U Grčkoj se sumira šteta izazvana razornim poplavama koje su pogodile centralni deo zemlje usled oluje Danijel početkom septembra, a procene stručnjaka su da bi ona samo kratkoročno mogla da košta grčku ekonomiju do pet milijardi evra.
Na području Tesalije u poplavama su uništeni kompletni usevi pamuka, kukuruza, paradajza i jabuka, a veliki broj stočnih grla se utopio.
Procenjuje se da je petina grčkih plantaža pamuka uništena, a preko 200.000 grla stoke i živine stradalo je u poplavama.
Procene stručnjaka sugerišu da bi samo kratkoročni efekti mogli da koštaju grčku ekonomiju do pet milijardi evra ,a jedna od najteže pogođenih oblasti je Tesalska ravnica, u centralnoj Grčkoj.
Tesalija je jedan od glavnih poljoprivrednih regiona u zemlji i postoji bojazan da će razorne posledice poplava imati značajan uticaj na proizvodnju hrane u Grčkoj.
U ovoj regiji je koncentrisano oko 20 odsto poljoprivrednog zemljišta i ona je izuzetno važna za proizvodnju pamuka u Grčkoj, koja je veliki izvoznik.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis obećao je brzu pomoć žrtvama poplava.
U obraćanju odmah nakon katastrofe, on je rekao da Grčka ima „finansijske mogućnosti i mehanizam za brzu pomoć“, kako bi ljudi mogli „ponovo da pokrenu svoje živote, poprave svoje kuće i ponovo pokrenu svoje poslove“.
Pročitajte još:
Spiridon Kincios, rektor Poljoprivrednog univerziteta u Atini, rekao je za BBC da, iako je moguće ponovo zasaditi useve poput žitarica i pamuka prilično brzo u narednih nekoliko meseci, obnavljanje voćnjaka i stada ovaca i koza, koje proizvode mleko za tradicionalne grčke proizvode kao što su jogurt i feta sir, trajaće duže.
„Trenutno imamo oštećenja na stambenoj infrastrukturi, a i u komunalnim službama, na putevima, školama, primarnim zdravstvenim jedinicama i tako dalje. Ako ne uspemo da ih obnovimo što pre, onda ćemo imati problem koji će ljude naterati da odu negde drugde da žive“, naveo je Kincios.
On je saopštio da je najgori scenario masovno iseljavanje stanovništva iz sela u velike gradove.
„Računam da, ako prevlada najgori scenario, onda bi direktni neposredni trošak za grčku privredu, bio približno četiri do pet milijardi evra. A dugoročni trošak bi bio trostruko veći“, naglasio je grčki stručnjak.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar