Ko je Trampov Hrvat koji stoji iza gašenja USAID: Tražio je da se Srbija kazni a povezan je i sa kontroverznim "projektom 2025"

Administracija predsednika Donalda Trampa od polovine januara najavljuje značajne promene u mnogim sferama političkog i geopolitičkog delovanja Sjedinjenih Američkih Država, a jedna od njih je i reforma Agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Agencija za međunarodni razvoj (USAID) osnovana je kao ključni instrument američke geopolitike u okviru međunarodne pomoći, sa ciljem podsticanja ekonomske stabilnosti i borbe protiv SSSR-a, odnosno samog komunizma.

USAID je osnovao Džon F. Kenedi, a tokom decenija rada finansirao je brojne projekte širom sveta. U kontekstu aktuelne reforme, pretočene u „Projekat 2025“, dokumentu koji su sastavili ljudi bliski Trampovoj administraciji, a koji je izazvao brojne reakcije, posebno se ističe Maks Primorac, Hrvat poreklom iz Hercegovine.

Hrvatski T portal navodi da je Primorac već u prethodnom Trampovom mandatu u Beloj kući radio na reformi USAID kao jedan od njegovih najviših funkcionera i dodaje da mediji u BiH pišu da je blizak Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ), a neki u Hrvatskoj ga povezuju i sa premijerom Andrejem Plenkovićem.

Tokom prethodnog mandata Donalda Trampa, Primorac je bio visoki zvaničnik zadužen za reviziju agencije i službenika u okviru redovne reforme USAID-a. Pretpostavlja se da je upravo on značajan autor i inicijator reforme USAID-a predviđene kontroverznim „Projektom 2025“, piše Radio Sarajevo.

Maks Primorac je analitičar za The Heritage Foundation, organizaciju koja je pripremila ovaj dokument.

Šta donosi reforma USAID-a prema Primorčevim smernicama?

Kako Primorac navodi u jednom od poglavlja "Projekta 2025", „pod Trampovom administracijom, USAID se fokusirao na okončanje potrebe za stranom pomoći, stavljajući zemlje na put ka samoodrživosti. Agencija je restrukturisana kako bi odražavala ovaj strateški pristup razvoju, pojednostavila procedure nabavke i diverzifikovala bazu partnera, povećala nagrade za lokalne organizacije i poboljšala interno upravljanje“.

Međutim, prema njegovim tvrdnjama, „Bajdenova administracija je deformisala agenciju, tretirajući je kao globalnu platformu za sprovođenje političke i kulturne agende u inostranstvu, koja promoviše abortus, klimatski ekstremizam, rodni radikalizam i intervencije protiv percipiranog sistemskog rasizma. Odbacila je decenijama dvostranački konsenzus o stranoj pomoći i vodila politiku koja je u suprotnosti sa osnovnim američkim vrednostima, antagonizirajući naše partnere u Aziji, Africi i Latinskoj Americi“, tvrdi Primorac.

On dalje navodi da je američka pomoć „odvojena od reformi slobodnog tržišta, koje su ključni kamen ekonomske i političke stabilnosti“, te da je Bajdenova administracija udružila snage sa globalnim institucijama kako bi „nametnula diktate centralnog planiranja u neviđenim razmerama“. Takođe, smatra da su „rasipna povećanja budžeta, koja je tražila administracija i koja je odobrio Kongres, premašila kapacitete USAID-a da odgovorno troši sredstva“, čime je američka strana pomoć, prema njemu, „pretvorena u masivan i otvoren globalni program koji koristi i finansira progresivna levica“.

Ključni ciljevi reforme

U daljoj analizi, Primorac ističe da bi konzervativna administracija trebalo da smanji globalni otisak USAID-a, vraćajući budžet agencije na nivo iz 2019. godine, pre pandemije koronavirusa. Takođe, navodi da bi trebalo „deradikalizovati“ programe i strukture USAID-a i nadograđivati konzervativne reforme koje su bile pokrenute tokom Trampovog mandata.

Kao glavne prepreke i probleme reforme, Primorac navodi: usklađivanje strane pomoći sa spoljnom politikom Sjedinjenih Država, suočavanje sa kineskim ekonomskim usponom, klimatske promene, diverzitet, jednakost i inkluzivnost.

Posebno ističe potrebu za refokusiranjem „rodne jednakosti na žene, decu i porodicu“, umesto onoga što naziva „brisanje ženstvenosti kroz politike i prakse pola i roda Demokratske partije“. Takođe, dodaje i potrebu za zaštitom života u misijama, kao i očuvanjem verskih sloboda.

Šta je pisao o Srbiji

Inače, Primorac je prošle godine napisao članak za Hil, zajedno sa Gordanom Akrapom, a u kojem je kritikovao srpske vlasti zbog veza sa Rusijom.

"Nijedna akcija Rusije ne bi bila moguća, međutim, bez podrške njenog regionalnog zastupnika Srbije, koja ostaje privržena ideologiji Velike Srbije koja je uzrokovala nasilni raspad bivše Jugoslavije. Srbija je nedavno organizovala 'Svesrpsku skupštinu', tvrdeći da je 'srpski narod jedinstvena celina'. Ovo je kopija Putinove doktrine ruskog sveta, koja opravdava agresiju protiv zemalja u kojima živi ruska manjina. Ovo predstavlja direktnu pretnju za susede Srbije, u kojima žive srpske zajednice u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Kosovu i Severnoj Makedoniji. Srpski šovinizam je naterao muslimanske lidere Bosne i Hercegovine da obnove stare odnose sa Islamskom Republikom Iran, izdaju pro-Hamasove izjave i ugoste iranskog ministra spoljnih poslova. Srpska pravoslavna crkva, igrajući istu destruktivnu ulogu kao i njen ruski pandan, pojačava ove podele. Decenijama su Evropa i SAD nastojale da pomognu Srbiji da uđe u 21. vek. Samo SAD su joj pružile pomoć od preko milijardu dolara. Vreme je da se prizna da je taj napor propao i da se Beograd kazni za svoje mahinacije", navedeno je u članku.

Tražio je i da EU kazni Srbiju.

"Srbija još uvek nije uvela sankcije Rusiji, kao što je to uradila Evropa, već je nedavno potpisala sporazum o slobodnoj trgovini sa Komunističkom Kinom. Njeni labavi imigracioni zakoni omogućili su teroristima da kontrolišu operacije krijumčarenja ljudi u Evropu. Dokle god ne promeni svoj kurs, Evropska unija bi trebalo da ukine Srbiji bezvizni režim za putovanje u ostatak Evrope", navodi se u članku.

Šta je pisao o Bosni

O Primorcu su hrvatski mediji prvi put detaljnije pisali 2017. kad je Institut za stabilizaciju i tranziciju (IST), think-tank u kojemu je tada radio, objavio analizu o stanju u Bosni i Hercegovini, u kojoj dramatično upozorava na to da bi kriza u toj zemlji mogla dovesti i do oružanih sukoba.

Kako je T portal tada pisao, u studiji pod nazivom "Propala država u srcu Evrope", koja je izazvala veliko zanimanje javnosti, navodi se da su ključni problemi Bosne i Hercegovine "srpski separatizam i bošnjački unitarizam" i da rešenje leži u formiranju trećeg entiteta i organizovanju zemlje kao federacije tri etničke republike.

Studija je bila nepotpisana, odnosno autor je bio "neimenovani gostujući saradnik", što je bilo prilično neobično jer su svi ostali radovi koji su tamo objavljeni uredno potpisani.

"Hrvatski čovek za vezu sa Trampom"

Na sajtu Ko je ko u hrvatskoj nauci Instituta Ruđer Bošković novinari T portala su tada (sajt danas nije dostupan) pronašli da se Primorac školovao na Univerzitetu Čikago, na kojem je stekao titulu magistra međunarodnih odnosa, da bi kasnije doktorirao na Katoličkom univerzitetu Amerike na polju međunarodne politikologije.

Tada se bavio konsaltingom, a jedno vreme bio je i zaposlen i u Stejt departmentu i sarađivao s Univerzitetom Čikago.

Kompanija "Between two rivers", za koju je radio 2017, promoviše poslovne mogućnosti zainteresovanima na područjima poput Iraka, Avganistana, Ukrajine i Balkana.

Jutarnji list je, pak, potkraj 2024. pisao kako je Primorac "naš čovek za vezu s Trampom", koji je, navode, 'i premijera Plenkovića spojio s izabranim predsednikom'.