 46 odsto. U anketi Foksa podrška predsedniku je takođe na 48 odsto, prvi put od februara 2017, kada je došao na čelo SAD. Skorašnje ankete, ukazuje Politiko, takođe pokazuju da u odnosu na one koji pozitivno ocenjuju njegov rad generalno, nešto malo veći procenat birača odobrava kako postupa u krizi s korona virusom.
Nove ankete dolaze dok se Trampa suočava s najvećim izazovom svog mandata, piše Politiko, ukazujući da je do nedelje od Covid-19 u SAD umrlo više od 2.000 ljudi, što je nagli porast pošto je u četvrtak premašen broj od 1.000 umrlih.
S druge strane, ističe Politiko, u anketama postoje zabrinjavajući signali i za Bajdena. Većina Trampovih glasača – 55 odsto, kaže da veoma entuzijastično podržava predsednika, dok samo 28 odsto Bajdenovih glasača izražava takav entuzijazam za bivšeg potpredsednika koji je primoran da vodi kampanju iz svoje kuće.
Dok korona virus besni, stavovi Amerikanaca o Trampu su se malo poboljšali da bi dostigli rekordan nivo, ali je on i dalje polarizujući predsednik, ukazuje Njujork tajms, dodajući da je podrška predsedniku tvrdoglavo ispod praga od 50 odsto, koji tokom svog mandata nije uspeo da pređe u većini kredibilnih anketa.
Amerikanci su se konačno prevazišli stranačke podele i usaglasili se da se pretnja korona virusa ne može ignorisati. U oba slučaja demokrate su skoro jednoglasne u toj ocenio, kao i velika većina republikanac, ali taj konsenzus, kao i obično, ističe list, nestaje kadgod je reč o Trampu. U anketi Foksa tri četvrtine demokrata Trampu daje negativne ocene, dok 86 odsto republikanaca kaže suprotno.
Anketa Pju risrč centra (Pew Research Center) pokazuje da rast podrške Trampu posebno dolazi od onih koji se smatraju politički nezavisnim ali naginju republikancima – među tim glasačima je njegov rejting od januara skočio za devet odsto i to će, ukazuje Njujork tajms, biti ključan glasački blok za Trampa u novembru. Republikanski glasači su se već okupili oko Trampa, ali je on imao probleme da pridobije umerene i konzervativne glasače koji ne osećaju lojalnost Republikanskoj partiji.
U vreme međunarodnih sukoba ili vanrednog stanja, nacionalni lideri obično beleže poboljšanje rejtinga, ističe list, navodeći da je Tramp pokušao da se predstavi kao „ratni predsednik“ tokom pandemije, ali je ova katastrofa drugačije od većina drugih, jer nema spoljašnjeg neprijatelja niti jedinstvenog traumatičnog događaja, kakve ratne krize obično imaju.
Trampov samouvereni nastup s improvizacijama na konferencijama za novinare gde je okružen vladinim lekarima i članovima administracije, može da privuče određene birače, ali, ocenjuje Njujork tajms, s rastom broja smrtnih slučajeva i nastavkom suspenzije privrednih aktivnosti, njegova neodlučnost da preduzme federalne mere, mogla bi ga izložiti kritici.
Pročitaj i:
Mada se mislilo da bi pandemija mogla da ugrozi šanse za Trampov reizbor, prve procene kako predsednik rukovodi krizom sugerišu da to nije nužno tako, navodi u analizi Ju-Es-Ej tudej (USA Today), ali i ukazuje da su ankete sprovedene u vreme dok ekonomske posledice pandemije još nisu potpuno došle do izražaja.
S novim anketama koje ukazuju da je Trampov rejting povećan, prosek podrške birača koji računa sajt Ril klir politiks (Real Clear Politic) je na 47,3 odsto, što je, kako ukazuje najtiražniji američki dnevnik, najviše otkada je stupio na dužnost predsednika.
Džefri Džons iz Galupa ukazuje da je to posledica „okupljanja iza zastave“, što je prema njegovim rečima „prilično pouzdan obrazac“ koji se ponavljao u podršci predsednicima SAD.
Međutim, ukazuje list, Trampov rast popularnosti je značajno manji nego u ranijim momentima „okupljanja iza zastave“ u američkoj istoriji, među kojima je rast od sedam odsto na 51 odsto podrške predsedniku Baraku Obami posle ubistva Osame bin Ladena, skoka od 12 odsto Frenklinu Ruzveltu posle bombardovanja Perl Harbora i ogromnih 35 odsto skoka Džordža Buša mlađeg posle terorističkih napada 11. septembra 2001.
Džons objašnjava da su zbog stranačke polarizacije u SAD u poslednje vreme, takva povećanja popularnosti sada prigušenija, uz ocenu da je početni rast najveći i da će polako početi da se osipa, mada misli da će se zadržati neko vreme. On ukazuje na značaj procenta nezaposlenih, koji bi posle 50-godišnjeg minimuma od 3,5 odsto u februar, u predstojećim mesecima mogao porasti na više od 10 odsto. Trampu bi to, prema Džonsovim rečima, isprva moglo biti oprošteno zbog teške situacije, ali će biti u težoj situaciji ako se visoka nezaposlenost održi tokom leta.
S druge stanje, ukazuje Ju-Es-Ej tudej, stručnjak za ankete, statističar Nejt Silver, umanjuje značaj rasta podrške Trampu, tvrdeći da taj porast dolazi od demokrata i nezavisnih koji pokušavaju da pokažu razumevanje u vreme nacionalne krize, ali koji ne nameravaju da glasaju za Trampa.
