Priče jednog običnog Stanimira: Dal je MIško Golja unuk potkazivača? Ne mora da znači!

Al Miloš mi navijao za Argentinu, a ja za Španiju.

On voli Mesija mlogo. I ja ga zafrkavam sinoć, kakav onaj tvoj iscrtan sa flomasteri, nije se vido od ovog mog Kukurelju. Ajde bre vi Amerikanci ne znate fudbal bre, toj se igra ovde kud nas u Evropu. Dukatinka me grdi, veli mi, nemo mi sekiraš dete.

A ja volim malko da ga podevam, al ne mlogo.

Ne smem da ga naljutim, neće da dođe, pa šta ću posle… Nego nudili na mog Luku premeštaj u Hamburg da radi, za moj račun to bi bilo mlogo bolje, el ipak bi mi bila deca bliže. I zato ja pričam na mog unuka Miloša da je Evropa najbolja. I tako se smejasmo, al kad završimo razgovor, Dukatinka se sve sklanja od mene i briše suze, a mene steglo u grudi...Ne mož da progovorimo pola sata, pa posle počemo da se razgovaramo. Mlogo mi žao Dukatinke, majka bre, teško bre zemljače, lebac ti božiji…

Kakvi smo bre zemljače, oteramo svoju decu iz Srbiju.

I svi vičemo nisam ja kriv, ama svi smo krivi. Pa nije došo onaj zamlaćeni Tramp da ni bira Miška Golju za predsednika opštine. Mi smo krivi zemljače, neki manje, neki više, al svi smo krivi kad smo toj pustili da bude…

A uvek smo bili iskvareni. Dal je Miško Golja unuk od onog što je potkazuvao oca el dedu da su sakrili pet ili šes džaci sa žito el kukuruz i to da prehrane dečicu, ne mora da znači, takvi smo mi…da ućarimo nešto od vlas, da budemo uz nji, da nam bace neku kosku da glođemo.

Jeste uvek bio mučan život ovde, mlogo mučan, al da mi zaboravimo da smo Srbi i da poverujemo da će neki Tita, kuj zna odakle da ni pomogne...pa mene bre samo baba učila kad je Božić, el Uskrs, za mene ti bili praznici dvaes deveti novembar el prvi maj.

Ne ide to tako…Ne mož da se zaboravi svoja istorija i običaji i da misliš da će bude dobro. Zapustili smo selo. Taj Tita oterao seljaka od motiku u varoš, a on tamo ostao siroma, al nije siroma na svom, nego na tuđem…zvoni mu sat radi u fabriku po ceo dan, a selo ostalo da ga popišava I prepišava kuj kako stigne, da izvineš zemljače…

Al to ti je bila era proletera.

A proleteri goli ko pištolji. Ispalo da je sramota da imaš njivu, kuću, avliju i štalu, da budeš domaćin. Toj tad nije bilo u modu, toj bezveze, a moderno im da rmbaju u fabrike… I onda kupuju leba i sleba u samoposlugu. Al šta ćeš. Nigde se taj komunizam el socijalizam nije tako dobro zapatio kao u Srbiju. Ne kažem ja da nije bilo i nešto dobro, al da je selo zapušteno, zapušteno je zemljače.

Kakva poljoprivreda kad svi utekli u varoš. A na poljoprivredu se mora radi. Posebno tad, sad ima mašine, pa toj bude mlogo lakše i brže se poso završi, al tad….Pamtim ti ja i oranje sa volovi, pa moj otac Radomir kupio traktor sedamdeset pete, imao sam deset godine. Svanulo nam svima u kuću…

A pričao mi pokojni deda Ilija sin od tog mog pradedu Radomira, tog što prošo Albaniju peške, da su četeres pete i kasnije oduzimali rekvizicijom sve što su mogli.

Traže da im daš tolko i tolko žito el kukuruz, pa praznili štale… A sa koji moj da izvineš zemljače da obrađuju ljudi zemlju, kad im uzneš par najbolji volovi…a i kuj da radi na poljoprivredu kad komunisti poterali sve u fabrike…

Toj nije bilo za mojega života, al je baš bilo do mojega, da izvineš. Za moj račun, selo se od tada do danas nije oporavilo. Kako su tad ljudi preživeli, ne umem da ti kažem, ni meni nije jasno…

A kad je loše uvek ispliva najgori šljam…šta kažeš I sad tako a zemljače, će se vratimo i na toj…

Ti pišeš pa te ima na te mreže, a ja reko ti, otvorio sam toj da gledam šta se dešava, znaš kako je ovde uveče kad se smrkne, nigde nikog nema, sedimo Dukatinka i ja, a ona, žena ko žena, uvek si ima poso po kuću…a ja kad namirim stoku večeramo, pa gledam po taj internet, naučio me Luka…izveštio se čiča Stanimir, ako sam seljak.

Iskreno da ti kažem, gledam malo i žene, objavljuju slike, samo ćuti da ne čuje Dukatinka, a šta ću ostalo mi još da gledam, ako me razumeš…

Nego vidi, toj sam ti teo kažem, tad bre sin zamlata potkaže oca da ima još žito, pa im komunisti uznu. A danas, neki zamajani gledaju koj šta kako se ono kaže lajkuje, pa onda zemljače kad ti pišeš toj što pišeš protiv vlast a neki ti toj kako kažete vi školovani lajkuje, a oni uznu pa i prijave i bilo je da neki zbog toga izgube poso ako su u državnu službu…

Oću da ti kažem kod nas je uvek bilo toj potkazuvanje, nekad te tuži za žito, nekad da si psovao Titu, a danas neki kad pokaže da mu se sviđa kad ti pišeš protiv vlast, on ga potkaže I on zbog taj lajk izgubi poso… sve ti je to isto, ono jes tad kad je neki psovao Titu išo u aps, sad gube poso zbog taj lajk, a ovi mladi student, mlogi bili poapšeni, al to će pričamo drugi put…

Oću ti kažem, toj smo mi, uvek je bilo takvi neljudi, Miško Golja el neki Živadin što posle rat bio komesar pa apsio po selo…

Mi smo ti zemljače do mojega I onda kad propadamo I kad nam se kuće zatiru mi kukamo, a sami smo krivi…