2
Ukrajina je u najtežoj situaciji od početka rata. Sprema se za najgori scenario.
Ako se sudi po vestima koje stižu poslednjih dana, Ukrajina proživljava svoje najteže dane od početka totalne ruske invazije krajem februara 2022. godine. Ruske snage već nedeljama dramatično intenziviraju ne samo vazdušne udare na ključnu infrastrukturu, već i snažno napreduju na ključnom frontu na istoku zemlje.
Ruske snage napreduju u Ukrajini najbržim tempom od prvih meseci rata, ušle su u strateški bitan grad Kurahov i koriste ranjivost ukrajinskih trupa, piše Reuters na osnovu procena analitičara.
Podaci Deep State-a koje je analiziralo Agentstvo pokazali su da je Rusija od početka novembra zauzela više teritorije u Ukrajini nego tokom celog oktobra, koji je prethodno držao rekord za najbrži tempo od prvih meseci ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
„Ruske snage su nedavno napredovale znatno većom brzinom nego tokom cele 2023. godine“, navode analitičari u izveštaju Instituta za proučavanje rata (ISW) sa sedištem u Vašingtonu.
U izveštaju se nabrajaju nedavna potvrđena ruska dostignuća na bojnom polju severno od Vuhledara (Ugledara) i oko Velike Novoselke, koji se nalaze na jugu Donjecke oblasti.
Najveći problem predstavlja rusko nezaustavljivo napredovanje u Kursku. Prema procenama zapadnih analitičara, Rusi nisu napredovali ovom brzinom od početka rata.
Ruska vojska, ojačana severnokorejskim jedinicama, postepeno potiskuje elitne ukrajinske brigade iz ruske oblasti Kursk, u koju su Ukrajinci ušli krajem avgusta i osvojili više od 100 naselja. Prema poslednjim procenama, Rusi su potisnuli ukrajinsku vojsku s oko 40% teritorije koji su ukrajinske snage zauzele u Kursku od avgusta.
Pored toga, ruske snage su protekle noći izvele najveći napad dronovima na ključnu ukrajinsku infrastrukturu. Ukrajinci tvrde da je lansirano 188 dronova, od kojih je značajan broj pogodio ciljeve, izazvavši ozbiljne probleme u snabdevanju strujom.
U međuvremenu, pojavili su se ozbiljni problemi s ukrajinskim minobacačkim granatama koje masovno otkazuju na frontu. Ukrajinsko ministarstvo odbrane pokrenulo je istragu, jer je ovo oružje od ključne važnosti za odbranu od ruskih napada pešadije.
Većina zapadnih analitičara slaže se da dramatična eskalacija rata ima veze s promenom vlasti u Americi. Naime, smatra se da ruski predsednik Putin želi da izbaci Ukrajince iz Kurska i zauzme što više teritorije pre ulaska Donalda Trampa u Belu kuću. Tako bi se našao u najboljoj mogućoj poziciji za pregovore koje bi, prema očekivanjima, Tramp pokušao da nametne i Ukrajini i Rusiji, piše Index.hr.
Zbog Trampove nepredvidivosti, ukrajinska vojska se sprema za najgori mogući scenario, rekao je za Al Džaziru general-pukovnik Igor Romanenko, bivši zamenik načelnika Glavnog štaba ukrajinskih oružanih snaga.
Tramp je obećao da će okončati rusko-ukrajinski rat za 24 sata, ali nije objasnio detalje. Takođe je indirektno zapretio obustavom vojne pomoći Kijevu ukoliko ne započne mirovne pregovore s Moskvom.
Pročitajte još:
2
3
8
„Spremamo se za najgori mogući scenario, kada Tramp zaustavi sve isporuke“, rekao je Romanenko.
Trampov „mirovni plan“ ostaje nejasan, ali se pretpostavlja da uključuje ustupanje dela ili celog teritorija pod ruskom okupacijom — skoro 19% teritorije Ukrajine — u zamenu za mirovni sporazum ili zamrzavanje fronta.
Ukrajinska javnost se polako okreće ka mirovnom sporazumu s Rusijom. Prema anketi Galupa objavljenoj 19. novembra, 52% Ukrajinaca želi kraj rata „što je pre moguće“, čak i uz teritorijalne ustupke. Samo 38% smatra da bi Kijev trebalo da „nastavi borbu do pobede“, što je značajan pad u poređenju s 73% iz 2022. godine.
„Sada želimo mir, a ne pobedu“, rekla je Valentina Krasovec, 68-godišnja stanovnica Kijeva, čiji je nećak poginuo na frontu u septembru 2023. godine. „Ne želim da izgubim još nekoga iz porodice. Prestara sam da se svake noći budim uz sirene za uzbunu.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare