0
Rusija je u četvrtak tokom brutalnog napada na ukrajinsku teritoriju koristila razorne rakete Kh-22 i Kh-47 ili Kinžal, protiv kojih Kijev, barem trenutno, nema mogućnost da se brani. Pored jasne ruske poruke da Moskva ne preza od brutalnosti, ovi napadi imaju još jednu, daleko važniju simboliku. Naime, ove rakete sposobne da nose nuklearne bojeve glave, Rusija je čuvala za novu fazu rata - koja je očigledno sada počela.
Da je Kinžal korišćen tokom napada, prvobitno je otkrila ukrajinska strana, koja je navela da su Rusi ispalili ukupno 81 različit projektil, a da su u napadu korišćeni Kh-22 i Kh-47 ‘Kinžal’.
Ovu informaciju su mnogi mediji odbacili kao neproverenu. Ipak, ubrzo je stiglo saopštenje ruskog ministarstva odbrane u kojoj su navodi ukrajinske strane potvrđeni.
„Ruske oružane snage pokrenule su masivan uzvratni raketni napad na vojnu infrastrukturu Ukrajine kao odgovor na teroristički napad u Brjanskoj oblasti. Pogođeni su ključni elementi ukrajinske vojne infrastrukture, preduzeća vojno-industrijskog kompleksa, kao i energetske objekte koji ih obezbeđuju“, saopšteno je iz ministarstva.
Po svemu sudeći, Rusija je ovim priznanjem jasno ukazala da menja vojnu strategiju, ili preciznije ratno oružje koje koristi.
Tome u prilog govori to što je Rusija, Kinžal rakete koristila samo dva puta, iako ih poseduje ukupno 43.
To je nedavno priznao ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, koji je rekao da se ovo oružje koristilo dva puta 19. marta 2022. godine, kada je sa ovom raketom uništeno vojno skladište u Ivano-Frankivskoj oblasti.
Ni rakete Kh-22 nisu korišćene često. Prema nezvaničnim podacima, njihova upotreba je zabeležena svega tri puta.
Naime, upotrebljene su prilikom napada na tržni centar Kremenčuk, pri čemu je poginula najmanje 21 osoba, a povređeno najmanje 59 njih.
Takođe, u septembru se pojavila informacija da je Rusija lansirala najmanje sedam projektila Kh-22 na različite hidraulične objekte u Krivom Rogu, uključujući obližnju branu.
Na kraju, ove su rakete korišćene 14. januara 2023. godine, tokom napada na Dnjepar kada je srušena devetospratnica, nakon čega je usledio veliki požar. U napadu su poginula najmanje 44 civila, a 73 njih je ranjeno.
Ipak, korišćenje ubojitog oružja nije jedino na šta Putin računa. Prema analizi, koju je nedavno objavio Njujork tajms Putin se oslanja na još dve strategije.
Prvo, Rusija je mnogo veća zemlja, sa mnogo više resursa, od Ukrajine. Drugo, ishod rata je važniji za Ukrajinu i Rusiju nego za strane saveznike Ukrajine. Taj jaz bi na kraju mogao da dovede do toga da saveznici Ukrajine uspore snabdevanje ključnim oružjem i opremom.
Pročitajte još:
Kako navodi američki list, strategija Putina je da sačeka Zapad, a zatim ponovo da se zauzme toliko teritorije i ubije toliko Ukrajinaca da oni budu primorani da pregovaraju o okončanju rata sa pozicije slabijih i da vlada Vladimira Zelenskog na kraju padne.
Zapad je do sada uglavnom ostao ujedinjen oko Ukrajine. Najnoviji znak podrške: moderni tenkovi koje su SAD, Britanija i Nemačka pristale da isporuče. Ipak, kako navodi Tajms, postoje razlozi da se zapitamo koliko će podrška trajati.
BONUS VIDEO Ruska raketa pogodila stambenu zgradu u Zaporožju
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
