0
Iako već mnogi analitičari očekuju da "najveće bure baruta" na svetu može da eksplodira u bilo kom trenutku, ozbiljna eskalacija na Bliskom istoku dogodila se u noći između nedelje i ponedeljka. Tada je napadnuta američka vojna baza na granici Sirije i Jordana, pri čemu su tri vojnika ubijena, a preko 30 njih je ranjeno. Odgovornost za ovaj napad preuzeo je Islamski otpor koji podržava Iran. Amerika sada mora da reaguje i pošalje snažnu poruku, a pred Džozefom Bajdenom su tri teške opcije.
Broj vojnika ranjenih u napadu na američku bazu u Jordanu premašio je 30 i verovatno će još rasti jer vojnici traže lekarsku pomoć zbog simptoma povezanih s traumatskom povredom mozga.
Prema informacijama koje su dostupne, borbena bespilotna letelica eksplodirala je u blizini prostorija u kojima su bili smešteni američki vojnici.
U napadu su poginula tri američka vojnika, a predsednik Džozef Bajden najavio je žestok odgovor onima koji su ga izveli.
Dok je Bajden rekao da je da se napad dogodio u severoistočnom Jordanu, blizu sirijske granice, sugerišući da je to bila američka baza „Toranj 22“, iz Jordana su tu informaciju demantovali navodeći da se napad nije dogodio na njihovom tlu, već u bazi Al-Tanf u Siriji, koja se nalazi na granici s Jordanom.
Američki predsednik Džozef Bajden saopštio je da će „odgovarati“ oni koji su krivi za napad na bazu SAD, optuživši za taj napad dronom „radikalne militantne grupe koje podržava Iran“.
„Oni koji su krivi za napad odgovaraće u trenutku i na način kojeg ćemo mi odabrati“, rekao je Bajden.
Ovo je prvi put da su američki vojnici ubijeni neprijateljskom vatrom na Bliskom istoku od početka rata u Gazi. U međuvremenu je Islamski otpor u Iraku, krovna grupa nekoliko naoružanih militantnih frakcija koje podržava Iran, preuzela odgovornost za napade na granici Jordana i Sirije, uključujući napad dronom na vojnu bazu SAD.
Snage Islamskog otpora saopštile su na svom Telegram kanalu da su pokrenule napade bespilotnim letelicama u zoru u okviru svojih napora da se, kako su naveli, „odupru američkim okupacionim snagama u Iraku“ i kao odgovor na izraelske „masakre“ nad narodom u Gazi.
Bajden je održao minut ćutanja tokom pojavljivanja u banket sali baptističke crkve na svom putovanju ka Južnoj Karolini u okviru kampanje za predstojeće predsedničke izbore.
„Imali smo težak dan sinoć na Bliskom istoku. Izgubili smo tri hrabre duše u napadu na jednu od naših baza“, rekao je Bajden, i kasnije, posle minuta ćutanja, dodao, „i mi ćemo odgovoriti“.
Više američkih senatora pozvalo je na snažan odgovor na napad, pri čemu su neki sugerisali da treba napasti direktno mete u Iranu, zemlji koju smatraju glavnim krivcem za smrt američkih vojnika. Smatraju da je napadom u Jordanu pređena tzv. „crvena linija“, odnosno da se došlo do tačke u kojoj je žestok odgovor neminovan.
Američki ministar obrane Lojd Ostin je poručio da je „besan“, dodavši da „neće tolerisati“ napade na američke snage. On je takođe izjavio da će preduzeti sve neophodne radnje kako bi odbranili SAD, njene trupe i interese.
U američkoj bazi „Toranj 22“, prema saopštenju Centralne komande američke vojske smešteno je oko 350 pripadnika američke vojske i vazduhoplovstva.
Bajden se sada suočava sa pojačanim pritiskom da se direktno suprotstavi Iranu nakon što je militantna grupa koju Teheran podržava napala američku bazu, preneo je „Blumberg“ pozivajući se na neimenovane izvore.
Prema izvoru „Blumberga“ koji je upoznat sa stavom Sjedinjenih Američkih Država, jasno je da će odgovor SAD na napad na američku bazu duž granice Jordana i Sirije biti jači od onoga što je Vašington do sada preduzimao otkako je izbio sukob u Gazi.
Jedan od mogućih odgovora koje bi SAD mogla da preuzme jeste tajna akcija u kojoj bi Vašington izveo napad na Iran, kojim bi se jasno poslala poruka, ali bez prisvajanja zasluga za njega.
Kao druga opcija pominje se mogućnost da bi Bajdenova administracija mogla da gađa iranske zvaničnike, kao što je to učinio bivši američki predsednik Donald Tramp kada je naredio ubistvo generala Kasema Sulejmanija u Bagdadu 2020. godine. Takođe, mogućnost su i česti napadi na položaje militantnih grupa koje podržava Iran širom Bliskog istoka.
Odluka o načinu na koji će SAD odgovoriti na napad na bazu mogla bi da bude jedna od najvažnijih koje će Bajden doneti za vreme svog mandata.
POGLEDAJTE JOŠ:
Bajden će, kako pišu američki medij, morati da donese delikatnu odluku kojom će se počinioci kazniti, a sa druge strane, Vašington neće upasti u direktan okršaj sa Teheranom.
Islamski otpor u Iraku, koji je preuzeo odgovornost za napad, je skup lokalnih militantnih grupa koje podržava i finansira Iran. Prema analizi Instituta za Bliski istok iz Vašingtona, nije u pitanju pojedinačna jedinica, već krovni termin koji se koristi za operacije različitih grupa koje podržava Iran.
Naziv Islamski otpor u Iraku koristio se od 2004. do 2017. za akcije protiv, kako je navedeno, „američkih okupatora“ Naziv je ponovo postao aktivan 2020. godine.
Nemoguće je precizirati koje tačno militantne grupe sada deluju u okviru Islamskog otpora u Iraku, ali su njiove akcije pretežno ograničene na teritoriju Iraka i Sirije.
