FOTO VIDEO Kina steže obruč oko Tajvana: Svuda su avioni i ratni brodovi, moreuz pretvoren u vojnu zonu

Kineska vojska je saopštila da su za vežbe angažovane kopnene snage, mornarica, vazduhoplovstvo i raketne snage, a da one uključuju i bojeva gađanja.

„Misija pravde 2025“

Vežbe, pod kodnim nazivom „Misija pravde 2025“, održavaju se nekoliko dana nakon što su Sjedinjene Američke Države objavile prodaju jednog od najvećih paketa naoružanja Tajvanu, u vrednosti od 11 milijardi dolara. Taj potez izazvao je oštre proteste Pekinga, koji je zauzvrat uveo sankcije američkim odbrambenim kompanijama.

Tajvanski pokušaji da ove godine pojača svoje odbrambene kapacitete takođe su razljutili Peking, koji samoupravno ostrvo smatra svojom teritorijom.

Predsednička kancelarija Tajvana kritikovala je najavljene kineske vežbe, nazvavši ih izazovom međunarodnim normama.

Ministarstvo odbrane Tajvana saopštilo je da je u ponedeljak u blizini ostrva otkrilo 89 kineskih vojnih aviona i 28 ratnih brodova i brodova obalske straže.

Ministarstvo je odvojeno navelo da je rasporedilo sopstvene raketne sisteme i snage radi praćenja situacije, dodajući da su u stanju „visoke pripravnosti“ kako bi odbranili Tajvan i „zaštitili naš narod“.

Pretnje

U objavi na platformi Veibo, Istočna komanda ratišta kineske vojske - nadležna za Tajvanski moreuz - opisala je predstojeću vojnu vežbu kao „štit pravde“.

„Svi koji planiraju nezavisnost biće uništeni kada se susretnu sa tim štitom!“, navodi se u objavi.

Iako su neke početne aktivnosti već počele, vojska je saopštila da će glavni deo vežbe biti održan u utorak od 08:00 do 18:00 po lokalnom vremenu.

Ministarstvo spoljnih poslova Kine nazvalo je vežbe „teškom kaznom za separatističke snage koje traže nezavisnost putem sile“ i upozorilo „spoljne snage“ da ne „koriste Tajvan za obuzdavanje Kine“.

„Svaki zlokobni plan da se spreči ponovno ujedinjenje Kine osuđen je na propast“, rekao je portparol ministarstva Lin Đijan na redovnoj konferenciji za novinare u ponedeljak.

Status kvo

Iako Kina već dugo poziva na „mirno ponovno ujedinjenje“ sa Tajvanom, ona takođe ima zakon koji predviđa pribegavanje „nemirnim sredstvima“ kako bi se sprečila „secesija“ ostrva.

Peking je optužio tajvanskog predsednika Laja Čing-tea da teži „nezavisnosti Tajvana“. Predsednik, međutim, tvrdi da je Tajvan već suverena država i da stoga nema potrebe da formalno proglašava nezavisnost.

U nedelju je Lai u intervjuu za lokalnu televiziju rekao da Tajvan mora „stalno da podiže prag kako

Kina] nikada ne bi mogla da ispuni uslove“ za invaziju.

Takođe je rekao da je njegova administracija posvećena „održavanju statusa kvo“ i da neće provocirati Kinu - ali je dodao da mir zavisi od „stvarne snage“.

Istraživanja dosledno pokazuju da većina stanovnika Tajvana želi „status kvo“, što znači da ne žele ni ujedinjenje sa Kinom, niti formalno proglašenje nezavisnosti.

Preusmeravanje letova

Ministarstvo saobraćaja Tajvana saopštilo je da će i međunarodni i domaći letovi biti preusmereni iz opasnih područja dok vežbe traju, što će pogoditi više od 100.000 putnika.

Od 2022. godine Peking je pojačao vojne vežbe u Tajvanskom moreuzu, uglavnom kao odgovor na ono što smatra pretnjama, poput posete bivše predsednice Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi Tajvanu 2022. godine i Lajeve inauguracije 2024.

Poslednja kineska vežba sa bojevim gađanjem u Tajvanskom moreuzu, održana u aprilu, simulirala je napade na ključne luke i energetska postrojenja, saopštila je tada Narodnooslobodilačka vojska. Uz vežbe, kineska vojska je objavila i seriju karikatura koje su prikazivale Laja kao „parazita“.

Ovo su prve vojne vežbe koje se održavaju pod vođstvom Jang Džibina, novog komandanta Istočne komande ratišta, koji je dužnost preuzeo u oktobru.

I Tajvan sprovodi vežbe

I Tajvan održava sopstvene vojne vežbe, kako bi pripremio stanovništvo za mogući napad i pokazao svoje odbrambene sposobnosti Pekingu. Ovogodišnja vežba Han Kuang, koja je trajala deset dana, bila je najveća i najduža do sada.

Od stupanja na dužnost, Lai je obećao da će povećati izdvajanja za odbranu i unaprediti odbrambene sposobnosti ostrva suočenog sa rastućim tenzijama sa Pekingom.

U oktobru je tajvanski predsednik najavio izgradnju kupolastog sistema protivvazdušne odbrane radi zaštite od „neprijateljskih pretnji“ - iako nije izričito pomenuo Kinu.

Kineska vojska je saopštila da su ovonedeljne vežbe u Tajvanskom moreuzu usmerene i na odvraćanje „izvan ostrvskog lanca“.

Odnosi Kine i Japana pali su na najniži nivo u poslednjih nekoliko godina nakon što je japanska liderka Sanae Takaćiči prošlog meseca, odgovarajući na pitanje u parlamentu, sugerisala da bi japanske snage samoodbrane mogle da intervenišu ako Kina napadne Tajvan.

Kina je uložila oštre proteste i izdala upozorenja svojim građanima da izbegavaju putovanja u Japan. Ranije ovog meseca Japan je protestovao nakon što su kineski borbeni avioni zaključali radare na japanske letelice, dok je Peking optužio Tokio da „uznemirava“ njegove snage tokom vojne obuke.