Može li iko da zaustavi Trampa? Tek što je ušao u Belu kuću povlači sve opasnije poteze i za Ameriku i za svet

Bela kuća je pretrpela nekoliko zastoja u četvrtak u svom nastojanju da uništi američku vladu koristeći ekspanzivnu i spornu izvršnu vlast.

Savezni sudija u Masačusetsu odložio je rok za federalne vladine zaposlene da prihvate ponudu odložene ostavke do najmanje ponedeljka. I dva sudije su sada blokirala, barem privremeno, Trampovu nameru da ukine pravo na državljanstvo po rođenju - ključni alat u novoj tvrdoj politici administracije usmerenoj na nelegalne migrante.

Kasno u četvrtak, dve radne grupe koje predstavljaju zaposlene Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) tužile su predsednika Donalda Trampa zbog njegovog pokušaja da zatvori agenciju koja je pomogla da se spasu milioni života i bila ključna ruka američke meke moći. Ovo je usledilo nakon što su izvori rekli CNN-u da se očekuje da manje od 300 od 10.000 zaposlenih agencije zadrži svoje poslove.

Ovo su daleko od jedinih slučajeva pokrenutih da ospore Trampovu predsedničku vlast otkako je preuzeo dužnost pre manje od tri nedelje. Pravni sistem će biti zatrpan sa više borbi tokom njegovog drugog predsedničkog mandata. Ali oni su među najznačajnijim ranim testovima kapaciteta pravosuđa da ograniči ono što mnogi stručnjaci vide kao očigledno neustavne akte koji imaju kapacitet da fundamentalno promene predsedništvo i politički sistem. Takođe bi mogli odlučiti o zakonitosti široke i nejasne operacije koju sprovodi Ilon Mask i njegov tim u Ministarstvu za državnu efikasnost.

"Sudovi, ako pravilno tumače Ustav, zaustaviće Maska, zaustaviće Trampa," rekao je demokratski senator iz Masačusetsa Ed Marki za CNN-ovu Erin Barnet u četvrtak.

"Član 1 je Kongres. Član 2 je predsednik, Član 3 je pravosuđe. Ne postoji član 3.5 gde Ilon Mask može da radi šta god želi," rekao je Marki. "Oni pokušavaju da prepišu ustavno pravo u ovoj zemlji."

S obzirom na kontrolu republikanaca nad Kongresom, potvrdu Trampove ultra-lojalistkinje Pamele Bondi za njegovu državnu tužiteljku i imenovanje članova njegovog ličnog pravnog tima na vrh Ministarstva pravde, nezavisni sudski sistem može biti poslednja prepreka protiv njegove sklonosti da koristi ekspanzivnu moć.

Sudija Džon Kugenauer, koga je imenovao republikanski predsednik Ronald Regan, kaže da vladavina prava Trampu ne znači ništa. To je izjavio na na saslušanju osporavanja Trampovog pokušaja da ukine pravo na državljanstvo po rođenju.

"Postalo je sve očiglednije da za našeg predsednika, vladavina prava nije ništa drugo do prepreka njegovim političkim ciljevima. Vladavina prava je, prema njemu, nešto što se zaobilazi ili jednostavno ignoriše, bilo iz političke ili lične koristi," rekao je Kugenauer u Sijetlu. "U ovoj sudnici i pod mojom nadležnošću, vladavina prava je svetionik kojeg nameravam da sledim."

Sudovi ne mogu da zaustave sve što Tramp želi da uradi

Ali sudovi verovatno neće biti potpuno zadovoljavajući odgovor za Trampove kritičare.

Malo slučajeva koji će se pojaviti mogu biti tako očigledno nedvosmisleni kao onaj o pravu na državljanstvo po rođenju. I dok bi administracija očigledno želela da pobedi u što više slučajeva, sam čin vođenja pravnih borbi će mnogim Trampovim pristalicama delovati kao pokazivanje snage. Zvaničnici administracije takođe veruju da će, na kraju, veliki delovi Trampovog projekta izvršne moći dobiti odobrenje od konzervativne većine u Vrhovnom sudu, koju je izgradio tokom svog prvog mandata. Na kraju krajeva, sud je već pokazao da je sklon njegovom pogledu na proširenu predsedničku moć, ne najmanje u svojoj presudi koja mu je dodelila značajan imunitet za zvanične akte, koja je proistekla iz sada obustavljene krivične materije o mešanju u izbore.

Čak i ako značajan deo testova Trampove moći bude odobren od strane Vrhovnog suda, on će značajno preoblikovati obim predsedništva. I u svom drugom mandatu, mnoge njegove izvršne naredbe deluju daleko pažljivije napisane nego neke od brzih i pravno nepreciznih akcija iz njegovog ranog prvog mandata.

Neki republikanci odbacuju rane sudske udarce Trampovoj agendi, tvrdeći da tužioci uglavnom biraju povoljne jurisdikcije za podnošenje žalbi. To je tačno, i to je bila taktika koju su koristile i konzervativne grupe koje su osporavale politike Bajdenove administracije, posebno po pitanju abortusa. Ali na neki način, Trampova administracija se kladi na sličan način, pouzdajući se u konzervativne sudije Vrhovnog suda da odobre još više predsedničke moći.

Odlaganje Trampovog pokušaja čistke među federalnim radnicima

Odloženi rok za ostavke federalnih zaposlenih usporio je, za sada, pokušaj Bele kuće da uništi velike delove federalne radne snage i dramatično smanji profesionalnu državnu službu.

Do presude, kvalifikovani federalni radnici imali su rok do 23:59 u četvrtak po istočnom vremenu da odluče da li će prihvatiti ponudu, koja bi im, prema administraciji, generalno omogućila da napuste svoje poslove, ali da budu plaćeni do kraja septembra.

Tužba protiv Trampa; državnog sekretara Marka Rubija, koji je postavljen za upravnika USAID-a; i ministra finansija Skota Besenta traži od suda da naloži administraciji da poništi svoju odluku o raspuštanju agencije.

"Nijedna od akcija optuženih za demontažu USAID-a nije preduzeta na osnovu kongresnog ovlašćenja," navodi se u tužbi. "I prema saveznom zakonu, Kongres je jedini entitet koji zakonito može demontirati agenciju."

Odlaganje dolazi sa velikim pitanjima u vezi sa ponudom za ostavku koja se ne tiču samo njene zakonitosti. Mnogi radnici su nesigurni da li administraciji može verovati u vezi sa obećanjem da će ih i dalje plaćati ako napuste svoje poslove. Postoji i neizvesnost da li izvršna vlast uopšte ima zakonsko ovlašćenje da napravi ponudu, s obzirom da su plate radnika deo sredstava koja je odobrio Kongres, koji prema Ustavu, ima moć finansiranja.

Zvaničnik administracije rekao je za CNN u četvrtak da je najmanje 65.000 zaposlenih već prihvatilo paket. To je mali procenat celokupne federalne radne snage od najmanje 2 miliona ljudi. Bela kuća je rekla da joj je cilj da između 5% i 10% zaposlenih podnese ostavku.

Trampov pokušaj da ukine pravo na državljanstvo po rođenju

Pravna bitka oko prava na državljanstvo po rođenju može biti izuzetak među Trampovim slučajevima jer nije ni sigurno da bi Vrhovni sud prihvatio slučaj.

U sredu, sudija Okružnog suda SAD-a Debora Bordman presudila je da je izvršna naredba o ovom pitanju "u sukobu sa jasnim jezikom 14. amandmana, protivreči 125-godišnjem obavezujućem presedanu Vrhovnog suda i suprotna je 250-godišnjoj istoriji naše nacije o državljanstvu po rođenju."

U drugom slučaju vezanom za pravo na državljanstvo po rođenju, sudija Kugenauer izdao je preliminarnu zabranu protiv Trampove naredbe koja proširuje kratkoročno blokiranje koje je prethodno nametnuo.

"Ustav nije nešto s čime vlada može igrati političke igre," rekao je sudija, optužujući administraciju za prekoračenje ovlašćenja. "Ako vlada želi da promeni izuzetno američko pravo na državljanstvo po rođenju, mora da izmeni sam Ustav."

Takav proces bi verovatno bio izuzetno neuspešan jer zahteva dvotrećinsku većinu u oba doma Kongresa da predlože takav potez ili dvotrećinsku većinu državnih zakonodavstava da sazovu ustavnu konvenciju. Predloženi amandman tada mora biti ratifikovan od strane tri četvrtine država — malo verovatna situacija u zemlji koja ostaje duboko podeljena uprkos Trampovoj sklonosti da vlada kao da ima ogromnu većinu.

Administracija je do sada pretrpela nekoliko privremenih sudskih neuspeha. U utorak, savezni sudija je blokirao premeštanje tri transrodne žene koje su trenutno smeštene u ženskim federalnim zatvorima. Prošle nedelje, sudija je stavio na čekanje iznenadnu privremenu blokadu federalnih grantova i zajmova Bele kuće, koju je Kancelarija za upravljanje i budžet na kraju povukla.

U drugom slučaju, agenti FBI-ja koji su učestvovali u istragama protiv Trampa tuže zbog napora novog Ministarstva pravde da napravi spisak takvih zaposlenih usled straha da bi mogli biti otpušteni.

Kris Matei, advokat koji zastupa neke od agenata, rekao je za CNN sredu da su njegovi klijenti jednostavno radili svoj posao i da je zastrašujuće da sada mogu da se suoče sa odmazdom i takođe bi mogli biti izloženi riziku od osvete od strane izgrednika sa 6. januara 2021, koje je Tramp pomilovao i pustio iz zatvora.

"Federalni agenti su navikli da budu u opasnosti. Nisu navikli da budu u opasnosti od akcija sopstvene vlade," rekao je Matei.

„Scenario sudnjeg dana“

Tri nedelje unazad, rastuća oluja tužbi znači da bi neka od najizvanrednijih primena jednostrane predsedničke moći ove mlade administracije mogla biti suzbijena. Ali parnice takođe prizivaju scenario o kojem niko ne želi da razmišlja: šta bi se desilo ako bi administracija odbila da prizna sudske presude — čak i one koje donosi Vrhovni sud?

Ovo je posebno akutno pitanje jer je Ministarstvo pravde, koje sada deluje pod čvrstom Trampovom rukom, odgovorno za sprovođenje zakona. Ustavni lek za predsednika koji krši zakon je opoziv, ali republikanci su dva puta pokazali da neće smatrati Trampa odgovornim u takvim suđenjima, čineći ovu ključnu proveru vlasti, koju su zamislili osnivači, bespredmetnom.

„To je scenario sudnjeg dana,“ rekao je za CNN-ovu Burnet Rajan Gudman, bivši specijalni savetnik Ministarstva odbrane i profesor prava na NYU. „Do sada poštuju sve sudske naloge, ali šta će se desiti kada izgube na Vrhovnom sudu?“ upitao je Gudman.

„Ako stvarno žele da forsiraju, bićemo u pravoj ustavnoj krizi.“

A šta je sa kršenjem međunarodnog prava

Trampova najava da će da preseli Palestince iz Gaze postavlja nova pitanja.

Prema rečima Majkla Linka, koji je od 2016. do 2022. godine bio specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za stanje ljudskih prava na palestinskim teritorijama, Trampov plan „jasno“ krši međunarodno pravo.

„Prema međunarodnom pravu, to je očigledno nezakonito“, rekao je Link, koji je trenutno vanredni profesor na Univerzitetu Zapadnog Ontarija, u izjavi za medije. „Sama ideja o prisilnom raseljavanju Palestinaca — etničkom čišćenju 2,2 miliona Palestinaca u Gazi — predstavljala bi ozbiljno kršenje Ženevskih konvencija iz 1949. godine, koje su potpisale i Sjedinjene Države i Izrael.“

Link je takođe ukazao na pravne posledice takvog postupka prema Rimskom statutu iz 1998. godine, kojim je osnovan Međunarodni krivični sud MKAS.

„To bi takođe bio zločin protiv čovečnosti“, dodao je, naglašavajući da MKS ima nadležnost nad Gazom, iako ni SAD ni Izrael nisu potpisnici Rimskog statuta. „Njihovi lideri bi mogli biti krivično odgovorni za pokretanje prisilnog raseljavanja Palestinaca.“

Bilo bi ozbiljno kršenje međunarodnog prava kada bi Sjedinjene Države trajno preuzele teritoriju Gaze. Konkretna priroda tog kršenja delimično bi zavisila od toga da li se Palestina smatra državom, rekao je Marko Milanović, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Redingu u Engleskoj. Ujedinjene nacije su priznale palestinsku državnost, ali Sjedinjene Države nisu.

MKS bi mogao da izda nalog za Trampovo hapšenje, kao što je to učinio sa Benjaminom Netanjahuom, ali je veliko pitanje da li bi do toga došlo.

U međuvremenu je Tramp izjavio je da će uvesti sankcije Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu zbog njegove istrage o Gazi.

On je ovu odluku objavio tokom posete izraelskog premijera Benjamina Netanjahua – koji je od strane suda tražen zbog ratnih zločina – i nazvao istragu protiv američkog saveznika „neutemeljenom.“

„MKS nema nadležnost nad Sjedinjenim Državama ili Izraelom, jer nijedna od tih zemalja nije potpisnica Rimskog statuta niti članica MKS-a. Nijedna od tih zemalja nikada nije priznala nadležnost ovog suda, a obe su prosperitetne demokratije sa vojskama koje striktno poštuju zakone ratovanja,“ navodi se u saopštenju Bele kuće.