Tramp na Bliskom istoku: Gaza je u drugom planu, ali prvi čovek SAD najavljuje "veoma, veoma veliku vest"

Donald Tramp veruje da nosi veliki poklon državama Arapskog poluostrva: u svojoj nakani da menja geografske nazive (Meksički zaliv trebalo bi, po njemu, da se zove Američki zaliv) moreuz između Arapskog poluostrva i Irana trebalo bi, po Trampovom mišljenju, da se više ne zove Persijski nego Arapski zaliv, piše Dojče vele.

Države koje Tramp obilazi od ovog utorka (13. maj) na svom prvom putovanju u inostranstvo nakon ponovnog preuzimanja dužnosti, on je već posetio 2017, tokom svog prvog mandata: Saudijsku Arabiju, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate (UAE).

Sve one doduše i same već odavno traže da se preimenuje taj geografski pojam, ali to definitivno nije najvažnije pitanje o kojem bi moglo da se razgovara. „Svaka od tri zemlje – Saudijska Arabija, Katar i UAE – povezana je za Trumpa s njegovim političkim prioritetima“, kaže Burcu Ozčelik iz londonskog trusta mozgova Royal United Services Institute (RUSI).

Tako su Saudijcima potrebna direktna strana ulaganja kako bi ostvarili ciljeve svog programa ekonomske modernizacije „Vizija 2030“ za doba kada presuše prihodi od nafte.

„Rijad ne želi da propusti prilike koje su UAE sebi obezbedili pristupanjem tzv. Abrahamovim sporazumima“, objašnjava Ozčelik.

Reč je o sporazumima o normalizaciji odnosa između Izraela i više arapskih država, sklopljenim uz posredovanje SAD.

Sve dalje od normalizacije s Izraelom

Izrael i Saudijska Arabija u suštini su već bili nadomak uspostavljanja diplomatskih odnosa, ali napad Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. i rat koji je usledio s desetinama hiljada žrtava prekinuo je taj proces.

Sporazum koji su tada pripremale Sjedinjene Države bio je zapravo trilateralan: SAD su Saudijskoj Arabiji nudile bezbednosne garancije slične onima u NATO, kao i podršku razvoju saudijskog civilnog nuklearnog programa.

Ne čini se verovatnim da bi Tramp ovom prilikom mogao da se susretne i sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, a i sporazum između Saudijske Arabije i Izraela trenutno je bolje i ne spominjati.

Saudijci su više puta uslovljavali takav sporazum konkretnim koracima prema uspostavljanju palestinske države, o čemu Izrael još ne želi ni da čuje, a ni Tramp nije veliki zagovornik takve perspektive. Ali, to je osnovni zahtev Rijada:

„Kraljevstvo ne može da odstupi od svoje crvene linije, a to je verodostojan put prema palestinskoj državi“, ukazuje Ozčelik.

Zato se i iz Vašingtona može čuti da je saudijski ministar spoljnih poslova princ Fajsal bin Farhan prilikom poseta Beloj kući ovog aprila veoma toplo savetovao da se Izrael uopšte ne uvrsti u dnevni red tokom Trampove posete njegovoj zemlji.

Saudijski atomski program

„Kako bi se izbegla neugodna situacija, Saudijska Arabija stavlja naglasak na poslovna pitanja“, smatra Emili Tasinato, ekspertkinja za region Zaliva pri institutu Evropski savet za spoljne odnose (ECFR).

Istovremeno, postoje naznake da Rijad i Trampova administracija pokušavaju da unaprede druge aspekte tada planiranog „mega-sporazuma“ – nezavisno od procesa normalizacije odnosa između Saudijske Arabije i Izraela.

Jedno od tih područja saradnje odnosi se na saudijski civilni nuklearni program. „Izgleda da je Tramp sada spreman da razgovara o tome, a da pritom ne zahteva da Saudijska Arabija uspostavi diplomatske odnose s Izraelom“, kaže Tasinato. „Drugi aspekt odnosi se na odbranu – a za to nije potreban sporazum s Izraelom.“

Sanam Vakil iz londonskog instituta Četam haus takođe smatra da će sukob između Izraela i Gaze tokom Trampove posete verovatno ostati u drugom planu.

„Arapske zemlje od Trampove posete očekuju veći ekonomski angažman. Osim toga, poseta će biti usmerena na podsticanje regionalne bezbednosne suradnje u okviru sastanka Saveta za saradnju u Zalivu (GCC).“

Posao pre politike

„Vidim ekonomiju kao najvažniju temu Trampovog putovanja po Arapskom poluostrvu“, kaže Tasinato.

„Može se očekivati da će ga na putovanju pratiti i brojni predstavnici američkih kompanija iz odbrambene industrije", dodao je.

Rijad, Doha i Abu Dabi su i pre Trampovog dolaska najavili značajna američka ulaganja.

„Saudijsko rukovodstvo nastoji da ostvari ulaganja i partnerstva s američkim firmama i ponudilo je trgovinske i investicione aranžmane u vrednosti od 600 milijardi američkih dolara u sledeće četiri godine.“

Isto važi i za UAE.

„Oni planiraju da ulože 1,4 biliona dolara (1,26 biliona evra) u SAD tokom sledećih deset godina, s naglaskom na infrastrukturu za veštačku inteligenciju i poluprovodnike“, dodaje Tasinato.

Osim toga, najavljeno je i nekoliko poslova između SAD i država Zaliva o prodaji aviona i raketa.

Šta je za Trampa „velika vest“?

Tramp je nedavno najavio i „veoma, veoma veliku vest“ tokom svog putovanja po Bliskom istoku.

„Biće to jedna od najvažnijih objava u poslednjih mnogo godina u vezi s određenom temom – jednom veoma važnom temom“, izjavio je Tramp bez otkrivanja detalja.

Poznavaoci tamošnjih prilika teško da znaju šta bi ovom američkom predsedniku mogla da bude „veoma, veoma velika vest“: to bi možda moglo da bude povezano s još uvek zarobljenim taocima u Gazi koje drži Hamas, ali i s nekakvom nagodbom sa Iranom.

Prema poslednjim vestima, SAD sada prete novim sankcijama protiv Teherana što znači da su pregovori o iranskom atomskom programu zapeli.

Ali možda je Teheran bio susretljiv i mogao bi da utiče na miliciju Hutija u Jemenu, koja ionako zavisi od Irana, da prestane da napada brodove na Crvenom moru.