Otmica 17 američkih i kanadskih misionara i njihovih porodica u glavnom gradu Haitija istakla je sve veći uticaj kriminalnih grupa na najsiromašniju zemlju zapadne hemisfere već pogodjenu dubokom političkom krizom, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
PROČITAJTE JOŠ:
Otmica stranih misionara na Haitiju označava najnoviju eskalaciju u osiromašenoj i politički krhkoj karipskoj državi, u kojoj se već dugo talas kriminala poklapa s pojačanim političkim previranjima, ukazuje Gardijan.
Prema nekim procenama, moćne bande Haitija, koje ukupno broje oko 90 kriminalnih organizacija, sada kontrolišu dve trećine teritorije zemlje i državu koštaju preko četiri milijarde dolara godišnje. S vremenom su postale agresivnije a neretko su, dodaje britanski list, bolje naoružane od policijskih snaga Haitija.
Poslednjih godina kidnapovanjem se bave mnoge grupe, ne samo banda „400 Mavozo“ koja traži 17 miliona dolara za oslobadjanje misionara i članova njihovih porodica.
S obzirom na to da je Haiti trenutno najgore žarište otmica na svetu, to je pitanje sa sve širim društveno-ekonomskim uticajem, ukazuje Gardijan, dodajući da su na meti svi, od dece do siromašnih uličnih prodavaca, verskih ličnosti i biznismena.
Slučajevi otmica u Haitiju su se više nego udvostručili u poslednjih godinu dana jer su bande postajale sve brojnije i moćnije, ostavljajući ionako slabu policiju nesposobnom da se nosi s tim, ističe agencija Frans pres.
Prema podacima haićanske nevladine organizacije Centar za analizu i istraživanje ljudskih prava, u prva tri tromesečja ove godine zabeleženo je više od 600 slučajeva otmica zbog otkupnine. Budući da nisu sprovedene istrage da se otkriju primaoci otkupnina, Haiti se, prema oceni stručnjaka, zaključava u začaranom krugu u kojem isplate samo pomažu bandama da napreduju.
Pre godinu dana, kancelarija UN na Haitiju pozvala je vladu da pred lice pravde izvede otmičare i uhapsi nekoliko vodja bandi koji su stavljeni na poternice. Medjutim, ljudi na čelu nasilnih grupa prolaze bez kazni.
Bande na Haitiju postale su toliko moćne da ne samo što kontrolišu dve trećine teritorije zemlje, već predstavljaju i pretnju regionalnoj stabilnosti, ukazuje Volstrit džurnal.
Sve veća moć bandi preti da pretvori Haiti u propalu državu, što bi, kako ističe njujorški list, moglo da dovede do šokantnih talasa nestabilnosti i migracija širom regiona, naročito u Dominikanskoj Republici s kojom Haiti deli ostrvo, ali i da bude izazov za američkog predsednika Džoa Bajdena.
Predsednici Dominikanske Republike, Paname i Kostarike sastali su se 20. oktobra u Panami da razgovaraju o pogoršanju situacije na Haitiju. U zajedničkom saopštenju prošlog meseca u Ujedinjenim nacijama, tri zemlje su izrazile duboku zabrinutost zbog krize u Haitiju koja je podstakla nalet migracija kroz region.
Poslednjih meseci, ukazuje Volstrit džurnal, bande su zakoračile u vakuum vlasti usred produbljivanja političkih previranja posle ubistva predsednika Žovenela Moiza u julu.
Bande terorišu siromašne kvartove masakrima, silovanjima i iznudama. Oko 20.000 ljudi u Porto-o-Prensu napustilo je svoje domove od juna zbog nasilja bandi, pokazuju podaci UN. Velike transportne rute koje su prolazile kroz taj okrug takođe su zabarikadirale bande, ostavljajući grad bez goriva i hrane.
Haićani kažu da se situacija pogoršala posle razornog zemljotresa 2010. u kojem je poginulo oko 200.000 ljudi i koji je podstakao migracije. Stručnjaci tvrde da je prirodna katastrofa oslabila institucije do te mere da vlada nije mogla da štiti svoje gradjane ni da pruži osnovne javne usluge poput bezbednosti.
Protestujući zbog nedavnog talasa otmica, haićanski radnici su 18. oktobra počeli protestni štrajk obustavljajući rad preduzeća, škola i javni prevoz, što je novi udarac anemičnoj ekonomiji Haitija, ističe časopis Tajm, dodajući da sindikati najavljuju štrajk na neodredjeno vreme.
U mirnim demonstracijama u utorak, severno od Port-o-Prensa, desetine ljudi prošetalo je ulicama Titaniena tražeći oslobađanje američkih misionara. Neki su nosili natpise „Oslobodite Amerikance“ i „Ne otmici!“ navodeći kako su im misionari pomagali pri plaćanju računa i izgradnji puteva i škola.
Jedan od protesta održan je u blizini premijerove rezidencije, gde je policija ispalila suzavac da rastera gomilu koja traži gorivo.
U medjuvremenu, dodaje Tajm, nestašica goriva u zemlji se pogoršala, a preduzeća krive bande za blokiranje puteva i terminala za distribuciju gasa. Stotine motocikala kretalo se ulicama Port-o-Prensa u utorak dok su vozači uzvikivali: „Ako nema goriva, sve ćemo spaliti!“.
BONUS VIDEO: Migranti iz Haitija na američkoj granici
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare