Samit EU obeležile rasprave o kovidu i Rusiji

Ovo je samit EU na kojem prvi put učestvuju lideri pojedinih zemalja članica evropskog bloka, odnosno nemački kancelar Olaf Šolc, švedska premijerka Magdalena Anderson, austrijski kancelar Karl Nehame, te bugarski premijer Kiril Petkov.Sastanak u Briselu je održan u osetljivom trenutku za EU. Nakon perioda optimizma tokom kojeg je opadao broj zaraženih korona virusom i ubrzanja ekonomskog rasta, u evropskom bloku je ponovo nastupila neizvesnost zbog širenja omikron varijante i novih restrikcija koje pogađaju poslovne aktivnosti.Osim toga, kako podseća Juronjuz, inflacija u evrozoni je u novembru dostigla najviši nivo – čak 4,9 odsto – zbog stalnih poremećaja u lancu snabdevanja i skoka računa za električnu energiju.Samit je otvorio predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli, a prve teme diskusija su bile pandemija kovida 19 i vakcinacija.Komentarišući odluku Italije da unilateralno uvede svim putnicima iz EU testiranje na korona virus, Sasoli je rekao da „sva delovanja treba da budu koordinisana“, preneo je politico.eu.On je uoči samita pohvalio uvođenje digitalnih kovid-sertifikata EU, što je obavljeno u „rekordnom vremenskom roku“. Tim propusnicama je omogućeno putovanje u okviru evropskog bloka za sve vakcinisane građane EU bez testiranja na kovid 19.Međutim, odgovor Evrope na pandemiju je pokazao da ona ne može uvek da reaguje brzo na jedinstven način, ukazao je Sasoli. „Mnoge zemlje žele da deluju same, da uvode sopstvene mere“, rekao je predsednik Evropskog parlamenta.Pitanje koje se sada postavlja, naveo je Sasoli, jeste da li će EU izaći iz krize izazvane pandemijom jedinstvenom evropskom politikom u domenu zdravlja. „Ovo je prosto pitanje koje postavljaju svi evropski građani.“Upitana da prokomentariše odluku Rima da uvede obavezni kovid-test za putnike iz EU, švedska premijerka Magdalena Anderson je rekla da razume zašto zemlje preduzimaju dodatne mere. Ona je dodala da će Švedska od sledeće nedelje tražiti od putnika iz nordijskih zemalja kovid-propusnice, što do sada nije bila praksa.Ideji da zemlje uvode obavezno testiranje na kovid 19 za putovanja u okviru EU se usprotivio i premijer Luksemburga Gzavije Betel koji je rekao da bi zbog te mere nestali podsticaji za vakcinaciju koja trenutno ljudima omogućava slobodu kretanja po evropskom bloku.„Činjenica je da imamo individualne nacionalne odredbe. Ako ne pravite razliku između vakcinisanih i nevakcinisanih jer im je potreban PCR test, mislim da je to loša ideja. To nije odluka koju ću braniti“, rekao je Betel.Sličan stav je uoči samita izneo i belgijski premijer Aleksandar de Kro koji je rekao da je važno da se EU što više „uskladi“.Zvaničnici grčke vlade su rekli da će mera obaveznog kovid-testa i za vakcinisane i za nevakcinisane biti „privremena“ i važiće samo za božićne praznike. Ovo pojašnjenje je usledilo nakon što je grčki premijer Kirjakos Micotakis nakon što je doputovao u Brisel rekao da „ako je potrebno preduzeti dodatne mere kada je reč o dodatnim testovima smatram da one treba da se uvedu samo tokom Božića da bismo imali više vremena da što više povećamo broj ljudi koji će dobiti ’buster’ dozu“.Od nedelje će svi putnici koji budu ulazili u Grčku morati da pokažu negativan PCR test ne stariji od 48 sati.Kada je reč o tenzijama zbog gomilanja ruske vojske na granici sa Ukrajinom, Betel je rekao uoči samita da će EU poslati Rusiju snažnu poruku o solidarnosti sa Ukrajinom. On je, međutim, podržao i potrebu za direktnim razgovorima sa Moskvom.„Za sada možemo da ograničimo štetu, ali je potrebno da izbegnemo probleme“, rekao je Betel, aludirajući na ruske trupe na ukrajinskoj granici. On je ukazao da takvi razgovori treba da uključuju Ukrajinu, kao i predstavnike beloruske opozicije koji se bore protiv represije beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka koji uživa podršku Rusije.Zvaničnici EU koji su zahtevali anonimnost su uoči samita rekli da na sastanku neće biti precizirano koje će mere biti preduzete u slučaju napada Rusije na Ukrajinu da bi „očuvali svoj politički uticaj na Kremlj“, preneo je Juronjuz.Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je nakon sastanka evropskih lidera i lidera članica Istočnog partnerstva – Ukrajine, Gruzije, Moldavije, Jermenije i Azerbejdžana rekao u sredu da sankcije EU treba uvesti pre nego što se dogodi bilo kakva moguća invazija Rusije na Ukrajinu.„Uspeo sam da objasnim našim evropskim kolegama da nam je važno da sankcije budu uvedene pre, a ne posle početka bilo kakvog sukoba jer ako se to desi, neće doći do eskalacije“, rekao je Zelenski.Na prvom sastanku svih strana od 2017. lideri EU su, uoči svog današnjeg samita, nastojali da obnove odnos sa pet bivših sovjetskih republika. Prvobitni cilj sastanka je bio da se osnaže odnosi s Briselom, ali su tenzije s Rusijom osujetile te napore.Bonus video: Anketa sa ulica ukrajinskih sela i rovova o razgovorima Putina i Bajdena

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apanketaukrajinaselairovovigp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2813282"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram