Potera, vrištanje i histerija u nepotrebnoj žanrovskoj konfuziji: Kritika filma "Nevesta!"

Piše: Dejan Šapić

Glavne adute čini glumačka postava u kojoj je čak pet dobitnika i nominovanih za Oskara, među kojima su Džesi Bakli, Kristijan Bejl, Džejk Džilenhol, Penelopa Kruz i Anet Bening.

Ovo je još jedan od pokušaja da se oživi poznata priče o Frankenštajnu po romanu Meri Šeli, smeštena u Čikago tridesetih godina prošlog veka. Usamljeni Frankenštajn (Kristijan Bejl) obraća se revolucionarnoj naučnici dr Eufronijus (Anet Bening) sa molbom da mu stvori životnu saputnicu. Njih dvoje oživljavaju ubijenu mladu ženu i nastaje Nevesta (Džesi Bakli).

Na samom početku pojavljuje se spisateljica Meri Šeli koja parapsihološki komunicira sa prostitukom po imenu Ajda (obe uloge tumači Džesi Bakli). Ajda je upletena u kriminalni milje američkih barova i klubova tridesetih godina i vrlo brzo će biti ubijena iz bizarnih raloga i na trivijalan način. Uvod priče otvara put mračnom krimiću i period-drami koji najavljuje nešto što bi moglo da ima predznake horora. Kasnije se radnja komplikuje i usložnjava uvođenjem brojnih likova. Nastavlja se poterama za ozloglašenim parom Frankeštajnom i Nevestom, zabavama na partijima, posetama bioskopa na Tajms skveru kada stignu iz Čikaga za Njujork. Objašnjava se kako je Nevesta oživela, koji su motivi Frankeštajna, a koja uloga doktorke u svemu tome... Sve se to odvija u mračnim ulicama, rustičnim enterijerima i oporoj atmosferi klubova zloglasnih i opasnih likova koji su tada vladali podzemljem.

Nepotrebno i preterano se insistira na potlačenosti grupe žena - čak uz referencu na pokret #MeToo, iako je radnja smeštena u tridesete godine prošlog veka. Takođe je preterana histerija, ispoljavanje besa, vrištanja. Treba podsetiti da je Megi Džilenhol debitovala sa filmom „Mračna kći“ gde Olivija Kolman i Džesi Bakli vrlo suptilno istražuju ženstvenost i sakrivene, često potisnute tajne s kojima se glavna junakinja nosi. Ako smo u „Nevesti!“, drugom rediteljskom projektu, očekivali produbljivanja tog traganja - prevarili smo se. Ono je ovoga puta toliko ekspresivno i bombastično da napada sva čula, što se može prihvatiti kao promena stilskog postupka i duboko uranjanje u polju žanra. Tu i nastaje problem jer vlada opšta konfuzija kako u narativu, tako i u pojavnom, vizuelnom smislu.

Dosta je referenci u filmu. Najpre, čini se da je tema inspirisana kultnom “Frankenštajnovom nevestom“ iz 1935. godine. Savremene reference počinju od „Džokera“ na kom su i radili neki od učesnika filma (kamera i muzika). Raskošne muzičke i plesne scene u „Nevesti!“ prizivaju „Vavilon“ Damijena Šazela, a nezaobilazne potera tokom celog filma podseća na krimić „Boni i Klajd“.

I pored učešća najvećih imena u filmskoj industriji - od odlične fotografije i kamere kojom je rukovodio Lorens Šer koji je radio sa Todom Filipsom na ostvarenjima „The Hangover“, „Džoker“ i „Džoker ludilo u dvoje“; dobro postavljene muziku za koju je bila zadužena Hildur Guðnadóttir koja je takođe radila na „Džokeru“ a potpisuje i "28 Years Later: The Bone Temple", „Heda“, „Tar“, „Women Talking“; te stotine učesnika zaduženih za scenu, kostime, šminku, vizuelne i specijalne efekte koji su zaista verno uspeli da dočaraju atmosferu tridesetih godina u Čikagu i Njujorku, film ostaje nedorečen usled usiljenog spajanja komedije, psihološke drame sa primesama horora, mjuzikla i SF-a.

Spajanje žanrova dovodi do velike konfuzije, uz nedoslednosti u odabiru teme i poruke filma. Dodatno se sve komplikuje s velikim brojem likova i vremenskim prelazima u krimi poterama. Još kada se insistira na učešću velikih glumačkih imena i pronalaženju opravdanja da svako od njih ponese određeni teret i dođe do izražaja, onda se razlog svemu mora tražiti izvan filmskog zanata i umetničke egzekucije koja je više nego respektabilna u praktično svim segmentima izuzimajući neke glumačke uloge - posebno slaba je Penelopa Kruz.

Izveštaji sa biskopskih blagajni nikako da umiri apetite čelnika kompanije još od spajanja kuća WarnerMedia и Discovery, Inc. 2022. godine. Veliki DC junaci poput Superman, Batman, Wonder Woman, Aquaman ne daju željene efekte i njihovi napori su usmereni ka iznalaženju novih kreativnih rešenja koji će dovesti do komercijalne satisfakcije.

Tako su stigli do glumice Megi Džilenhol koja je 2021. režirala i napisala scenario za već pomenuti odličan debitantski film „Mračna kći“ nominovan za tri Oskara: za scenario i za glavnu i sporednu žensku (Olivija Kolman i Džesi Bakli). Verovatno želja rediteljke da se upusti u jako ambiciozan projekat sa jedne strane i nestrpljenje i halapljivost produkcije da naprave nešto originalno i komercijalno sa druge strane dovede na kraju do ravnodušnosti gledaoca kad izađe iz biskopa. Nešto slično, znatno manje poražavajuće desilo se i Todu Filipsu posle izuzetnog „Džokera“ sa razoračavajućim nastavkom „Džoker ludilo u dvoje“.