Šta je „Zlatna kupola“ i da li je Grenland zaista neophodan Donaldu Trampu za njegov projekat

Šta je „Zlatna kupola“

„Zlatna kupola“ (Golden Dome) je jedan od ključnih bezbednosnih projekata administracije predsednika Donalda Trampa. Reč je o višeslojnom raketnom štitu koji bi trebalo da zaštiti Sjedinjene Države od balističkih, krstarećih i hipersoničnih projektila nove generacije. Kako piše Politico, Tramp je prošle godine najavio plan vredan oko 175 milijardi dolara, raspoređen tokom tri godine, ali bez preciznog objašnjenja kako će projekat biti finansiran i kako će izgledati njegova konačna arhitektura.

Predsednik SAD ovaj sistem predstavlja kao savremeni nastavak Reaganove inicijative iz osamdesetih godina, poznate kao „Ratovi zvezda“. Za razliku od tadašnjih planova, „Zlatna kupola“ se u velikoj meri oslanja na savremene tehnologije u svemiru, pre svega na mrežu satelita sa senzorima i presretačima.

Zašto Tramp povezuje Grenland i Zlatnu kupolu

Donald Tramp poslednjih nedelja otvoreno tvrdi da je Grenland „od vitalnog značaja za nacionalnu bezbednost SAD“ i da je „ključan za Zlatnu kupolu koju gradimo“. Tu poruku je više puta ponovio i na društvenim mrežama, čime je dodatno zaoštrio odnose sa Danskom i uznemirio saveznike u NATO-u.

Međutim, brojni vojni i bezbednosni analitičari smatraju da Trampovo insistiranje na „posedovanju“ Grenlanda nema realno uporište u samom projektu raketne odbrane. Kako piše Politico, SAD već sada imaju sve što im je potrebno na Grenlandu da bi učestvovale u razvoju sistema „Zlatne kupole“.

Amerika već ima vojno uporište na Grenlandu

Ključna tačka američkog prisustva na Grenlandu je baza Pitufik, ranije poznata kao Tule. Kako piše Defense One, ta baza funkcioniše na osnovu sporazuma između SAD i Danske iz 1951. godine, koji Vašingtonu daje široka ovlašćenja da „gradi, instalira, održava i upravlja“ vojnim objektima na ostrvu.

Pitufik već danas ima centralnu ulogu u sistemu ranog upozorenja na raketne napade, nadzoru svemira i praćenju aktivnosti u arktičkom regionu. Stručnjaci ističu da bi, ukoliko Pentagon proceni da su potrebni dodatni radari, senzori ili čak presretači, SAD to mogle da realizuju kroz saradnju sa Danskom, bez ikakvog preuzimanja teritorije.

Grenland nije jedina opcija

Čak i ako bi deo „Zlatne kupole“ bio baziran na kopnu, Grenland nije jedina moguća lokacija. Kako piše Politico, Pentagon je godinama razmatrao potencijalne baze unutar same Amerike, uključujući Fort Dram u saveznoj državi Njujork, kao i Aljasku.

U tim analizama, Grenland se ne izdvaja kao superiorna ili nezamenjiva opcija. Naprotiv, pojedini bivši zvaničnici Pentagona navode da, u poređenju sa postojećim američkim bazama, Grenland ne nudi presudne tehničke prednosti za razmeštanje kopnenih presretača.

Zlatna kupola je pre svega svemirski projekat

Jedan od ključnih razloga zbog kojih Grenland nije presudan za „Zlatnu kupolu“ jeste sama priroda projekta. Kako navode i Politico i Defense One, okosnica budućeg štita trebalo bi da bude u orbiti – sateliti koji mogu da detektuju i uništavaju rakete ubrzo nakon lansiranja.

Ako sistem bude dominantno svemirski, potreba za dodatnim kopnenim teritorijama drastično se smanjuje. Jedan bivši visoki zvaničnik Pentagona rekao je za Politico da Grenland „može imati određenu vrednost“, ali da je ta vrednost „znatno manja nego u slučaju klasične, isključivo kopnene arhitekture“.

Arktik, geopolitika i politička poruka

Analitičari smatraju da Trampovo insistiranje na Grenlandu ima više veze sa širom geopolitičkom slikom nego sa tehničkim zahtevima „Zlatne kupole“. Arktik postaje sve važniji zbog klimatskih promena, novih pomorskih ruta i rastućeg rivalstva sa Rusijom i Kinom.

Kako piše Defense One, Grenland u tom kontekstu ima veliku simboličku i stratešku težinu, ali to ne znači da je on neophodan za izgradnju američkog raketnog štita. Već postojeći sporazumi, baze i savezništva omogućavaju SAD da razvijaju „Zlatnu kupolu“ bez kršenja međunarodnog prava i bez ozbiljnog potresa unutar NATO-a.