Foto:Maksim Blinov / Sputnik / Profimedia; profimedia.rs; EPA EFE HANNIBAL HANSCHKE;

Od početka ruske invazije punog opsega na Ukrajinu, iz Rusije su preko nezavisnih medija i drugih internetskih kanala dolazile različite informacije o tome kako Rusi doživljavaju i proživljavaju novu stvarnost života zemlje koja je u ratu i koja se našla pod zapadnim sankcijama bez presedana.

Nakon što je Kremlj vlastitim akcijama, a potom i novim okolnostima na globalnom energetskom tržištu uspeo dobrim delom, barem za sada, ublažiti udar na rusku ekonomiju i nakon protivratnih protesta koji su ugušeni represijom, a potom i zakonom koji kriminalizuje ‘diskreditovanje‘ ruske vojske te tzv. širenje lažnih informacija o ‘specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini, društvena situacija se u Rusiji više-manje stabilizovala.

Tokom leta, rat je bio daleko od ruskih gradova i građana, koji su uživali u prećutnom sporazumu s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, na temelju kojeg on već dve decenije vlada zemljom, a koji bi otprilike glasio: Vi se ne petljajte u politiku pa vas vlast vas neće dirati, a zauzvrat će osigurati i kakvu-takvu stabilnost, prenosi Jutarnji list.

No, mnogi su zapadni i ruski analitičari upozoravali da će s približavanjem jeseni kopniti letnji optimizam te će se Rusi s približavanjem zime ipak morati suočiti s novom realnošću – opštedruštvenom, političkom i ekonomskom – koju je oblikovao Putinov rat protiv Ukrajine.

Foto:Gavriil Grigorov/Kremlin Pool; Alexei Alexandrov; AP; Rodrigo Abd; AP; Vadim Belikov; AP; Leo Correa; Ap

Do toga je, zapravo, došlo i pre početka zime, tačnije s proglašavanjem „delimične mobilizacije“ ove jeseni, nakon čega su, prema nekim procenama, stotine hiljada Rusa sposobnih za služenje vojske pobegle preko granice u zemlje u koje mogu ući bez vize – što kada su u pitanju zapadne zemlje, nije slučaj. A sa zapinjanjem ruske vojne kampanje te potom ponižavajućim povlačenjima, sumnje i podeljenost u ruskom društvu počele su da rastu.

Rat, izolacija i kriza mentalnog zdravlja

Kakvo je raspoloženje među građanima u posve promenjenim okolnostima, pre nekoliko je dana pokazala i – doduše službeno neprovereni snimak – koji se pojavio na društvenim medijima, a na kojem se vidi kako jedan građanin negde u Rusiji iz autobusa izvlači i izbacuje napolje stariju ženu, navodno zato što je kritikovala rat u Ukrajini.

Nezavisni ruski Moskov tajms sada donosi izveštaj o tome kako izgleda život Rusa u ovom trenutku s obzirom na događanja u Ukrajini, međunarodnu izolaciju i slično, što sve, kako navodi medij, uzrokuje ‘krizu‘ mentalnog zdravlja ruskih građana, koja je zapravo krenula ubrzo nakon početka invazije. Jedan od ruskih građana koji pati od takvih tegoba je Boris, koji je prvi put u životu, navodi Moskov tajms antidepresive počeo uzimati krajem februara, nedugo nakon što su ruski tenkovi prešli granicu s Ukrajinom.

Ovaj 33-godišnji glavni inženjer u jednoj moskovskoj građevinskoj firmi prevladao je veliku krizu mentalnog zdravlja tokom pandemije kovida-19 bez odlaska lekaru ili uzimanja tableta. No, ovaj put je otkrio da se ne može s novonastalom situacijom sam nositi.

„Čim je počeo rat, shvatio sam da će moja porodica morati da emigrira i da ćemo se suočiti s mnogim teškoćama“, rekao je Boris, koji je želeo ostati anoniman kako bi mogao slobodno govoriti. „Da sam sve pokušao rešiti ne pazeći na sebe, loše bi završilo“, dodaje.

Rat u Ukrajini i „delimična mobilizacija“ pogoršali su nadolazeću krizu mentalnog zdravlja, prema rečima stručnjaka za mentalno zdravlje, pacijenata i drugim stručnjacima koji su govorili za Moskov tajms. Istovremeno, Rusija se suočila s raširenom nestašicom lekova uzrokovanom ratom, zbog čega su ljudi bili prisiljeni posegnuti za krajnjim merama kako bi nabavili lekove koji su im potrebni. Iako službenih podataka o trenutnim stopama depresije nema, istraživanje koje je sprovelo moskovski Univerzitet Sečenov ranije ove godine, pokazalo je da se svaki treći Rus osećao depresivno ili teskobno, otprilike na istom nivou kao 2020. godine, na vrhuncu pandemije.

Enorman rast potrošnje antidepresiva

Osim toga, ruski su građani kupili 50 posto više antidepresiva u prvih devet meseci ove godine u poređenju s istim razdobljem 2021., prema podacima agencije za digitalno praćenje podataka, koje je ranije ove godine objavila državna novinska agencija TASS.

PROČITAJTE JOŠ:

Marketinška stručnjakinja Polina (35), koja je također tražila da ostane anonimna kako bi mogla govoriti o temi svog mentalnog zdravlja, rekla je kako je potražila lekarsku pomoć u oktobru te joj je prepisan lek Cipralex u kombinaciji sa Xanaxom, kako bi joj pomogli u upravljanju teskobom i napadima panike.

„Moj ‘društveni balon‘ prilično je homogen – svi su protiv rata i svi su prestravljeni“, kaže Polina, dodajući kako poznaje mnoge druge koji su tokom ove godine počeli uzimati antidepresive.

Osećaj života u stanju neizvesnosti jedan je od najčešćih problema zbog kojih Rusi traže pomoć terapeuta, prema rečima psihologa i organizacija koje se bave mentalnim zdravljem, a koje je prošlog meseca citirao ruski medij RBC. Često se čini da skokovi u stopama depresije koreliraju s dramatičnim događajima tokom sukoba.

Prije pokretanja rata, dugogodišnji nedostatak javnog finansiranja usluga mentalnog zdravlja i šira društvena stigma značili su da mnogi Rusi, naročito van Moskve i Sankt Peterburga, nisu tražili pomoć za rešavanje problema poput ovih. Međutim, istovremeno dok su stope depresije porasle, mnogim građanima je sve teže nabaviti lekove koji su im potrebni. Nestašice su uzrokovane ratom poremećenim lancem snabdevanja i logističkim problemima, međunarodnim sankcijama i odlaskom velikih zapadnih farmaceutskih firmi s ruskog tržišta.

BONUS VIDEO: Život pod bombama u Bahmutu

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare