Kratak vodič za izbore u Nemačkoj i poslednje ankete: Ko je u igri i kolike šanse ima koja stranka

Nemački izborni sistem je visoko proporcionalan, tako da ankete daju dobru sliku o tome kakva bi vlada mogla biti formirana nakon izbora.

Najnovije nemačke ankete (20. februar 2025)

CDU/CSU – 30,3%
AfD – 20,3%
SPD – 15,4%
Zeleni – 13,1%
Die Linke – 6,9%
BSW – 4,4%
FDP – 4,3%
Izvor: Gardijanova analiza podataka sa wahlrecht.de (ažurirano 20. februara 2025.)

Koje su glavne stranke?

SPD – Socijaldemokratska partija Nemačke
Lider: Olaf Šolc

Najstarija i tradicionalna stranka levog centra u Nemačkoj. Nakon godina pada, donekle se oporavila 2021. godine, omogućivši Olaf Šolcu da postane kancelar na čelu „semafor“ koalicije socijaldemokrata, liberala i Zelenih.

CDU/CSU – Hrišćanske demokrate
Lider: Fridrih Merc

Stranke desnog centra koje se smatraju „prirodnom“ partijom vlasti u Nemačkoj, pošto su predvodile mnoge posleratne koalicije. Nakon povlačenja Angele Merkel, CDU/CSU je imala problema da se oporavi, ali je poslednjih godina povratila podršku birača.

Die Grünen – Zeleni
Lider: Robert Habek

Zeleni u Nemačkoj imaju značajniju političku ulogu nego ekološke stranke u drugim državama. Bili su deo Šolcove koalicije u ovom sazivu Bundestaga. Habek je bio ministar privrede, dok je Analena Berbok bila ministarka spoljnih poslova.

AfD – Krajnje desničarska nacionalistička stranka

Lider: Alis Vajdel
AfD (Alternativa za Nemačku) je stranka koja se protivi imigraciji i evropskim integracijama. Osnovana je 2013. godine i od tada sve više naginje desnici. Prvi put je ušla u parlament 2017. godine.

BSW - Savez Sahre Vagenkneht

Lider: Sahra Vagenkneht
Bivša političarka stranke Die Linke, koja je napustila stranku i osnovala sopstveni politički pokret. Njen savez trenutno ima veću podršku nego njena bivša partija.

FDP – Slobodna demokratska partija (Liberali)

Lider: Kristijan Lindner
Manja liberalna pro-biznis stranka, manje konzervativna od CDU i više tržišno orijentisana od SPD-a. Lindner je bio ministar finansija u Šolcovoj vladi, sve dok njegov otkaz nije doveo do pada koalicije.

Die Linke – Levica

Lideri: Jan Van Aken i Hajdi Rajhinek
Stranka nastala od ostataka bivših istočnonemačkih komunista i nezadovoljnih socijaldemokrata. Levica danas ima populistički levičarski program, s podrškom uglavnom u istočnim delovima Nemačke.

Moguće postizborne koalicije

S obzirom na to da je malo verovatno da neka stranka osvoji većinu, već se razmatraju potencijalne koalicije. Najveće stranke su u prošlosti bile deo različitih koalicionih vlada, uključujući CDU/CSU, SPD, Zelene i FDP.

Procenat osvojenih mesta u Bundestagu (procena)

Velika koalicija (CDU/CSU + SPD) – 48%
Koalicija crno-zelenih (CDU/CSU + Zeleni) – 46%
Jamajka koalicija (CDU/CSU + Zeleni + FDP) – 50%
Svetlosna koalicija (SPD + Zeleni + FDP) – 35%

Prag od 5%

Ako neka stranka ne pređe cenzus od 5% i ne osvoji bar tri direktna mandata, ona neće ući u Bundestag. To znači da će se preostali glasovi proporcionalno preraspodeliti među strankama koje su prešle prag.

Iz sastava trenutnog Bundestaga jasno je da Šolcova vlada nije mogla da opstane bez FDP-a, ali bi mu takođe bilo teško da formira bilo kakvu novu koaliciju bez CDU/CSU.

Sa svoje strane, stranka Fridriha Merca (CDU/CSU) imala je više koristi od raspisivanja novih izbora nego od pružanja podrške kancelaru.