0
Po svemu sudeći, Rusija je izgubila energetski rat u petak, 2. juna. Cene nafte su se stabilizovale, Brent nafte košta 74 dolara, a na ovaj proces nije uticala najava kartela proizvođača OPEK+ da će smanjiti proizvodnju, već signali američke emisione banke Fed o mogućoj pauzi u podizanju referentnih kamatnih stopa, i rešavanje krize podizanjem gornje granice američkog duga. Ruska nafta Urals se prodaje po ceni od 53 dolara pošto se svi kupci pridržavaju gornje granice cene od 60 dolara koju su u decembru dogovorili G7 i EU, što je gurnulo budžet Moskve u deficit. Volstrit Žurnal prenosi da se trgovci naftom klade na nastavak pada cene nafte.
Gas na evropskom referentnom tržištu TTF pao je na 23 evra po megavat-satu. U avgustu prošle godine iznosila je 340 evra, najviše u istoriji. Ovo je najniža cena u protekle dve godine, odnosno i pre nego što je Rusija počela da manipuliše cenom ovog energenta pripremajući invaziju na Ukrajinu, piše Jutarnji list.
EU se oslobodila zavisnosti od ruske nafte, osim nekih izuzetaka poput Mađarske i Slovačke, obustavom uvoza, postepeno se gubi ruski gas.
U februaru je EU izvestila da je od januara do novembra prošle godine ruski gas predstavljao manje od četvrtine (24,4 odsto) uvoza tog energenta – 2021. godine činio je 83 odsto. Razlika je namirena povećanjem uvoza LNG-a pre svega iz SAD, ali i uvozom iz Norveške, Azerbejdžana, Katara – uspešnom politikom diversifikacije izvora koja je ubrzana pretnjom smrzavanja. Porastao je i uvoz ruskog LNG sa 16 na 22 milijarde kubnih metara. Treba dodati da Rusija nema tehničke kapacitete da poveća izvoz LNG jer joj je potrebna zapadna tehnologija koja je pod sankcijama.
Politico.eu zaključuje da je 2021. ruski gas činio otprilike polovinu ukupnog uvoza EU, oko 150 milijardi kubnih metara godišnje. Do novembra 2022. bio je nešto manji od 13 procenata sa opadajućim trendom. Statista.com procenjuje da je prošle godine uvezeno ukupno 63 milijarde kubnih metara.
„Zamena većeg dela ruskog snabdevanja Evrope LNG-om donela je izvesnu udobnost u smislu energetske bezbednosti. Međutim, to takođe donosi značajnu volatilnost cena jer je to globalno konkurentno energetsko tržište. Ključna pretnja biće potrebe Kine za LNG, ali procene su optimistične i veruje se da neće biti poremećaja jer je rast druge svetske ekonomije i dalje ograničen. EU je takođe dobro pripremljena za nagli porast potražnje za LNG u Aziji, pošto su skladišta gasa sada popunjena više od 60 odsto, što rezultira nižim cenama. Važan aspekt uspešne odbrane od ruskog energetskog rata bilo je smanjenje potrošnje gasa za 20 odsto prošle godine na nivou EU. Vruće leto koje bi povećalo potrošnju energije za hlađenje i duga i hladna zima mogu imati negativan uticaj“, rekao je za Politiko Tom Hadon, energetski analitičar u inženjerskoj konsultantskoj kompaniji Arcadis.
Rusija je tako trajno izgubila profitabilno tržište gasa Unije.
„Neće biti političkog mandata za kupovinu ruskog gasa čak i ako se politička situacija promeni. Niko neće ići i potpisati novi ugovor sa Gaspromom u bilo kom značajnom obimu“, rekao je Tom Marzec-Manser, šef globalne gasne analitike u ICIS-u.
Ne treba isključiti ni mogućnost da će Mađarska nastaviti da pokušava da dobije ruski gas, mogla bi joj se pridružiti i Slovačka ako na jesenjim izborima pobedi populista Robert Fico, ali je najveći kupac Nemačka izgubljena, a tako i Poljska i drugi. Pokušaj Rusije da proda više gasa Uniji verovatno bi doveo do pada cena na evropskom tržištu, što se odmah preliva i na cene koje plaća NR Kina. Poznato je da je kineski predsednik Si Đinping uslovio gasovod iz Rusije nižom cenom od one koju plaća Evropa. Kao rezultat toga, prodaja NR Kine Kini ne uspeva da nadoknadi gubitak evropskog novca.
EU je 2021. platila Rusiji 123 milijarde dolara za uvoz gasa, a prošle godine 53 milijarde dolara. Nivo disproporcije potvrđuje vest da je Peking prošle godine platio 3,98 milijardi dolara za uvoz gasa iz gasovoda.
Kadri Simson, evropski komesar za energetiku, tvrdi da nema budućnosti u kojoj Evropa vraća energetske veze sa Rusijom na nivo pre agresije na Ukrajinu.
Pročitajte još:
0
0
0
„Nećemo se vratiti na status kvo sa Rusijom kao našim glavnim snabdevačem gasom. Moramo da zaštitimo našu sigurnost snabdevanja.
U prilog EU ide i najava Međunarodne agencije za energetiku, prema kojoj će kapaciteti obnovljive energije širom sveta 2024. godine premašiti 4.500 giganata, što je otprilike jednako fosilnim gorivima.
„Procenjuje se da su novoinstalirani solarni paneli i kapacitet vetra uštedeli potrošačima električne energije u EU 100 milijardi evra između 2021. i 2023. godine zamenom skuplje proizvodnje fosilnih goriva. Cene električne energije u Evropi bile bi osam odsto veće 2022. bez dodatnih obnovljivih kapaciteta“, saopšteno je.
BONUS VIDEO Pogled s desna u Srbiju: Građani veruju Vučiću, vole Putina, Sija i Orbana