"Najbogatije selo u Evropi" zaintrigiralo je ceo svet, turisti pristižu samo da bi prošetali, a nama je u komšiluku

Buzešku, selo sa oko 5.000 stanovnika, širom sveta postalo je poznato po neverovatno raskošnim vilama, luksuznim automobilima i bogatstvu dela romske zajednice koja tu živi.

Dužinom glavne ulice nižu se ogromne kuće, pravi "dvorci" sa kupolama, tornjevima, mermernim stubovima, pozlaćenim detaljima, krovovima od nerđajućeg čelika i bajkovitim balkonima.

Mnoge vile imaju desetine prostorija i garaže pune skupocenih automobila, ali istina je da vlasnici često koriste samo mali deo kuće, zbog visokih troškova održavanja i klimatizacije.

Kao fenomen svoje vrste, Buzešku decenijama intrigira arhitekte, fotografe, sociologe i svetske medije, a postao je i svojevrsna turistička atrakcija - nazivaju ga "selom palata", a fotografije njegovih vila redovno obilaze društvene mreže.

Ko tu živi i odakle im pare?

Kad se nađete pred jednom ovakvom kolekcijom arhitektonskih egzibicija, normalno je da se prvo zapitate: ko tu živi i odakle mu pare?

I, ako ste iz Srbije, verovatno ćete se kladiti na gastarbajtere koji imaju sličnu praksu po svojim rodnim mestima, ali ovde je priča malo drugačija.

Nakon ukidanja ropstva u Rumuniji šezdesetih godina 19. veka, prve tek oslobođene romske porodice naselile su se u ovom delu zemlje, gde su radile kao kovači, skupljale i obrađivale metala. Zbog tog zanata postali su poznati kao klan Kalderaša (Kalderash)... Veruje se da su Kalderaši iz Buzeškua svoje bogatstvo stekli trgujući otpadnim metalom na tržištu koje je godinama bilo slabo regulisano, beleži Vikipedija.

Mnogi stanovnici sela iskoristili su priliku i počeli da otkupljuju i preprodaju bakar, aluminijum, čelik i druge metale iz napuštenih fabrika širom Rumunije i istočne Evrope. Neki su na tome zaradili pravo bogatstvo.

"Posle revolucije je čak i glup čovek mogao da sagradi pet vila kupujući i prodajući metal", objasnio je jedan sagovornik National Geographic-a.

Simbol uspeha, ali i identiteta

Spoljašnji izgled kuća izaziva različite reakcije - neki ih smatraju teškim kičem, ali ima i onih koji ih prepoznaju kao jedinstven arhitektonski izraz. U oba slučaja su više od fasada.

The Guardian piše da za mnoge porodice ove vile predstavljaju nešto moćnije od bogatstva i uživanja u luksuzu - one su simbol društvenog uspeha i potvrda da su, posle vekova diskriminacije, konačno stekle ekonomsku sigurnost.

Međutim, iako je Buzešku stekao reputaciju sela milionera, stvarnost je danas malo složenija.

Nakon što je Rumunija ušla u Evropsku uniju, deo nekadašnjih izvora prihoda značajno je oslabio i danas samo mali broj porodica iz Buzeškua spada među izuzetno bogate. Uvedeni su stroži propisi za njihovu delatnost, pa su mnogi stanovnici morali da potraže posao u drugim gradovima ili inostranstvu.

Mada spolja deluju kao luksuzni dvorci, mnogi koji su boravili u selu ističu da je svakodnevni život mnogo skromniji nego što bi se moglo zaključiti na osnovu fasada. Mnogi, na primer, i dalje radije kuvaju u letnjim kuhinjama u dvorištu nego u modernim kuhinjama svojih vila, a neretko i borave u pomoćnim objektima smeštenim u krajevima dvorišta koji se ne vide s ulice.