Pokrenuta "faza 0": Stručnjaci tvrde da sve ukazuje na to da se Putin priprema za rat sa NATO-om

Ove aktivnosti opisuju se kao tzv. „Faza 0“, u kojoj Rusija, iako još uvek ne preduzima otvorene vojne akcije, priprema javnost i testira otpornost evropskih država na krizne situacije. Rajzner ističe da su taktike koje Rusija sada primenjuje deo dugogodišnjeg sovjetsko-ruskog obrasca. On opisuje četiri faze tipične za sovjetsko-ruske intervencije: demoralizacija stanovništva, destabilizacija državnih institucija, napadi na teritoriju i, u krajnjoj fazi, vojna intervencija. Trenutno se faza primenjuje kroz povećano prisustvo nepoznatih dronova iznad evropskih gradova i infrastrukture, čime se pokušava prikazati nesposobnost država da kontrolišu svoj prostor i brane teritorijalni integritet.

Histerija u Rusiji i ratna retorika

Pored vojnih i taktičkih aktivnosti, u Rusiji se intenzivira i politička i propagandna histerija prema Zapadu i Evropskoj uniji. Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško tvrdi da se „Evropa priprema za rat s Rusijom“, dok bivši predsednik Dmitrij Medvedev označava Evropu kao „najvećeg neprijatelja Rusije“. Režimski analitičari i mediji iznose teorije da Zapad preti opstanku Rusije, da želi da kontroliše njena prirodna bogatstva, pa čak i da eliminiše većinu stanovništva u cilju vladavine elite.

Putin je, na nedavnoj konferenciji Valdai, otvoreno optužio Evropu za produženi rat u Ukrajini, zanemarujući ulogu Rusije u agresiji i aneksiji Krima. Analitičari podsećaju da je odnos Rusije i Evrope ranije bio znatno drugačiji. Još od 1990-ih, Rusija je imala partnerstva sa EU i pregovarala je o članstvu u NATO-u. Sporazumi poput „Partnerstva za modernizaciju“, saradnja u okviru Veća Rusija-NATO i ekonomski projekti poput Sjevernog toka, pokazivali su spremnost Moskve da bude deo evropskog političko-ekonomskog prostora.

Međutim, tokom poslednjih decenija, Putin je odbacio ideju približavanja Evropi, usmeravajući se ka imperijalnoj, velikoruskoj politici. Strah od „evropeizacije“ Rusije i jačanje liberalnih demokratskih principa, koji bi mogli ugroziti njegov autoritet, učvrstili su konzervativne i nacionalističke pravce u Kremlju. Taj ideološki faktor deo je i sukoba sa Ukrajinom, koja je, za razliku od Rusije, prihvatila demokratske standarde i političku pluralnost, što je dodatno alarmiralo Kremlj.

Dronovi, haos i priprema Evrope

Pukovnik Markus Rajzner upozorava da su aktuelne aktivnosti sa dronovima više od pukog vojnog izviđanja. One imaju za cilj izazivanje nesigurnosti i panike, ali i testiranje reakcija evropskih država i NATO-a. Trenutno se raspravlja o tome ko je nadležan za neutralizaciju nepoznatih dronova – policija ili vojska – i kako primeniti zakon koji reguliše obaranje vazdušnih objekata. Rajzner ističe da ovakvi incidenti primoraju vlade da konkretno deluju i da pripreme procedure, jer u suprotnom postoji rizik gubitka kontrole nad državom i kritične infrastrukture.

Rusija i Zapad

Pre nego što je Putin okrenuo Rusiju ka agresivnijoj politici, odnosi sa Zapadom bili su značajno bliži. Još 2010. godine postojali su planovi za jedinstveni evropski ekonomski prostor sa zajedničkim viznim režimom i sigurnosnim sistemom. Sporazumi o partnerstvu sa EU i vojnopolitička saradnja sa NATO-om održavali su se do aneksije Krima 2014. godine. Rusija je takođe bila članica G8, a značajna ulaganja u gasovode Severni tok 1 i 2 obezbeđivala su njen strateški položaj u snabdevanju energentima.

Međutim, Putin je postupno odustao od evropske integracije i fokusirao se na unutrašnju kontrolu i imperijalnu ekspanziju. Strah od demokratizacije i insistiranje Zapada na ljudskim pravima i slobodi medija doprineli su njegovom okretanju ka konzervativnim ideolozima poput Vladislava Surkova i Aleksandra Dugina, čime je učvršćen autoritarni kurs Kremlja.

Podrška ekstremnim pokretima u Evropi

Rusija danas, pored psiholoških i propagandnih aktivnosti, finansijski i politički podržava radikalne desničarske i neonacističke organizacije u Evropi. Nedavno je u Sankt Peterburgu održan summit Međunarodne lige suverenista (ISL Paladins), gde su se sastali predstavnici dvadesetak ekstremnih organizacija iz Evrope i sveta, uključujući i grupacije iz Srbije. Ovi susreti služe širenju ideja radikalnih pokreta i dodatnoj destabilizaciji evropskog političkog prostora.

Analitičari ističu da je Rusija u novoj „ratnoj groznici“, ali pretnja otvorenim sukobom sa NATO-om trenutno više zavisi od propagande, psihološke destabilizacije i podrške ekstremnim pokretima, nego od neposrednih vojnih akcija. Evropa, međutim, ima priliku da reaguje i unapredi koordinaciju između policije i vojske, kao i pravni okvir za zaštitu teritorijalnog integriteta. Ovo je ključni trenutak da države EU i NATO ozbiljno shvate nove pretnje i pripreme se za izazove koje Kremlj namerava da testira u narednom periodu.