Pogledajte šta Rio Tinto radi u sopstvenoj zemlji. Šta tek čeka Srbiju ako dođu u Jadar?

Reč je o regionu od presudnog značaja za ne samo australijsku, već i svetsku ekonomiju: Pilbara, smeštena u Zapadnoj Australiji, sadrži neka od najvećih ležišta rude gvožđa na planeti.

Ruda iz ovog područja se u ogromnim količinama izvozi u Kinu, gde se koristi u proizvodnji čelika. Samo sektor rude gvožđa godišnje donosi milijarde dolara profita kompaniji Rio Tinto i čini osnovu njenog poslovanja.

Zato je najava da će više od 16.000 radnika — koji rade u izuzetno zahtevnim uslovima, često na ekstremnim temperaturama u izolovanim rudarskim kampovima — ostati bez više od dve trećine dana bolovanja koje su do sada imali, izazvala snažno nezadovoljstvo.

Prema predlogu koji je trenutno u fazi interne konsultacije, Rio Tinto planira da broj dana bolovanja smanji sa 45 na samo 12 godišnje. Od toga, dva dana se neće moći prenositi u narednu godinu, što dodatno ograničava fleksibilnost radnika, prenose australijski mediji.

To je tek nešto iznad zakonskog minimuma u Australiji, koji iznosi 10 dana.

Za kompaniju koja ima tržišnu vrednost od preko 158 milijardi dolara, a koja se u javnosti godinama pozicionira kao promoter „održivog rudarenja“ i „korporativne odgovornosti“, ovakav potez došao je kao hladan tuš i izazvao sumnju u istinsku posvećenost dobrobiti zaposlenih.

Ubrzo nakon objave, usledile su oštre reakcije iz sindikalnih redova i šire javnosti.

„To je neprihvatljivo. Ljudi rade u teškim, opasnim uslovima i sada im se oduzima osnovno pravo da se razbole bez straha od gubitka prihoda.“, rekao je jedan od predstavnika zaposlenih koji je želeo da ostane anoniman.

U zvaničnom saopštenju, kompanija navodi da je inicijativa pokrenuta na osnovu „povratnih informacija zaposlenih“ u okviru korporativne ankete i da joj je cilj da politika bolovanja bude „fer prema svima“. Takođe, tvrde da predlog uključuje i novi model koji podrazumeva do 12 meseci plaćenog bolovanja u slučajevima ozbiljne bolesti ili povrede, ali uz napomenu da će se o tome odlučivati prema proceni samog poslodavca — bez jasnih i objektivnih kriterijuma.

U praksi to znači da se ogromna odgovornost i diskreciono pravo ostavljaju kompaniji, a ne lekarima ili regulatornim telima, što dodatno produbljuje nepoverenje zaposlenih.

Sindikat AMWU (Australijski sindikat radnika u metalskoj industriji), koji predstavlja veliki broj zaposlenih u rudarskom sektoru, upozorava da je reč o presedanu koji može otvoriti vrata za dalja ograničavanja radničkih prava i poziva na širu mobilizaciju kako bi se ovaj predlog zaustavio pre nego što stupi na snagu.

„Ovo je šokantna objava koja radnicima ne daje nikakvu pravnu ni socijalnu sigurnost“, poručio je Stiv Makartni, sekretar sindikata za Zapadnu Australiju.

„Ona jasno pokazuje zašto su kolektivni ugovori i sindikalna zaštita ključni – jer bez njih, korporacije mogu menjati uslove rada kad god im se prohte, bez konsultacija sa onima koji taj posao zaista rade.“

Kompanija, međutim, insistira da su „zdravlje i dobrobit zaposlenih i dalje na prvom mestu“, te da je ovaj predlog deo šire reforme internih politika, uključujući i povećanje tzv. godišnjih „wellness“ uplata na 1.000 australijskih dolara.

No, zaposleni i predstavnici sindikata ostaju skeptični. Kažu da ovakve pogodnosti ne mogu nadomestiti gubitak osnovnog prava na bolovanje, posebno u industriji gde su povrede, iscrpljenost i izloženost zdravstvenim rizicima svakodnevica.

Pad profita

Ove kritike kompaniji stižu u vreme u koje beleži najniži profit u prvoj polovini godine u poslednjih pet godina.

Rudarski gigant, koji većinu prihoda ostvaruje kopajući rudu gvožđa u Zapadnoj Australiji i prodajući je Kini za preradu u čelik, u sredu je objavio pad osnovnog profita od 16 procenata, na 4,8 milijardi američkih dolara (7,4 milijarde australijskih dolara) u prvih šest meseci zaključno sa 30. junom, usled pada cena ovog unosnog resursa i četiri ciklona koji su pogodili njegove rudnike u Pilbari.

Kineska proizvodnja čelika – uglavnom bazirana na australijskoj rudi gvožđa – beleži usporavanje.

Topionice kompanije u Kanadi su najveći strani dobavljači aluminijuma u Sjedinjene Američke Države, zbog čega je Rio Tinto bio među najpogođenijima Trampovim tarifama od 25 procenata, koje su u junu povećane na 50 procenata.

Kompanija je saopštila investitorima da je u vezi s tim merama pretrpela bruto troškove od 321 milion dolara u prvom polugodištu.

Cene gvožđa su pale tokom tog perioda, dok Trampov trgovinski rat preti da oslabi potražnju za drugim ključnim sirovinama, uključujući aluminijum i bakar.

„Svet je neverovatno neizvestan“, rekao je izvršni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm. „Geopolitičke tenzije i nepredvidivost u razvoju tarifa predstavljaju ozbiljne izazove.“

Kompanija je takođe upozorila da tržišta nekretnina u i Kini i SAD ostaju slaba.

Rio Tinto je dodao da su Trampove carine dodatno pogoršale već tešku globalnu ekonomsku situaciju, uključujući i Kinu.

Ne odustaju od kopanja u Srbiji

Uprkos svemu, Rio Tinto nastavlja da ulaže u buduće projekte — uključujući i kontroverzni litijumski rudnik u Srbiji. Projekat „Jadar“, iako formalno zaustavljen 2022. godine nakon masovnih ekoloških protesta, ponovo je aktiviran 2023. kada su izdate nove dozvole. Kompanija sada čeka odobrenje za studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. U slučaju odobrenja, gradnja rudnika mogla bi da počne u narednim godinama.

Rio Tinto tvrdi da će projekat „Jadar“ omogućiti da Srbija postane ključni igrač u proizvodnji litijuma u Evropi i navodi da bi rudnik mogao proizvoditi 58.000 tona litijum-karbonata godišnje tokom 40 godina. Međutim, ekolozi i brojni stručnjaci upozoravaju da projekat predstavlja ozbiljan rizik za jednu od najplodnijih dolina u zemlji, sa nesagledivim posledicama po životnu sredinu i zdravlje ljudi.