0
U junu je prosečna neto plata po zaposlenom u Hrvatskoj iznosila 1.444 evra, što je 9,8 odsto ili 129 evra više nego u istom mesecu prošle godine, pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku. Kada se uračuna inflacija, realni rast plata iznosio je 5,9 odsto.
Dugo je rast plata predvodio javni sektor, ali sada su prednost preuzela državna i komunalna preduzeća, kao i privatni sektor. U poslednjih godinu dana u Hrvatskoj su najviše povećane plate u sektoru snabdevanja električnom energijom – čak 19,4 odsto, kao i u sektoru vodosnabdevanja sa rastom od 16,7 odsto. Više od 12 odsto povećane su plate u prerađivačkoj industriji, građevinarstvu, trgovini, transportu i skladištenju, kao i u oblasti umetnosti i zabave.
PROČITAJTE JOŠ:
Najvišu neto platu i dalje ostvaruju zaposleni u oblasti vazdušnog saobraćaja – u junu je ona iznosila 2.279 evra. Najniža neto plata je u proizvodnji odeće, 926 evra. Medijalna neto plata bila je 1.233 evra, što znači da je polovina zaposlenih primala manje, a polovina više od tog iznosa.
U istom periodu prosečna mesečna bruto plata porasla je 10,4 odsto, odnosno realno 6,5 odsto, na 2.008 evra.
Poređenje sa zemljama srednje i istočne Evrope, prema podacima Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, pokazuje da je Hrvatska napredovala u toj grupi od deset zemalja. Sa prosečnom bruto platom od 1.968 evra u prvom tromesečju ove godine, zauzela je treće mesto. U Češkoj je prosečna plata u istom periodu iznosila gotovo 100 evra manje, odnosno 1.871 evro. Najvišu prosečnu bruto platu i dalje ima Slovenija – 2.464 evra, dok je Poljska druga sa 2.076 evra. Niže su Rumunija (1.831 evro), Mađarska (1.681 evro), Slovačka (1.518 evra) i Bugarska (1.249 evra).
Kada se u obzir uzme inflacija, analiza RBA pokazuje da su realne plate u tom periodu pale u Mađarskoj za 0,5 odsto, dok su u svim ostalim zemljama zabeležene pozitivne realne stope rasta. Najveći realni rast ima Hrvatska – 7,6 odsto, dok su Poljska i Bugarska zabeležile 7 odsto, Rumunija 6,1 odsto, Slovenija 4,9 odsto, a Češka 3,9 odsto.
„Iako je od 2009. godine rast prosečnih bruto plata u Hrvatskoj bio relativno spor u poređenju sa zemljama u regionu, poslednjih nekoliko godina zabeleženo je značajno ubrzanje tog trenda. Poseban doprinos tome dao je snažan rast plata u javnom sektoru, rezultat sveobuhvatne reforme plata javnih i državnih službenika sprovedene tokom 2024. godine“, podseća Elizabeta Sabolek Resanović, analitičarka RBA.
Minimalna bruto plata u drugom delu 2025. godine u Hrvatskoj iznosila je 970 evra. Najviša minimalna plata i dalje je u Sloveniji – 1.278 evra, dok je Poljska druga sa 1.100 evra. U Češkoj je minimalna plata bila 841 evro, u Slovačkoj 816 evra, a niže su Rumunija (797 evra) i Mađarska (727 evra).
Sporijem rastu plata najviše je sklona Češka, iako po nivou ekonomske razvijenosti u regionu srednje i istočne Evrope deli prvo mesto sa Slovenijom. Prema podacima Eurostata, njihov BDP prošle godine bio je samo 10 odsto manji od proseka EU, Poljska i Rumunija 21 odsto, a Hrvatska i Mađarska 23 odsto.
I u Srbiji se beleži nastavak rasta plata, iako su apsolutni iznosi znatno niži nego u Hrvatskoj. Prosečna bruto zarada obračunata za maj 2025. godine iznosila je 148.930 dinara (oko 1270 evra), dok je prosečna neto plata bila 107.705 dinara (919 evra). U periodu januar–maj 2025. godine, u poređenju sa istim periodom prošle godine, prosečna neto plata nominalno je porasla za 10,8%, a realno za 6,2%.
Medijalna neto plata u maju iznosila je 84.408 dinara, što znači da je polovina zaposlenih primila manje, a polovina više od ovog iznosa. U poređenju sa regionom, Srbija beleži stabilan, ali sporiji rast realnih plata u odnosu na Hrvatsku, dok tržište rada pokazuje određene izazove u pogledu produktivnosti i dostupnosti radne snage.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
