2
Prema planu nemačke vojske, koji je objavio "Bild", o potencijalnom napadu Rusije na zemlje EU i NATO-a, u najvećoj opasnosti nalaze se države Baltika. Kako sumnjaju nemački vojni zvaničnici, Vladimir Putin će iskoristiti odstupnice koje ima na istoku, kako bi oslabio Estoniju, Litvaniju i Letoniju, a sve uz pomoć velikog saveznika Belorusije. O tome je otvoreno govorila i premijerka Estonije Kaja Kalas, koja smatra da njena i okolne zemlje imaju tri do pet godina za pripremu.
Prema dokumentu koji je objavio „Bild“, a koji navodno predstavlja plan nemačke vojske, Rusija će prvo početi da huška protiv etničkih ruskih manjina u Estoniji, Litvaniji, Letoniji.
Uskoro, smatra nemačka vojska, započeće sukobi koje će Rusija iskoristiti kao izgovor da od septembra 2024. u zapadnoj Rusiji i Belorusiji započne veliku vežbu “Zapad 2024” s 50.000 vojnika. Međutim, još jednom će Rusija započeti s masovnim gomilanjem trupa na granici, a ovaj put će to biti na granici s Poljskom i Litvanijom.
Prema tajnom dokumentu, tada bi moglo doći do eskalacije. U oktobru bi Rusija premestila trupe i rakete srednjeg dometa u Kalinjingrad i nastavila da naoružava svoju enklavu.
Veštački izazvani „granični sukobi“ sa „velikim brojem smrtih slučajeva“ navodno će početi od decembra 2024. godine, i to u području Suvalki jaza.
Prema objavljenom planu, u januaru 2025. održaće se poseban sastanak Veća NATO-a na kojem će Poljska i zemlje Baltika izvestiti o sve većoj pretnji od Rusije. U martu 2025. Rusija bi, prema scenariju, prebacila dodatne trupe na Baltik i u Belorusiju.
U maju 2025. godine, prema navodima plana Bundesvera koji objavljuje „Bild“, NATO će odlučiti o “merama za verodostojno odvraćanje” kako bi se sprečio ruski napad na Suvalki Gap iz smera Belorusije i Kalinjingrada.
Na dan X, prema tajnoj dokumentaciji, vrhovni komandant NATO-a naređuje raspoređivanje 300.000 vojnika na istočnom krilu, uključujući 30.000 vojnika Bundesvera. Scenario se završava 30 dana nakon dana X kada je više od pola miliona zapadnih i ruskih vojnika naoružano do zuba.
Evropa ima između tri i pet godina da se pripremi na to da će Kremlj postati ozbiljna vojna pretnja zemljama istočnog krila NATO-a, rekla je estonska premijerka Kaja Kalas za „The Times“.
„Naša obaveštajna služba procenjuje da će to biti za tri do pet godina, a to u velikoj meri zavisi od toga kako ćemo upravljati našim jedinstvom i hoćemo li zadržati stav prema Ukrajini“, istakla je.
Kalas se oslanja na izveštaj estonske spoljne obaveštajne službe (VLA) u kojem se navodi da Moskva smatra Estoniju i druge dve baltičke države „najranjivijim delom NATO-a“ i njegovom najverovatnijom metom za napad.
VLA je objavila da će najveći prioritet Kremlja nakon okončanja borbi u Ukrajini biti brza obnova snaga u ruskom zapadnom vojnom okrugu, pored istočnih granica NATO.
POGLEDAJTE JOŠ:
2
2
2
Estonska obaveštajna služba je navela i da iz perspektive baltičkih država, Rusija još uvek ima dovoljno snage da izvrši verodostojan vojni pritisak u toj regiji.
Nakon niza ukrajinskih neuspeha na bojnom polju, unutar Saveza raste zabrinutost oko toga za koliko vremena će se NATO možda morati pripremiti za ponovno pojavljivanje ruskih snaga na granicama.
Kao rezultat toga, Estonija snažno zahteva od svojih zapadnih saveznika da udvostruče vojnu pomoć Ukrajini u nadi za odlučujući udarac na teritorijalne težnje Rusije u godinama koje dolaze.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare