Trampov autogol: Kako je gašenjem USAID-a učinio veliku uslugu onom koga smatra najvećim neprijateljem

Gašenje USAID-a, koje je inicirao Donald Tramp, već je imalo katastrofalne posledice po humanitarnu pomoć i razvojne programe širom sveta, ali je, prema rečima analitičara, takođe ustupilo prostor glavnom rivalu SAD – Kini.

Ovaj potez, koji je deo šire politike smanjenja međunarodnih obaveza SAD i preusmeravanja budžeta na unutrašnje prioritete, rezultirao je naglom 90-dnevnom suspenzijom finansiranja USAID-a, koji čini čak 40% globalne strane pomoći. Posledice su bile dramatične: zaposlenima je onemogućen pristup kancelarijama, humanitarne pošiljke su ostavljene da propadaju u skladištima, a spasonosni programi su zaustavljeni.

Organizacije i razvojni projekti širom sveta koji su se oslanjali na USAid sada su u panici, upozoravajući da bi ovo moglo izazvati katastrofalne posledice, uključujući eskalaciju gladi, bolesti i smrti u najugroženijim regionima.

Odluka o gašenju USAID-a dolazi u trenutku kada SAD već beleže pad globalnog uticaja zbog rastuće političke polarizacije i sve manjeg poverenja saveznika u američku doslednost. Za mnoge zemlje koje su godinama zavisile od američke pomoći, ovo je jasan signal da se SAD povlače iz uloge lidera u međunarodnom razvoju.

Kina popunjava prazninu: novi talas kineskog globalnog uticaja

Analitičari ističu da je ova situacija „poklon na srebrnom tanjiru“ za Kinu, koja već duže vreme jača svoj globalni uticaj kroz projekte infrastrukture i investicija u zemlje u razvoju.

„SAD Kini na srebrnom tanjiru pružaju savršenu priliku da proširi svoj uticaj u trenutku kada kineska ekonomija ne stoji baš najbolje,“ rekao je profesor Huang Janžong, viši saradnik za globalno zdravlje u Savetu za spoljne odnose.

Kina već duže vreme koristi svoje razvojne projekte kao alat za širenje meke moći, a posebno se fokusirala na regije poput Afrike, Latinske Amerike i jugoistočne Azije, gde USAID tradicionalno igra ključnu ulogu.

U 2018. godini, Kina je osnovala Kinesku agenciju za međunarodnu razvojnu saradnju (China Aid) kako bi centralizovala finansiranje razvojnih projekata i pojednostavila proces dodele pomoći. Ova organizacija preuzela je ključnu ulogu u implementaciji kineske spoljne politike, posebno kroz „Pojas i put“ inicijativu (BRI), koja je omogućila Kini da plasira više od 1,34 biliona dolara u vidu zajmova i investicija u zemlje u razvoju između 2000. i 2021. godine.

Za razliku od USAID-a, koji je često sarađivao s lokalnim nevladinim organizacijama, China Aid se oslanja na direktne investicije i infrastrukturne projekte koji donose vidljive rezultate. Međutim, kritičari upozoravaju da kineski model pomoći često dolazi uz političke uslove i može narušiti transparentnost i odgovornost u zemljama koje primaju sredstva.

Pacifik: ključni front između Kine i SAD

Jedan od regiona gde bi posledice gašenja USAID-a mogle biti najvidljivije jeste Pacifik, gde SAD i njihovi saveznici, poput Australije i Japana, već duže vreme pokušavaju da suzbiju rastući kineski uticaj.

„Kina je već pronašla načine da uskoči u prazninu koja je ostala nakon gašenja USAID-a, uključujući preuzimanje finansiranja za projekte u pacifičkim državama,“ istakla je Melisa Konli Tajler, izvršna direktorka organizacije Asia Pacific Development, Diplomacy and Defence Dialogue.

S obzirom na to da su pacifičke zemlje od strateškog značaja za geopolitičke interese SAD i njihovih saveznika, gubitak američke pomoći može značiti slabljenje njihovih pozicija u regionu.

Uzmimo za primer Solomonova Ostrva, koja su 2019. godine prekinula diplomatske odnose s Tajvanom i prešla u kineski tabor. Kina je ubrzo nakon toga uložila znatne resurse u infrastrukturu, uključujući izgradnju puteva, mostova i sportskih objekata. Bez konkurencije USAID-a, ovakvi potezi mogli bi postati pravilo, a ne izuzetak.

Tom Vang, izvršni direktor organizacije „People of Asia for Climate Solutions“, upozorava da će kineski razvojni projekti popuniti prazninu, ali da neće nužno zameniti USAID u potpunosti.

„Kineski finansijeri nemaju istu tradiciju rada u međunarodnom razvoju kao USAID,“ kaže Vang. „Međutim, Kina je izuzetno vešta u deljenju tehnologije i znanja, posebno u oblasti obnovljivih izvora energije.“

Budućnost globalne pomoći: nestanak poverenja u SAD

Gašenje USAID-a nije samo privremena suspenzija finansiranja – ono šalje snažan signal partnerima i saveznicima širom sveta da je američka podrška nepouzdana.

„Ko će sebi dozvoliti da postane zavistan od američke pomoći ako je ona nepouzdana, ako ne pravi razliku između saveznika i protivnika i ako može biti ugašena iz političkog hira?“ upitala je Konli Tajler.

Jedna od ključnih posledica gašenja USAID-a biće smanjenje pregovaračke moći zemalja u razvoju. Dok su ranije mogle da biraju između kineskih i američkih programa pomoći, sada će često biti prinuđene da prihvate jedinu opciju koja im ostane – kinesku pomoć, čak i pod potencijalno nepovoljnim uslovima.

Iako postoji mogućnost da se USAID ponovo pokrene nakon 90 dana, poverenje u njegovu stabilnost je već narušeno. Mnoge nevladine organizacije i razvojni projekti sada traže alternativne izvore finansiranja, jer ne mogu sebi priuštiti zavisnost od sistema koji može biti ugašen preko noći.

Za Kinu, ovo je savršena prilika da konsoliduje svoj globalni uticaj i dodatno učvrsti svoj narativ o tome kako je „odgovorna svetska sila“ koja pruža pomoć zemljama u razvoju. Za SAD, ovo je još jedan pokazatelj da se povlače s globalne scene – na štetu sopstvenih interesa i interesa svojih saveznika.