Profesorka prava koja želi da vrati staro ime Makedoniji: Ko je Gordana Siljanovska Davkova, prva žena na čelu Severne Makedonije

Siljanovska Davkova je u drugom krugu predsedničkih izbora ubedljivo pobedila protivkandidata, aktuelnog predsednika Stevu Pendarovskog, koga je podržala vladajuća SDSM, osvojivši dvostruko više glasova.

Kandidaturu Siljanovske Davkove, osim VMRO-DPMNE, podržale su i brojne javne ličnosti, profesori, intelektualci.

Prema pisanju skopskih medija, Siljankovska Davkova je poznata po svom žestokom narativnom i opozicionom odnosu prema vladama u prošlosti i po svom stručnom radu u oblasti prava.

Ona se juče drugi put našla u drugom krugu predsedničkih izbora sa Pendarovskim. Prvi put je to bilo na prošlim izborima održanim 2019. godine, kada je Pendarovski odneo tesnu pobedu. Poslednjih pet godina se kao poslanik aktivno borila za prava Makedonaca. Završila je Pravni fakultet i univerzitetski je profesor. Rođena je 11. maja 1953. u Ohridu.

Bila je ministarka bez portfelja od 1992. do 1994. godine u prvoj vladi Makedonije. Prethodno je bila i član Ustavne komisije Sobranja Republike Makedonije 1991. godine, koja je preduzela značajne korake u osamostaljivanju zemlje. Doktorirala je sa pohvalama 1993. godine na Univerzitetu u Ljubljani. Osnivač je i prvog Saveta evropskog pokreta u Makedoniji.

U periodu od 2012. do 2016. godine bila je i član Venecijanske komisije za pitanja manjina. U tom periodu uvek je stajala na strani učenika. Danas je narodni poslanik koalicije VMRO-DPMNE, kao i redovni profesor na Pravnom fakultetu u Skoplju, na Institutu za pravno-političke nauke. Autor je preko 200 naučnih radova iz oblasti ustavnog prava, kao i član brojnih domaćih i međunarodnih instituta i pravnih udruženja.

Skopski portal Lider piše da je Siljanovska bila protiv uvođenja dvojezičnosti, odnosno uvođenja albanskog jezika kao drugog zvaničnog u Severnoj Makedoniji.

„Ako su moje roditelje tukli da pišu i govore srpski, da su i moji deda i baba svojevremeno morali da govore bugarski, loša je ta asocijacija, a bogami tokom Drugog svetskog rata u zapadnom delu Makedonije i dokumenta i akti su bili na albanskom jeziku. Tako da ne mogu da razumem pretnje jer smo i sa govornice čuli da 'ako nećeš, moraćeš da naučiš', govorila je Siljanovska Davkova.

Bila je protiv Prespanskog sporazuma, jer smatra da prikazuje Makedoniju kao zemlju u raspadu koja se podredila Grčkoj i dozvolila joj da se "drsko meša u njene unutrašnje stvari. Siljanovska govori da je „pokrajina Makedonija u Grčkoj već proglasila Solun kao glavni grad Makedonije“ i to pred stranim gostima (na paradi u Solunu 28. oktobra) uz naglašavanje da će Makedonci izgubiti ono najvažnije – pridev „makedonski“.

U opširnoj pravnoj analizi sporazuma o rešavanju spora oko imena države, ona je isticala da su neprihvatljivi ustavni amandmani grubo kršenje svih principa i da potpuno menjaju „istoriju, makedonski identitet, makedonski jezik, kulturu i obrazovanje, politički i administrativni sistem, Ustav, slobode i prava čoveka i građanina“.

Siljanovska Davkova je borac protiv kriminala i korupcije, a kolege iz VMRO-DPMNE opisuju je kao "ženu sa stavom i znanjem, koja će doneti promene koje svi očekuju". Navodi se i da nisu retki ni oni koji o njoj govore na isti način iako su predstavnici suprodstavljenih tabora.

U svom prvom obraćanju sinoć poručila je da će biti predsednik svih građana Severne Makedonije bez obzira na njihovu etničku pripadnost. Inauguracija Siljanovske Davkove bi trebalo da bude održana najkasnije 12. maja, kada ističe mandat Pendarovskom.