Kako je Aleksandar od plaćenog ratnika u Ukrajini postao plaćeni ubica u obračunima srpsko-crnogorskih klanova

Taj metak je 35-godišnji Aleksandar Dinić nosio godinama sa sobom kao uspomenu sa ukrajinskog ratišta, piše BIRN.

Policija ga je pronašla među njegovim stvarima u januaru ove godine dok su ga hapsili zbog ubistva počinjenog nekoliko dana ranije u podnožju Avale.

Muškarac, ubijen 16. januara, bio je osumnjičen da je jedan od članova Balkanskog narko kartela – toj grupi sudi se za krijumčarenje 324 kilograma kokaina iz Južne Amerike u zemlje Evrope.

Aleksandra Dinića su za posao plaćenog ubice, kako je kasnije ispričao u tužilaštvu, angažovali pripadnici kriminalnog Kavačkog klana iz Crne Gore.

Od 2015, desetine ljudi su ubijene u ratu Kavačkog i Škaljarskog klana. Sukob je počeo pošto je 300 kilograma kokaina nestalo iz stana u Valensiji.

Jedna od prvih žrtava bio je Goran Radoman, ubijen u garaži u Beogradu. U međuvremenu, sukob je prevazišao granice Balkana – ubistva su se nizala u Crnoj Gori, Turskoj, Austriji, Grčkoj, Španiji...

Tokom iznošenja odbrane pred tužiocem, Dinić je rekao da se nikada nije osećao kao pripadnik bilo koje organizovane kriminalne grupe.

Imao je, međutim, iskustvo sa ratišta u Ukrajini gde se borio na strani pro-ruskih snaga i potrebu da brzo dođe do gotovine koja bi mu obezbedila novi život.

Ratovanje u Ukrajini kao preporuka za novi posao

Aleksandar Dinić nikada ranije nije upoznao 43- godišnjeg Živka Bakića. Sreli su se jednom. Dan pre zločina.

Bakić je bio u kućnom pritvoru sa elektronskim nadzorom – nanogicom. Svakoga dana imao je pravo na šetnju od sat.

Dinić je danima proučavao rutinu svoje buduće žrtve. Posmatrao ga je poput plena kako šeta šumom u blizini Sopota.

U jednom momentu, Dinićev automobil se na tren zaglavio u snegu – upravo tada mu je Bakić, koji je prolazio tuda, ponudio pomoć.

Dan kasnije, na istom tom mestu, ispričao je Dinić pred tužilaštvom, sasuo je sedam metaka iz heklera u osumnjičenog narkodilera.

Bakićevo telo ostalo je sklupčano u snegu, a Dinić se pažljivo zaleđenim putevima odvezao sa mesta zločina sa svojom Lanom, haskijem koji ga je čekao u automobilu.

Do toga da ispuca sedam metaka u Bakića, Dinića je doveo razgovor sa dilerom od kog je nabavljao marihuanu. On je pred tužilaštvom ispričao da je u jednoj beogradskoj kladionici u kojoj je tada radio, rekao svom dileru da ga zanima dodatni posao.

Preko njega je stupio u kontakt sa logističarom Kavačkog klana u Srbiji koji mu je za likvidaciju obećao 100.000 evra.

Ono što ga je preporučilo za ovaj posao bilo je zapravo iskustvo sa ukrajinskog ratišta.

Dinić se nalazi u evidenciji nezvaničnog ukrajinskog sajta „Mirotvorec“, gde je opisan kao borac nelegalne oružane formacije na teritoriji Ukrajine, u Luganskoj oblasti. Prema podacima sa ovog sajta, u bazu je unet u avgustu 2015. godine.

Diniću nikada nije suđeno zbog ratovanje u Ukrajini

Za krivično delo ućešće dobrovoljaca ili plaćenika na stranom ratištu, u Srbiji je zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina zatvora. Ukoliko je neko učestvovao u sastavu grupe, čeka ga i veća kazna zatvora, od jedne do čak osam godina.

Kada je reč o organizovanju učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi propisana zatvorska kazna je od dve do deset godina zatvora.

Aleksandar Dinić nikada nije pred sudom odgovarao za učešće u ratu u Ukrajini. Nije poznato koliko je vremena proveo na ratištu, ali fotografije sa društvenih mreža i foruma, pokazuju da je tamo bio 2014. godine.

Pre nego što je uhapšen za ubistvo Bakića, Dinić je često bio pred sudom – zbog krađa, saobraćajnih nesreća i droge.

U nekoliko navrata je i psihijatrijski veštačen, međutim nikada niko nije posvetio pažnju njegovom eventualnom post traumatskom ratnom sindromu.

Jedan od njegovih branilaca u ovim procesima kaže da je zahtevao da se baš o tom segmentu Dinićevog života uradi veštačenje zato što je imao utisak iz razgovora s njim da je boravak na ratištu bio presudan za njegovu ličnost.

„Govorio mi je o ratištu u Ukrajini kao o klanici i prevari. Mislim da se nikada nije oporavio od tog perioda života i da je tamo video i doživeo jezive stvari“, rekao je za BIRN njegov advokat koji je tražio da ostane anoniman.

„Postao je još usamljenija osoba sa poprilično neurednim životom. Često menjanje privatnih stanova, poslova, radio je u kladionici, kao dostavljač hrane, na benzinskim pumpama, menjao je i raspoloženja, a gotovo svakodnevno je koristio marihuanu, nekada i druge vrste narkotika, često se i opijao“, opisuje on.

Jedan od iskusnih boraca sa ukrajinskog ratišta kaže da nije upoznao Dinića, ali da se on uklapa u profil oportunista koji dolaze na front u Ukrajini.

„Znate, ljudi odlaze kao dobrovoljci na ratišta iz ideoloških razloga, ali mnogi od njih odlaze i kao plaćenici, odnosno avanturisti ili čisti oportunisti, nadajući se da će tamo ili zaraditi boreći se, pa i ubijajući, mada mnogi računaju i na ratno profitiranje pljačkom“, objašnjava ovaj veteran koji je za BIRN.

Ipak, dodaje da je vrlo moguće da je rat ostavio posledice na Dinića.

„Bez obzira na to što smatram da je reč o oportunisti, vrlo je verovatno da je imao PTSP. Rat je jeziva stvar, oko vas lete geleri i delovi tela i svakog minuta se pitate jeste li vi sledeći na spisku mrtvih. Posle toga se niko ne vraća isti“, kaže on.

Analiza dobijenih odgovora od svih Viših javnih tužilaštva u Srbiji, pokazuje da je od 2014. godine do aprila 2026. godine ukupno pokrenuto 60 predmeta za krivična dela učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi iz člana 386a Krivičnog zakonika i organizovanje učestvovanja iz člana 386b.

U poslednje četiri godine, odnosno od 2022. godine do aprila 2026, evidentirana su najmanje 23 predmeta za krivično delo učestvovanja na stranom ratištu, dok su za organizovanje boraca evidentirana najmanje dva predmeta, dok se u jednom predmetu osoba tereti za oba.

U ovom periodu, prema podacima koje su tužilaštva dostavila BIRN-u, donete su tri osuđujuće presude po sporazumu za učešće u sukobima u inostranstvu, dve obustave postupka zbog smrti, jedna odbačena krivična prijava, dok nema konačnog epilog za predmete koji se odnose na organizovanje dobrovoljaca i plaćenika.

Ubijanje za novac

Posle hapšenja za ubistvo, Aleksandar Dinić je danima ćutao. Plakao je, zabrinut zbog budućnosti Lane, njegovog haskija. Plašio se da će pas biti uspavan.

Lana je njegova jedina porodica. Godinama unazad otuđio se od ostalih članova familije.

Dinić je i uhapšen, posle više od deset dana skrivanja, dok je šetao psa. Samo zato napuštao je štek stan koji mu je kriminalni klan iznajmio.

Kada su tužilaštvo i policija kontaktirali poznanike osumnjičenog i udomili Lanu, delovalo je da mu je laknulo.

Dok je pred tužiocem govorio o ubistvu Živka Bakića nije plakao, ali je rekao da se kaje.

Branioca koji je po službenoj dužnosti dodeljen Diniću zanimalo je na kraju njegovog iskaza u kakvom se psihičkom stanju vratio iz Ukrajine.

„Pa prvih četiri meseca nakon što sam se vratio ja se uopšte nisam treznio, skoro sve vreme sam bio pijan pokušavajući da sam sa sobom da se usaglasim. Pa pretpostavljam da je ostalo još toga, mada ne znam, teško je, teško je odgovoriti na to pitanje mislim, najteže je govoriti o sebi sada“, odgovorio je Dinić.

Diniću nikada nije isplaćeno 100.000 evra za ubistvo navodnog člana Balkanskog kartela. Trenutno se nalazi u pritvoru gde čeka suđenje.