Prošlo je više od četiri veka od kako su ljudi iz Afrike na silu dovedeni na američki kontinent, da za bogate belce kade kao robovi. Od tada do danas, izgleda da se u SAD-u nije mnogo toga promenilo. Ljudi tamnije boje kože vekovima se bore za svoja prava, i ta borba, uz brojne ljudske žrtve, i dalje traje.
Otkako su u Ameriku stigli još davne 1619. godine kao robovi, Afroamerikanci se bore za svoju nezavisnost, za svoja prava, ali i za jednakost sa belim ljudima. Tokom istorije, brojne revolucije, pobune, demonstracije, Afroamerikanaca u Sjedinjenim Američkim Državama, donele su neke rezultate, ljudi druge boje kože dobili su mnoga prava, ali su za to morali da polože ljudske žrtve koje su stradale u protestima.
Na žalost, ni danas u 21. veku nisu potpuno jednaki sa belcima u SAD-u. Ni danas u modernom svetu koji je iznedrio čak i jednog afroameričkog predsednika SAD-a, oni nemjau ista prava, i na njih se gleda kao na „niža bića“. Otud ne čude dešavanja poslednjih dana u Mineapolisu, koja se šire čitavim kontinenetom. Naime, od ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda, kojeg je brutalno ugušio američki, beli policajac, nemiri širom SAD-a ne prestaju i Afroamerikanci ponovo su digli svoj glas potlačenih.
Podsetimo, smrt Džordža Flojda u toku hapšenja izazvala je bes u Mineapolisu. Slučaj je privukao pažnju javnosti, pošto su očevici snimili i na društvenim mrežama objavili video snimak intervencije na kojem se vidi policajac belac, kako kleči osumnjičenom afroamerikancu na vratu, dok ga ovaj upozorava da ne može da diše.
Ovog puta, čini se da će pobune ići do kraja. Amerika gori!
Stotinama godina unazad, a posebno tokom burnog 20.veka pobune i borba za jednakost proizvela je mnoge istorijske ličnosti i događaje koje će zauvek pamtiti istorija.
Navešćemo neke od događaja koji su oblikovali „crnu“ istoriju SAD-a, a svi su praćeni ozbiljnim pobunama koje su samo donekle ispunile svoje ciljeve.
Prvi Afrički robovi dovedeni su u Džejmstaun 1619. godine, i reklo bi se da već tada počinju njihove priprema za prve pobune, kada je holandski brod doveo 20 afričkih sluga u englesku koloniju u državi Virdžinija.
Prva pobuna dešava se 1739. u Stounu u Južnoj Karolini, blizu Čarlstona. Deset belaca i dvostruko više robova crnaca, poginuli su u napadu naoružanih robova, koji su pokušali da pobegnu na Floridu.
Krajem 18. veka. dešava se masakr u Bostonu, 5. marta 1770. Tada je poginuo jedan Amerikanac i Afrikanac, koji su ubijeni u revolucionarnom ratu. Tenzije se malo smmiruju kada je Tomas Pejn objavio Trakt protiv ropstva, 1775.
U Deklaraciji o nezavisnosti 1776. odlomak u kojem Tomas Džeferson osuđuje trgovinu robljem uklonjen je zbog pritiska južnih kolonija. Tada je već u toku Revolucionarni rat, od 1775. do 1782. Afroamerikanci su se tokom revolucionarnog rata borili i za britansku i za američku stranu, zavisno od toga ko im je nudio slobodu.
Prvi put Afroamerikanci dobijaju pravo glasa u Masačusetsu 1780.
Narednih vek i po buran je za Afroamerikanc u SAD-u, a pobune, ubistva i sve izraženija nejednakost doveli su do velikih migracija od 1910. do 1920. U potrazi za boljim mogućnostima, ogroman broj Afroamerikanaca seli se na sever u kako bi se zaposlili u fabrikama. Taj trend trajao je sve do 1960-ih.
U međuvremenu dešavaju se „Trkački nemiri“ u Sent Luisu, 1917. kada je 40 Afroamerikanaca i osam belaca ubijeno u neredima u trci u Ilinoisu. Tada su belci bili uznemireni Afroamerikanacima koji su radili u ratnoj industriji.
Pročitajte još:
Samo dve godine kasnije desili su se „Crveni letnji trkački nemiri“, 1919., a posledica ovih nereda širom zemlje je najmanje 100 poginulih. Uzrok je bio isti kao i prvi put.
Zakon o građanskim pravima prošao je kongres 1957. kada je američki Senat konačno odobrio kongresni zakon o građanskim pravima.
Takozvana Kampanja za Birmingam pokrenuta je 1963., a tada su Martin Luter King. i ostali aktivisti zatvoreni, ali je učešće dece povećalo zamah pokreta u Birmingamu. Oni su marširali pored odraslih i takođe odvedeni u zatvor. Crkva Sv. Baptista bila je u neposrednoj blizini centra grada i idealna lokacija za održavanje skupova i sastanaka. Međutim u nedelju ujutru, 15. septembra 1963., u zgradi je eksplodirao dinamit koji su postavili pripadnici Kju Kluks Klana. Ispod ruševina su kasnije pronađena tela četiri devojčice, koje su umrle samo zato što su druge boje kože.
Tokom boravka u zatvoru, velečasni doktor Martin Luter King mlađi, napisao je svoje čuveno „Pismo iz zatvora u Birmingamu“ koje se kasnije pojavilo u Atlantskom mesečniku (pod naslovom „Crnac je vaš brat“). Obraćao se nacionalnoj publici koja nije priznavala njegova puna prava, niti jednakost kao građanina i ljudskog bića.
Martin Luter King održao je, prethodno 28. avgusta 1963. čuveni „Ja imam san“ govor, u Vašingtonu. Zahvaljujući medijima, njegov govor emitovan je širom sveta. Kasnije 1964. donesen je Zakon o građanskim pravima. Ovim aktom, koji je predsednik Lindon Džonson potpisao 2. jula 1964., zabranjena je diskriminacija na javnim mestima, predviđena integracija škola i drugih javnih ustanova, a diskriminacija pri zapošljavanju bila je ilegalna.
Tokom šezdesetih jačaju crnački pokreti u SAD-u, koji huškaju na pobune, i rasizam protiv belih ljudi kao odgovor na dela Kju Kluks Klana. Jedan od najpoznatijih crnih nacionalista, bio je vođa „Nacije islama“ Malkolm Eks, koji je ubijen 21. februara 1965. dok je govorio na skupu Organizacije afroameričkog jedinstva.
Iste godine desila se i „Krvava nedelja“. Naime, istorijski marševi od Selma do Montgomerija započeli su 7. marta 1965. Zajedno sa prvobitnim ciljem protesta, učesnici marša želeli su da skrenu pažnju na uskraćivanje njihovih glasačkih prava. Donošenjem Zakona o građanskim pravima iz 1964. godine, King i druge vođe nadali su se da će skup ubrzati priliku za pravičnost. Predvođeni aktuelnim kongresmenom iz Džordžije Džonom Levisom, marševi su stigli do mosta Edmunda Petusa koji prelazi preko reke Alabame ka Montgomeriju. Policija se tada okupila i formirala zid koji je zabranjivao prolaz marša, nakon što je šerif Džim Klark pozvao sve radno sposobne belce da postanu privremeni zamenici i pomognu u izvršenju zakona. Kada su vođe marša pokušale mirno da se dogovore sa oficirima, usledio je haos i pokolj. Suzavac je bačen u gomilu, počeli su da tuku nenasilne protestante štapovima i pendrecima. Agresivne akcije policijskih snaga u Alabami emitovane su širom sveta, što je pokrenulo žestoke rasprave i obnovilo podršku Pokretu za građanska prava. Izveštaji su različiti, ali između 17 i 50 ljudi je povređeno i hospitalizovano, sa jednom ženom, Amelijom Bointon, koja je pretučena gotovo do smrti.
Godina 1968. bila je najtužnija za Afroamerikance. Te godine je Martin Luter King mlađi, ubijen ispred svoje sobe u motelu Lorejn u Memfisu. Ovo ubistvo prouzrokovalo je pobune, marševe i skupove širom Amerike, a nemiri su izbili u preko 100 gradova. U gužvama je ubijeno 46 ljudi, a 20.000 je uhapšeno. Od 5. do 11. aprila 1968., pozvano je 50.000 saveznih i državnih trupa da održavaju red. Predsednik Džonson proglasio je 7. april danom žalosti, dan kada je ubijen King, koji je imao samo 38 godina.
Smrt Trejvona Martina, u ferbruaru 2012. crnog 17-godišnjeg srednjoškolca kojeg je ubio Džordž Zimerman na Floridi, piše BBC. pokrenula je talase nemira širom Amerike. Martin je bio u poseti rođacima kada ga je presreo Zimerman, koji je volonterski bio na straži u ovom latinoameričkom naselju. Porota je 2013. zaključila da Zimerman nije kriv – presudili su da je upucao Martina uz samoodbrani, ali porodica i prijatelji tinejdžera su uvek insistirali na tome da se radi o ubistvu.
Erik Garner, umro je od gušenja u Njujorku, 2014. nakon što je uhapšen pod sumnjom da je ilegalno prodavao cigarete. Na video snimcima se vidi kako u suzama govori „ne mogu da dišem“, dok se beli policajac Danijel Pantaleo vidi kako ga rukom guši dok ga drži na podu. Porota je odbila da podnese krivičnu prijavu protiv policajca, što je izazvalo proteste u više američkih gradova.
Majkl Braun, (18) ubijen je u avgustu 2014. tokom svađe sa belim policajcem Derenom Vilsonom. Ovaj incident pokrenuo je nasilne proteste koji su se završili jednom smrću, dok je nekoliko ljudi ranjeno, a na stotine uhapšeno.
Volter Skot, 50-godišnji crnac, upucan je tri puta u leđa dok je bežao od policajca Majkla Slegera u Severnom Čarlstonu, u Južnoj Karolini, u 2015. Policajac je zaustavio Skotov automobil zbog neispravnog svetla. Tada je protiv njega postojao nalog za hapšenjem jer je kasnio u isplati alimentacije. Sleger je osuđen na 20 godina zatvora 2017. godine, a Skotova porodica je dobila nagodbu u iznosu od 6,5 miliona dolara od vlasti Severnog Čarlstona.
Samo nedelju dana nakon ubistva Voltera Skota, dogodio se još jedan slučaj u Baltimoru u Merilendu, kada je u aprilu 25-godišnji Fredi Grej uhapšen je zbog nošenja oružja nakon što su policajci pronašli nož u njegovom džepu. Na video snimku koji je napravio svedok vidi se kako Grej vrišti dok ga vode u policijski kombi. Nekoliko sati kasnije prebačen je u bolnicu sa teškom povredom kičme. Umro je nedelju dana kasnije, a nasilni protesti su okončani sa najmanje 20 povređenih policijaca. Tri od šest oficira koji su bili upleteni u njegovo hapšenje kasnije su proglašeni krivim za njegovu smrt – ostaloj trojici nikada nije suđeno.
Takođe 2015. Sandra Bland, 28-godišnja devojka, koju je uhapsio policajac Brajan Enčinija zbog odbijanja poslušnosti ubila se u zatvoru. Njena smrt izazvala je bes širom Amerike, a po ovoj priči urađen je i dokumentarac na HBO.
Briona Tejlor, 26-godišnja tehničarka za hitnu medicinsku pomoć upucana je osam puta kada su službenici 13. marta ušli u njen stan u Kentakiju. Oni su stigli sa nalogom za pretres zbog istrage o drogama, ali na posedu nije pronađena nijedna droga. Njena porodica veruje da nisu tražili nju ili njenog partnera – već osumnjičenog koji nije povezan sa njima i koji je već bio u pritvoru i nije živio u tom stambenom kompleksu.
Prva velika prekretanica za Afroamerikance u SAD-u bili su predsednički izbori 2008., koje je dobio Afroamerikanac Barak Obama.
Očigledno je da dolazak Afroamerikanca za predsednika države, nije promenila ništa. Danas je prvi čovek SAD-a konzervativac Donald Tramp, a rasizam se vratio na velika vrata.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar