Prosečna plata u Hrvatskoj premašila Češku, a kako stoji Srbija?

Dugo je rast plata predvodio javni sektor, ali sada su prednost preuzela državna i komunalna preduzeća, kao i privatni sektor. U poslednjih godinu dana u Hrvatskoj su najviše povećane plate u sektoru snabdevanja električnom energijom – čak 19,4 odsto, kao i u sektoru vodosnabdevanja sa rastom od 16,7 odsto. Više od 12 odsto povećane su plate u prerađivačkoj industriji, građevinarstvu, trgovini, transportu i skladištenju, kao i u oblasti umetnosti i zabave.

Najvišu neto platu i dalje ostvaruju zaposleni u oblasti vazdušnog saobraćaja – u junu je ona iznosila 2.279 evra. Najniža neto plata je u proizvodnji odeće, 926 evra. Medijalna neto plata bila je 1.233 evra, što znači da je polovina zaposlenih primala manje, a polovina više od tog iznosa.

U istom periodu prosečna mesečna bruto plata porasla je 10,4 odsto, odnosno realno 6,5 odsto, na 2.008 evra.

Hrvatska u regionalnom poređenju

Poređenje sa zemljama srednje i istočne Evrope, prema podacima Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, pokazuje da je Hrvatska napredovala u toj grupi od deset zemalja. Sa prosečnom bruto platom od 1.968 evra u prvom tromesečju ove godine, zauzela je treće mesto. U Češkoj je prosečna plata u istom periodu iznosila gotovo 100 evra manje, odnosno 1.871 evro. Najvišu prosečnu bruto platu i dalje ima Slovenija – 2.464 evra, dok je Poljska druga sa 2.076 evra. Niže su Rumunija (1.831 evro), Mađarska (1.681 evro), Slovačka (1.518 evra) i Bugarska (1.249 evra).

Kada se u obzir uzme inflacija, analiza RBA pokazuje da su realne plate u tom periodu pale u Mađarskoj za 0,5 odsto, dok su u svim ostalim zemljama zabeležene pozitivne realne stope rasta. Najveći realni rast ima Hrvatska – 7,6 odsto, dok su Poljska i Bugarska zabeležile 7 odsto, Rumunija 6,1 odsto, Slovenija 4,9 odsto, a Češka 3,9 odsto.

„Iako je od 2009. godine rast prosečnih bruto plata u Hrvatskoj bio relativno spor u poređenju sa zemljama u regionu, poslednjih nekoliko godina zabeleženo je značajno ubrzanje tog trenda. Poseban doprinos tome dao je snažan rast plata u javnom sektoru, rezultat sveobuhvatne reforme plata javnih i državnih službenika sprovedene tokom 2024. godine“, podseća Elizabeta Sabolek Resanović, analitičarka RBA.

Minimalna bruto plata u drugom delu 2025. godine u Hrvatskoj iznosila je 970 evra. Najviša minimalna plata i dalje je u Sloveniji – 1.278 evra, dok je Poljska druga sa 1.100 evra. U Češkoj je minimalna plata bila 841 evro, u Slovačkoj 816 evra, a niže su Rumunija (797 evra) i Mađarska (727 evra).

Sporijem rastu plata najviše je sklona Češka, iako po nivou ekonomske razvijenosti u regionu srednje i istočne Evrope deli prvo mesto sa Slovenijom. Prema podacima Eurostata, njihov BDP prošle godine bio je samo 10 odsto manji od proseka EU, Poljska i Rumunija 21 odsto, a Hrvatska i Mađarska 23 odsto.

Pogled na Srbiju

I u Srbiji se beleži nastavak rasta plata, iako su apsolutni iznosi znatno niži nego u Hrvatskoj. Prosečna bruto zarada obračunata za maj 2025. godine iznosila je 148.930 dinara (oko 1270 evra), dok je prosečna neto plata bila 107.705 dinara (919 evra). U periodu januar–maj 2025. godine, u poređenju sa istim periodom prošle godine, prosečna neto plata nominalno je porasla za 10,8%, a realno za 6,2%.

Medijalna neto plata u maju iznosila je 84.408 dinara, što znači da je polovina zaposlenih primila manje, a polovina više od ovog iznosa. U poređenju sa regionom, Srbija beleži stabilan, ali sporiji rast realnih plata u odnosu na Hrvatsku, dok tržište rada pokazuje određene izazove u pogledu produktivnosti i dostupnosti radne snage.